Плеоцитоза лимфоцита

С Википедије, слободне енциклопедије
Плеоцитоза лимфоцита
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХематологија
Патологија

Плеоцитоза лимфоцита (ПЛ) неуролошко је стање са ненормално повећаним бројем лимфоцита у цереброспиналној течности. Најчешће настаје као последица асептичног, вирусима изазваног менингитиса или енцефалитиса.[1][2] Ово стање заправо је један од облик плеоцитозе или повећања укупног броја ћелија у ликвору. Карактерише се клиничком сликом у којој пацијент има главобољу (по типу мигрене) појаву изузетно реактивних форми лимфоцитних ћелија у кичменој течности, чији број је увек већи од 5 µL).[3]

Док лимфоцити чине отприлике четвртину свих белих крвних ћелија у телу, они су генерално малобројни у цереброспиналној течности. Нормалан број лимфоцитних ћелија у кичменој течности је ≤ 5 µL (углавном 70-100% су лимфоцити, а 0-30% моноцити)[4] У плеоцитицитози, број лимфоцита може да се увећа на више од 1.000 ћелија по mm³. Повећање броја белих крвних зрнаца често прати повећање концентрације протеина и других типова ћелија.

Плеоцитоза лимфоцита, јавља се често, удружена са бројним, пролазним, неуролошким поремећајима, који укључују и сензомоторну амнезију, афазију и друге неуролошке симптоме.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Одређивање лимфоцита у плеоцитози постало је могуће тек са открићем дијагностичке лумбалне пункције и технологије потребне за анализу цереброспиналне течности (ликвора) уз помоћ микробиолошких, биохемијских и имунолошких тестова.[6]

Иако су прве лумбалне пункције изведена крајем 19. века, тестови за откривање повишеног ниво лимфоцита у оквиру централног нервног система били су доступни тек много година касније.

Без савремена лумбална пункција данас је незамисливо тестирање ликвора и лимфоцита у њему које се користи за дијагнозу или искључивање одређени инфективних и неинфективних болести у централном нервном сиситему, као што је то нпр. менингитис или плеоцитоза лимфоцита.[7]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Узроци асептичног менингитиса могу бити инфективне (нпр. рикеције, спирохете, паразити) или неинфективни (нпр. унутарлобањски тумори и цисте, лекови, системске болести) природе.

Инфективни аспетички мемнингитис

Највећи број случајева асептичног менингитиса последица је ентеровируса, укључујући ехо и коксаккиа вирусе. Чест узрочник је и вирус мумпса, широко распрострањен у свету. [а]

Ентеровируси и вирус мумпса улазе у организам преко респираторног или дигестивног тракта хематогено се затим шире крвотоком.

Бактерије такође могу узроковати асептични менингитис; у такве спадају спирохете (сифилис, лакмска борелиоза, лептоспироза) и рикеције (тифус, пегава грозница Стењака или ерлихиоза). Абнормалности у ликвору могу бити пролазне или хроничне.

Поједине бактеријске инфекције као што су мастоидитис, синуситис, апсцес мозга и инфективни ендокардитис могу произвести у ликвору промене карактеристичне за асептични менингитис. Наиме широко распрострањена упала доводи до васкулитиса који изазива плеоцитозу без бактерија у ликвору.

Неинфективни аспетички мемнингитис

Неинфективни узроци упале можданих овојница су неопластична инфилтрација, цурење садржаја интракранијалних цисти, интратекална примена лекова, тровање оловом и радиоактивним материјама.

Ређе упала настаје након системске примене неких лекова, вероватно услед реакције преосетљивости. Такву упалу најчешће узрокује нестероидни антиинфламаторни лек (посебно ибупрофен), антимикробни лекови (најчешће сулфа препарати) као и имуномодулатори (нпр. ИВ имуноглобулини, ОКТ3 моноклонска антитела, циклоспорин, вакцине).

Болести[уреди | уреди извор]

Истраживање су пронашла присуство плеоцитозе лимфоцита у ликвору следећим болестима:

Асептични менингитис[уреди | уреди извор]

Асептични менингитис је упала менингеалних овојница са лимфоцитном плеоцитозом у ликвору код које се после рутинских бојења и култура ликвора није пронађен јасан узрок болести. Најчешћи узрочници асептичног менингитиса су вируси.[8]

Псеудомигренични облик плоцитозе[уреди | уреди извор]

Већи број студије спроведен је са циљем да се утврди повезаност између псеудомиграине и лимфоцитне плеоцитозе. Псеудомигрену карактерише умерена или јака, пулсирајући главобоља праћена пролазним неуролошким симптомима и лимпфоцитна плеоцитоза.[4] Овај облик мигреничних епизоде карактерише се самоограничавајућим понављањем.[9]

У неким студија утврђена је појава псеудомигрене код појединци у распону од око 15 до 40 година старости, нешто чешће код мушкарца. После сваке мигренозне епизоду, пацијенти без симптома. Готово сви физиолошки и радиолошки тестови (ЕЕГ, ЦТ, МРИ) су начелно у границама нормале. Међутим, 30 од 42 пацијената (у наведеним студијама) имао је абнормалне ЕЕГ налаз.

