Оља Ивањицки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оља Ивањицки

Olja Ivanjicki.jpg
Оља Ивањицки сликарка
Датум рођења: 10. мај 1931.
Место рођења: Панчево (Flag of the Kingdom of YugoslaviaКраљевина Југославија)
Датум смрти: 24. јун 2009.
Место смрти: Београд (СрбијаСрбија)

Оља Ивањицки (Панчево, 10. мај 1931 — Београд, 24. јун 2009) је била позната српска сликарка и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Садржај

[уреди] Живот

Оља Ивањицки, право име Олга[1], је рођена у Панчеву 10. маја 1931. године у руској болници. Њени родитељи, отац Василиј Васиљенко Ивањицки и мајка Вероника Михајловна Пјотровска су у Србију дошли као прогнаници из Русије након Октобарске револуције. Живели су у Крагујевцу где је Оља Ивањицки живела све до доласка у Београд, да студира вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду. Мада је уписала вајарство, она се од самог почетка углавном бавила сликарством. 1957. године је завршила академију ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића. По завршетку постдипломских студија, 1962. године добила је посебно признање и стипендију Фордове фондације за наставак студија у САД, а године 1978. и могућност да учествује у програму Фулбрајтове фондације „Artist in Residence - Rhode Island School of Design“.

Један је од оснивача Ниш Арт Фондације и Салона Музеја Медиале а 2007. основала је и Фонд Олге Оље Ивањицки са крајњим циљем да Фонд ради на оснивању Музеја Оље Ивањицки.

Викицитати „Уопште не знам колико знам. Знам и оно што ми још није пало на памет.“
(Оља Ивањицки)

Умрла је у Београду 24. јуна 2009. после операције срца.[2] Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу 27.06.2009. године[3].

[уреди] Медиала

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Медиала
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Године 1957. са групом сликара — Милићем од Мачве, Леонидом Шејком, Милованом Видаком, Светозарем Самуровићем, Костом Брадићем, Синишом Вуковићем, Миром Главуртићем и другим — основала је групу „Медиала“. коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. Свим члановима Медијале била је заједничка једна једина идеја: бескрајна љубав према уметности и бескрајно веровање у њене свеукупне моћи.

Прва изложба под називом "Медијална истраживања" одржана у галерији Графички колектив а излагали су Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Владан Радовановић.

Група Медиала је имала 12 изложби.

Године 2006. Оља Ивањицки ради на оснивању Салона музеја Медиале, у оквиру Историјског музеја Србије.

[уреди] Сликарство

Оља Ивањицки је имала 99 самосталних изложби у земљи и иностранству. Шездесетих година прошлога века је почела прва са поп артом у Београду, а припремала је и изведбе које се памте. Њене слике се налазе у многим музејима и галеријама широм света:

  • музеју „Метрополитен“ у Њујорку,
  • Музеју модерне уметности у Њујорку,
  • музеју „Санта Барбара“, Калифорнија
  • Музеју савремене уметности у Београду,
  • Народном музеју у Београду,
  • Музеју модерне уметности у Скопљу,
  • Музеју града Београда,
  • Историјском архиву у Београду,
  • Градском музеју у Ровињу,
  • колекцији „Филип Беман“ у Филаделфији,
  • факултету „Добс Фери“ у Њујорку,
  • Колекцији „Витезови Малте“ у Њујорку итд.

[уреди] Пројекти

2003. године је завршила и неколико архитектонских пројеката. Пројекат за нови трговински центар у Њујорку, под називом „Big Apple Twins – Ground and Sky Zero Memorial“ и архитектонски пројекат који обухвата две грађевине за Марс, мушку и женску зграду, Matrimonial Buildings.

2004. године је учествовала на конкурсу за меморијални центар у Њујорку са пројектом „Меморијална сфера“ (Memorial Sphere).

2004. године направила је пројекат моста преко Дунава за Београд, „Belgrade Time Gate“, а учествовала је и на конкурсу „Nasca Observatory Lodge“ у Перуу, као и на Трећем Пежоовом такмичењу за пројекат аутомобила блиске будућности.

2005. године опробала се и као костимограф у Народном позоришту у Београду, у оперети „Слепи миш“, Јохана Штрауса, а са модном кућом "Мона" је остварила модну ревију „Тесла“, поводом 150 година рођења Николе Тесле.

