Перушић

Координате: 44° 38′ 56″ С; 15° 23′ 03″ И / 44.64892° С; 15.38414° И / 44.64892; 15.38414
С Википедије, слободне енциклопедије

Перушић
Перушић
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаПерушић
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 852
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 56″ С; 15° 23′ 03″ И / 44.64892° С; 15.38414° И / 44.64892; 15.38414
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина576 m
Перушић на карти Хрватске
Перушић
Перушић
Перушић на карти Хрватске
Перушић на карти Личко-сењске жупаније
Перушић
Перушић
Перушић на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53202 Перушић
Позивни број+385 53
Регистарска ознакаGS
Веб-сајтwww.perusic.hr

Перушић је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Лици. Налази се у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Перушић је смјештен у западном дијелу Личког поља, уз ауто-пут (Далматина) између Оточца и Госпића. Налази се око 13 км сјеверно од Госпића. Кроз Перушић пролази Личка пруга.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Госпић.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Одмах по проглашењу НДХ усташе су у појединим селима среза Перушић почели неке Србе одводити од њихових кућа. Усташа Јурај Рукавина, оснивач логора Јадовно, пореклом је из овог места.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године, Перушић је имао 957 становника.[1] Национални састав: Хрвати 89%, Срби 9%, остали 2%. Перушић је према попису из 2011. године имао 852 становника.[2]

Демографија[3]
Година Становника
1971. 1.343
1981. 1.218
1991. 1.316
2001. 957
2011. 852

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Перушић је имало 1.316 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.234 93,76%
Срби
  
54 4,10%
Југословени
  
11 0,83%
Албанци
  
5 0,37%
Муслимани
  
4 0,30%
неопредељени
  
3 0,22%
непознато
  
5 0,37%
укупно: 1.316

Привреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда и нешто индустрије основне су привредне гране. Ауто-пут доноси убрзан развој привреде.

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 19. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 19. 4. 2013. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.