Петрологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Дијаграм циклуса стена

Петрологија (грчки πέτρα, петра, стена; λόγος, логос, сазнање (расправа, дискусија) је наука која се бави изучавањем стена и условима њиховог настанка. Постоје три дела петрологије које одговарају изучавању три типа стена - петрологија магматских стена,[1][2] петрологија седиментних стена и петрологија метаморфних стена.[3]

Петрологија користи класичне области минералогије,[4][5] петрографије,[6] [7] оптичке минералогије и хемијских анализа за идентификацију састава и текстуре стена. Петролози данас такође изучавају и основе геохемије и геофизике при студијама геохемијских процеса и циклуса, али и користе термодинамику и експерименте за боље разумевање настанка стена.

Залеђина[уреди | уреди извор]

Вулканско зрно песка које се види под микроскопом, са равним поларизованим светлом на горњој слици и унакрсно поларизованим светлом на доњој слици. Скала кутије је 0,25 mm.

Литологија[8][9][10] је некада била приближно синоним за петрографију, али у садашњој употреби, литологија се фокусира на макроскопске ручне узорке или опис стена у скали избочина, док је петрографија специјалност која се бави микроскопским детаљима.

У нафтној индустрији, литологија, или тачније каталогирање блата, је графички приказ геолошких формација које се пробуше и цртају у документу који се зове муљни запис. Како се резови циркулишу из бушотине, они се узоркују, испитују (обично под 10× микроскопом) и хемијски тестирају када је потребно.

Методологија[уреди | уреди извор]

Људмила Долар Мантуани (1906-1988) прва жена професор петрографије у Југославији.[11]

Петрологија користи поља минералогије, петрографије, оптичке минералогије[12] и хемијске анализе да опише састав и текстуру стена. Петролози такође укључују принципе геохемије и геофизике кроз проучавање геохемијских трендова и циклуса и коришћење термодинамичких података и експеримената како би боље разумели порекло стена.

Гране[уреди | уреди извор]

Постоје три гране петрологије, које кореспондирају са три типа стена: магматске, метаморфне и седиментне, и друга која се бави експерименталним техникама:

  • Магматска петрологија се фокусира на састав и текстуру магматских стена (стене као што су гранит или базалт које су кристалисале из растопљене стене или магме).[13][14] Магматске стене укључују вулканске и плутонске стене.
  • Седиментна петрологија се фокусира на састав и текстуру седиментних стена (стене попут пешчара, шкриљаца или кречњака које се састоје од комада или честица добијених из других стена или биолошких или хемијских наслага, и обично су повезане у матрицу од финијег материјала).
  • Метаморфна петрологија се фокусира на састав и текстуру метаморфних стена (стене као што су аргилошист, мермер, гнајс или шкриљци које су започеле као седиментне или магматске стене, али које су претрпеле хемијске, минералошке или текстурне промене услед екстремних притисака, температуре или обоје)
  • Експериментална петрологија користи апарате високог притиска и високе температуре за истраживање геохемије и фазних односа природних или синтетичких материјала при повишеним притисцима и температурама.[15][16] Експерименти су посебно корисни за истраживање стена доње коре и горњег омотача који ретко преживљавају пут до површине у нетакнутом стању. Они су такође један од главних извора информација о потпуно неприступачним стенама као што су оне у доњем омотачу Земље и у омотачу других терестричких планета и Месеца. Радом експерименталних петролога постављена је основа на којој је изграђено савремено схватање магматских и метаморфних процеса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Prothero, Donald R.; Schwab, Fred (2004). Sedimentary geology : an introduction to sedimentary rocks and stratigraphy (2nd изд.). New York: Freeman. ISBN 978-0-7167-3905-0. 
  2. ^ Wilkinson, Bruce H.; McElroy, Brandon J.; Kesler, Stephen E.; Peters, Shanan E.; Rothman, Edward D. (2008). „Global geologic maps are tectonic speedometers—Rates of rock cycling from area-age frequencies”. Geological Society of America Bulletin. 121 (5–6): 760—779. Bibcode:2009GSAB..121..760W. doi:10.1130/B26457.1. 
  3. ^ Frost, B. R.; Frost, C. D. (2014). Essentials of Igneous and Metamorphic Petrology. Cambridge University Press. 
  4. ^ „Mineralogy”. American Heritage Dictionary. Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. 2017. Приступљено 19. 10. 2017. 
  5. ^ „Mineralogy”. Collins English Dictionary. HarperCollins Publishers. Приступљено 19. 10. 2017. 
  6. ^ R.L., Folk. Folk, R.L. (1980) Petrology of Sedimentary Rocks. Hemphill Publishing Company, Austin, 184 p. - References - Scientific Research Publishing (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020. 
  7. ^ Eiland, Murray (1997). „Petrography of Parthian Ceramics”. Archaeological Sciences 1995 Proceedings of a Conference on the Application of Scientific Techniques to the Study of Archaeology. Oxbow Monograph 64. Anthony Sinclair, Elizabeth Slater, John Gowlett. Oxford: Oxbow Books Ltd. стр. 69—76. ISBN 978-1-78570-806-0. OCLC 1017581916. 
  8. ^ „Lithology”. Earthquake Glossary. US Geological Survey. Приступљено 29. 10. 2010. 
  9. ^ Bates, R. J.; Jackson, J. A., ур. (1984). Dictionary of Geological Terms (3 изд.). American Geological Institute. стр. 299. ISBN 0-385-18101-9. 
  10. ^ Allaby, Ailsa; Allaby, Michael (1999). Oxford Dictionary of Earth SciencesНеопходна слободна регистрација (2 изд.). Oxford University Press. стр. 320. ISBN 0-19-280079-5. 
  11. ^ Ljubljani, Univerza v. „New full professors at the University of Ljubljana (13 December 2019, Group 3)”. www.uni-lj.si (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-02. 
  12. ^ Nesse, William D. (2013). Introduction to optical mineralogy (4. изд.). New York: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-984627-6. OCLC 828794681. 
  13. ^ Geiger, Harri; Troll, Valentin R.; Jolis, Ester M.; Deegan, Frances M.; Harris, Chris; Hilton, David R.; Freda, Carmela (2018-07-12). „Multi-level magma plumbing at Agung and Batur volcanoes increases risk of hazardous eruptions”. Scientific Reports (на језику: енглески). 8 (1): 10547. Bibcode:2018NatSR...810547G. ISSN 2045-2322. PMC 6043508Слободан приступ. PMID 30002471. doi:10.1038/s41598-018-28125-2. 
  14. ^ Deegan, Frances M.; Whitehouse, Martin J.; Troll, Valentin R.; Geiger, Harri; Jeon, Heejin; le Roux, Petrus; Harris, Chris; van Helden, Marcel; González-Maurel, Osvaldo (2021-06-24). „Sunda arc mantle source δ18O value revealed by intracrystal isotope analysis”. Nature Communications (на језику: енглески). 12 (1): 3930. Bibcode:2021NatCo..12.3930D. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-021-24143-3Слободан приступ. 
  15. ^ „Department of Earth Sciences » Experimental Petrology”. 
  16. ^ Nandedkar, Rohit H.; Ulmer, Peter; Müntener, Othmar (2014-06-01). „Fractional crystallization of primitive, hydrous arc magmas: an experimental study at 0.7 GPa” (PDF). Contributions to Mineralogy and Petrology (на језику: енглески). 167 (6): 1015. Bibcode:2014CoMP..167.1015N. ISSN 0010-7999. doi:10.1007/s00410-014-1015-5. hdl:20.500.11850/87224Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]