2007. године са модном кућом "Мона" из Београда урадила колекцију "Његош" посвећену 150-годишњици штампања Горског вијенца.

2009. године, пред сам одлазак у болницу на тешку операцију, предала скице за још једну ревију у оквиру куће "Мона".

[уреди] Објављена дела

  • 1995. "Огледало љубави", преписка Оље Ивањицки и Леонида Шејка, Силмир, Београд
  • 1995. "Олуја мозгова", разговори са Ољом Ивањицки, приредила Љубинка Милинчић, КОВ, Вршац
  • 1998. "Видела сам пре и после", песме и есеји, приредила Сузана Спасић, Интерпрес, Београд
  • 2008. "Вечни услов", поеме, приредила Сузана Спасић, Компанија Новости, Београд
  • 2009. "Видела сам пре и после", друго издање, прва постхумна књига, Интерпрес, Београд

[уреди] Монографије

  • 1984. Бора Ћосић - Оља
  • 1984. Драгош Калајић - Оља Леонардова кћи, АФА (Alpine Fine Arts)
  • 1999. Мултимедијална Монографија, компакт диск - Оља, Радионица душе
  • 2009. Оља Ивањицки - Очекивање немогућег, (Philip Wilson Publisher), Службени гласник, Београд, Гајо, Подгорица, на српском, руском и енглеском језику, наслов енглеског издања је (Painting the Future)

[уреди] Награде и признања

  • Изабрана за Најбољег сликара двадесетог века у Југославији на основу гласања спроведеног међу југословенском публиком.
  • Добитник је Седмојулске (1988) и Вукове награде за животно дело, највећих признања у Србији.
  • 1995. IBC Cambridge - „Међународну жену године”
  • 1998. ABI - Међународни биографски центар из Кембриџа и Амерички биографски институт - „Међународну жену године”
  • 1999. IBC Cambridge - „Водећих 2000 интелектуалаца света”
  • 2000. IBC Cambridge - „Изузетни појединци 20. века”
  • 2001. IBC Cambridge - „Водеће живе легенде света за 2001 годину”

Постала је заменик гувернера Америчког биографског института, а затим заменик директора Међународног биографског центра у Кембриџу.

  • 2005. - Један од оснивача Нишке уметничке фондације за младе уметнике.
  • 2006. - Златни беочуг за животно дело Културно-просветне заједнице Београда.

[уреди] Галерија

  • Оља Ивањицки: Цртеж (1964.)

  • Оља Ивањицки: Жена са краја света и још даље (1976.)

  • Оља Ивањицки: Благовести (1977.)

  • Оља Ивањицки: Златни леопард (1990.)

  • Оља Ивањицки: Један дан у години Леонардо (2006.)

[уреди] Литература

  1. Протић, Б.Миодраг (1970.). “Оља Ивањицки”, Српско сликарство ХХ века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на ((sr))). YU-Београд: Нолит, 533 страна.
  2. Žarko Domljan, Likovna enciklopedija Jugoslavije, Volume 1, Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb, (1984.) Str. 660.
  3. Jakov Sirotković, Ivo Cecić, Enciklopedija Jugoslavije, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1990., ISBN 978-86-7053-024-9
  4. Miodrag B. Protić, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1965
  5. Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965.,
  6. General Books LLC, Serbian Sculptors: Olga Jevric, Olja Ivanjicki, Ana Bealic, Šorde Jovanovic, Risto Stijovic, Olga Jancic, Matija Vukovic, Jovan Soldatovic, General Books LLC, 2010., ISBN 978-11-5744-220-2,
  7. Metropolitan Museum of Art, Annual report of the trustees, Том 122, The Museum, New York, N.Y., 1992.,

[уреди] Види још

[уреди] Извори

  1. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 163-164, текст „Ивањицки В. Олга - Оља“
  2. ^ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/69645/Preminula+Olja+Ivanjicki.html
  3. ^ http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sahranjena-Olja-Ivanjicki.lt.html

[уреди] Спољашње везе

P vip.svg Портал Биографија
Преузето из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оља_Ивањицки&oldid=5494493“
Лични алати
Именски простори

Ћирилица

Варијанте
Радње
навигација
техничке
Штампај/извези
алати
Други језици