Пол Бер

Пол Бер
Лични подаци
Датум рођења	(1833-10-17)17. октобар 1833.
Место рођења	Осер, Француска
Датум смрти	11. новембар 1886.(1886-11-11) (53 год.)
Место смрти	Ханој,
Националност	Француз
Научни рад
Поље	физиологија
Познат по	Токсичност кисеоника

Пол Бер (франц. Paul Bert; Осер, 17. октобар 1833 — Ханој, 11. новембар 1886) је био француски зоолог, физиолог и политичар који се бавио истраживањем токсичног дејства кисеоника на живе организме. Радио је на Сорбони и у Политехничкој школи. На његов рад велики утицај имали су Луј Пјер Гратиоле и Клод Бернар.

Биографија

Рођен је у Осеру (Јон). Школовање почиње у Политехничкој школи у Паризу са намером да постане инжењер, затим мења своје интересовање, и студира права, и на крају, под утицајем је зоолога, Луја Пјера Гратиолеа (1815-1865), завршава физиологију и постаје један од најбољих ученика Клода Бернара. Након преласка у Париз као доктор медицине 1863, и доктора наука 1866, бива постављен за професора психологије прво у Бордоу (1866), а затим на Сорбони (1869).

Након револуције 1870. учествује у политици и подржава Леона Гамбеа. Године 1874. изабран је у скупштину. Био је један од најжешћих непријатеља клерикализама и заговорник ослобађања грађана од превеликог утицаја верских секти.

Од 14. новембра 1881. до 30. јануара 1882. био је министар образовања. Почетком 1886. је именован за генералног конзула Анама и Тонсена, а умро је од дизентерије у Ханоју 11. новембра исте године.

Дела

Није се могло са сигурношћу рећи да ли је он човек од науке, политичар или администратор. Његово класично дело, La Pression barometrique (1878), у коме је објавио своја истраживања донела су му награду у износу 20.000 франака од стране академије наука 1875. године, у коме је представио свеобухватно истраживање о физиолошким утицајима ваздушног притиска, изнад и испод нивоа мора. У науци се примењује синоним Пол Беров ефекат када се описује токсичност кисеоника у току хипербаричне оксигенације.

Његова рана истраживања омогућила су му материјал за његове две докторске дисертације, у којима је обрадио пресађивање животињских ткива и физиолошки утицаја разних отрова и анестетика на дисање и асфиксију, а испитивао је и узроке промене боје код камелеона.

Показао је, такође, интересовање за физиологију биљака, а посебно је истраживао покрете биљака, утицај светла и различитих боја на живот вегетације. Након отприлике 1880. године, објавио је неколико научних текстова и књиге, научних препорука, као и разне публикације из разних области.

Види још

• Ваздухопловна медицина
• Хипербарична медицина
• Декомпресиона болест
• Клод Бернар
• Угљен моноксид
• Кисеоник

Литература

• Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
• Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer. 2006. ISBN 978-1-4020-4376-5. 812 страница
• Рабреновић М, Рабреновић В, Зорановић У. Development of hyperbaric medicine. Војно санитетски Преглед 2006; 63(7): 667−71. (Србија)
• Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5

Спољашње везе

• Henri Marotte. L'exposition de l'Homme à l'altitude en aéronautique : de Paul Bert à nos jours. Journal de Société de Biologie 2006;200(3):251-5