Површинска гравитација

С Википедије, слободне енциклопедије

Површинска гравитација, (g), неког небеског тијела је гравитационо убрзање (акцелерација) измјерена на његовој површини.

Површинска гравитација се мјери као и свака друга акцелерација у метрима по секунди на квадрат (m/s²). Може бити изражена и као однос Земаљске стандардне површинске акцелерације, g = 9.80665 m/s².[1] У астрофизици, површинска гравитација може бити изражена као логаритам од g. Добија се тако да се за јединицу убрзања прво узме центиметар по секунди на квадрат, а затим се од те вриједности нађе логаритам са базом 10. [2]

Површинска гравитација код звијезда типа бијелог патуљка је врло висока, а она код неутронских звијезда још више (до 7×1012 m/s²). За бољу индикацију, друга космичка брзина неутронске звијезде може бити и 100 000 km/s, или трећина брзине свјетлости.

Површинска гравитација се може израчунати из Њутновог гравитационог закона, који даје:

гдје је M маса објекта, r његов радијус, and G је гравитациона константа. Ако нам ρ = m/V означава средњу густину објекта, то можемо написати и као:

тако да је, за фиксну средњу густину, површинска гравитација g пропорционална радијусу r.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ p. 29, The International System of Units (SI) Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2007), ed. Barry N. Taylor, NIST Special Publication 330, 2001.
  2. ^ Smalley, B. (13. 7. 2006). „The Determination of Teff and log g for B to G stars”. Keele University. Приступљено 31. 5. 2007.