У другој студији, пацијенти са псеудомигреном имали су повишен ниво лимфоцитне плеоцитоза са свакиом псеудомигренозном епизодом.[10]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

У дијагнози на асептични менингитис треба посумњати код сваког болесника са температуром, главобољом и менингеални знаковима.

  • ЦТ или МР главе потребно је урадити пре лумбалне пункције ако се сумња на туморску масу (нпр. код жаришног неуролошког испада или едема папиле).
  • Измерен притисак ликвора је мање или више повишен уз присуство 10 до > 1000 лимфоцита у μL.
  • Понекад, у првим сатима развоја вирусног менингитиса, може бити присутан мањи број неутрофила.
  • Ниво глукозе у ликвору је нормалан, а протеина нормална или умерено повишена.
  • Ради идентификације вирусног узрочника обично се врши ПЦР ликвора.
  • Дијагноза Моларетова менингитиса поставља се ПЦР анализом за херпес тип 2 ДНК.
  • Дијагноза асептичног менингитиса узрокованог лековима поставља се искључивањем других узрочника.
  • Потребно је извршити дијагностичке тестове на клинички сумњиве узрочнике (нпр. рикецијске инфекције, лајмску борелиозу, сифилис).

Симптоми[уреди | уреди извор]

Симптоми асептичног менингитиса су висока телесна температура, главобоља и позитивни менингеални знаци. Вирусни менингитис асептични најчешће пролази спонтано.

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија асептичког менингитиса са плеоцитозом лимфоцита најчешће је симптоматска.

  • Како је код већине пацијената дијагноза јасна лечење захтева само довољну хидратацију (унос течности), примену аналгетика и антипиретика.
  • Ако се не могу искључити листеријски или делимично лечен, или рани бактеријски менингитис, у зависности од резултата култура и поновних анализа ликвора, дају се антибиотици, ефикасни против бактеријског менингитиса.
  • Медикаментнима настао асептични менингитис лечи се укидањем узрочног лека.

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Једино у САД због масовне вакцинације, случајеви менингитиса узрокованог вирусом мумпса су ретки.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 11. 12. 2007. Архивирано из оригинала 04. 01. 2014. г. Приступљено 16. 9. 2012. 
  2. ^ Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). West Nile virus encephalitis. American Journal of Forensic Medicine and Pathology 26(2): 192-196.
  3. ^ Adams and Victor's Principals of Neurology, 8th ed. стр. 152.
  4. ^ а б Dijagnostika likvora, Laboratorijski nalaz likvora Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2013), Приступљено 16. 9. 2012.
  5. ^ Pavlović, D., Lević, Z., Dmitrović, R. (1993) Klinički oblici Lajmske bolesti u neurologiji. Glas Srp Akad Nauka [Med], (43): 203-12
  6. ^ Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). „Diagnostic Lumbar Puncture”. The Ulster Medical Journal. 83 (2): 93—102. .
  7. ^ Do, T. H.; Fisch, C.; Evoy, F. (2004). „Susac syndrome: Report of four cases and review of the literature”. AJNR. American Journal of Neuroradiology. 25 (3): 382—388. PMC 8158540 Слободан приступ. PMID 15037459. 
  8. ^ MSD priručnik dijagnostike i terapije, Aseptični meningitis Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2015) na:www.placebo.hr (2014)
  9. ^ Pascual, Julio; Valle, Natalia (јун 2003). „Pseudomigraine with lymphocytic pleocytosis.”. Current Pain and Headache Reports. 7 (3): 224—8. PMID 12720603. S2CID 27116781. doi:10.1007/s11916-003-0077-2. 
  10. ^ Filina, T; Feja, KN; Tolan, RW (јун 2013). „An adolescent with pseudomigraine, transient headache, neurological deficits, and lymphocytic pleocytosis (HaNDL Syndrome): case report and review of the literature.”. Clinical Pediatrics. 52 (6): 496—502. PMID 23559488. S2CID 35821471. doi:10.1177/0009922813483358. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плеоцитоза_лимфоцита&oldid=27441367”