Пилоу лава

Рецентне пилоу лаве са Хаваја

Распаднуте архајске пилоу лаве у Канадском штиту

Пилоу лава (енгл. Pillow lava - јастучаста лава) је лава специфичне јастучасте структуре, коју је задобила екструзијом лава испод воде, односно субакватичном екструзијом. Пилоу лаве се у вулканским стенама јављају у дебелим секвенцама дисконтинуираних маса јастучастог облика, обично димензија око 1 метра. Изграђују највиши део другог слоја нормалне секвенце океанске коре.

Састав

Пилоу лаве су углавном базалтног састава, иако су познате и пилоу лаве коматитског, пикритског, бонинитског, андезитског, па чак и дацитског састава. У општем случају, што је киселија магма, пилоу лаве имају веће димензије, због већег вискозитета лаве.

Појављивање

Пилоу лаве јављају се на свим местима где се базичне или интермедијарне лаве изливају на морском дну, а та места могу бити ланци подморских вулкана изнад врућих тачака или конструктивне границе плоча на средњоокеанским гребенима. У току формирања нове океанске коре, у центру ширења избацују се дебеле секвенце пилоу лава, које се хране магмом из дајкова који повезују морско дно и огњиште магме. Пилоу лаве и, са њима везан, комплекс паралелних дајкова, граде део класичне офиолитске секвенце у случају обдукције океанске коре на континенталну кору.

Постојање пилоу лава у најстаријим вулканским секвенцама на Земљи потврђују и постојање великих маса воде на Земљиној површини у раном архаику. Пилоу лаве се генерално користе за потврду субакватичног вулканизма у метаморфним појасевима.

Пилоу лаве се такође јављају као продукти субглацијалних вулкана у раним фазама ерупције.