Питер Вилем Бота

С Википедије, слободне енциклопедије
Питер Вилем Бота
Лични подаци
Датум рођења(1916-01-12)12. јануар 1916.
Место рођењаПол Ру, Јужноафричка Унија
Датум смрти31. октобар 2006.(2006-10-31) (90 год.)
Место смртиВилдернес, Јужноафричка Република
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Национална странка
председник Јужноафричке Републике
3. септембар 1984 — 14. август 1989.
ПретходникМараис Вилхоен
НаследникФредерик Вилем де Клерк
премијер Јужноафричке Републике
9. октобар 1978 — 3. септембар 1984.
ПретходникБалтазар Јоханес Ворстер
Наследникфункција укинута

Питер Вилем Бота (афр. Pieter Willem Botha; Пол Ру, 12. јануар 1916 — Вилдернес, 31. октобар 2006) био је јужноафрички политичар, премијер (1978–1984 ) и председник Јужноафричке Републике (1984–1989).

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1916. године у месту Пол Ру, провинција Слободна Држава Орање. Отац му је био командос који се борио против Британаца у Другом бурском рату, а мајка је током рата била заточена у британском концентрационом логору. Након завршене основне и средње школе, 1934. је уписао право на универзитету у Блумфонтејну. Радио је за Националну странку као политички организатор, а након почетка Другог светског рата постао је члан десне африканерске националистичке групе која је симпатизирала нацистичку Немачку. Међутим, с поразом сила Осовине, Бота се одрекао групе, осудио њено деловање и усвојио хришћански национализам као лично уверење.[1]

Године 1948. постао је заступник у јужноафричком парламенту као посланик из своје провинције. Од 1958. је био заменик министра унутрашњих послова, а од 1961. министар за питања обојених.[2] Након убиства премијера Вервурда, Бота је 1966. у новој Ворстеровој администрацији постао министар одбране. У то је време Јужноафричка република учествовала у тзв. Јужноафричком пограничном рату,[3] што је означило период финансирања антикомунистичких покрета отпора и активног учешћа у борби против њих у регији (Намибија, Ангола, Родезија и Мозамбик). Као министар одбране, покренуо је тајни програм развијања нуклеарног оружја. Током програма је произведено 6 нуклеарних бомби које су уништене почетком 1990-их.[4]

Премијер[уреди | уреди извор]

Б. Ј. Ворстер је након избијања корупционог скандала 1978. године дао оставку на месту премијера, а наследио га је Бота. Почетак Ботиног мандата обележило је давање веће аутономије бантустанима како би се унутар система апартхејда одржао привид еманципације домородачког становништва. Део његове прагамтичарске политике било је проширење права гласа на обојене и Азијце како би стекао више подршке међу јавности. Систем апартхејда оправдавао је као нужну меру за сузбијање ширења комунизма у јужној Африци, због чега је део буџета ЈАР одлазио антикомунистичким герилама УНИТА и ФНЛА током грађанског рата у Анголи, влади у Солзберију (Родезијски грађански рат) и РЕНАМО-у (грађански рат у Мозамбику), те у борби против ослободилачког покрета СВАПО у Југозападној Африци (данашња Намибија под анексијом ЈАР-а).

Председник[уреди | уреди извор]

Године 1983. је представио нови устав према којем су створена још два заступничка дома у парламенту, један за обојене и Индијце. Новим уставом је укинута функција премијера ЈАР и повећане овласти председника, након чега је Бота 1984. изабран за новог председника. Иако је ЈАР током Хладног рата углавном имала подршку Запада, побољшање односа између САД-а и СССР-а након доласка Горбачова умањило је стратешку важност ЈАР-а. Њујоршким споразумом из 1988. договорено је успостављање примирја у јужној Африци и крај тамошњих сукоба.[5] Бота је 18. јануара 1989. претрпео благи срчани удар,[6] након чега се 2. фебруара повукао с места вође Националне странке, а 14. августа дао оставку на месту председника. Боту је наследио Фредерик Вилем де Клерк,[7] који је усвојио политику дијалога с покретима који су се борили за права црначких домородаца уи ЈАР-у, што је напослетку довело до укидања апартхејда 1990. и победе коалиционе владе на челу с Афричким националним конгресом 1994. године.

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Бота се након тога повукао из политике и отишао у пензију. Повукао се са супругом у свој дом у приобални градић Вилдернес. Касније је одбио да пред Комисијом за истину и помирење сведочи о злочинима почињених у ЈАР током апартхејда.

Умро је од срчаног удара у свом дому 31. октобра 2006. у 90. години живота.[8] Његова породица одбила је понуду председника да му приреди државни спровод, те је Бота сахрањен у кругу породице.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ P. W. Botha, Defender of Apartheid, Is Dead at 90, New York Times, 1 November 2006
  2. ^ Gregory, Joseph R. (1. 11. 2006). „P. W. Botha, Defender of Apartheid, Is Dead at 90”. The New York Times. 
  3. ^ Gregory, Joseph R. (1. 11. 2006). „P. W. Botha, Defender of Apartheid, Is Dead at 90”. The New York Times. 
  4. ^ South Africa's Nuclear Weapons Program - Building Bombs
  5. ^ „New York Accords signed by Angola, Cuba and South Africa”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 18. 6. 2013. 
  6. ^ The New York Times 22 January 1989 "Botha suffers mild stroke"
  7. ^ South Africa Limited Reforms
  8. ^ Former South Africa leader dies, BBC News, 1 November 2006
  9. ^ PW laid to rest, Independent Online (IOL), 8 November 2006
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Питер_Вилем_Бота&oldid=25982555”