Пребиловци
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Пребиловци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Чапљина |
| Положај | 43° 6′ 36" СГШ 17° 42′ ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Популација (1991) - број становника - густина |
174 ст./km² |
| Поштански број | |
| Позивни број | 036 |
  Пребиловци
Пребиловци на мапи Босне и Херцеговине
|
|
Пребиловци је село у општини Чапљина у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве, три километра од Чапљине и тридесетак километара јужно од Мостара.
Садржај |
[уреди] Историја
Мало је насеља у Босни и Херцеговини која имају таку борну историју као Пребиловци у Херцеговини. Насеља руралног типа, као што су Пребиловци, мало је и у свијету а да су тако страдали. Само је већа трагедија села Ладице у Чешкој. У Другом свјетском рату од преко 1000 становника рат је преживјело само 172 чељади. У грађанском рату у БиХ 1992. године становништво из Пребиловаца је протјерано а село запаљено.
[уреди] Средњи вијек
У селу се налази средњевјековно гробље у данашњем православном гробљу. На једном од стећака се налази лијепо израђен грб на штиту са мачем. На штиту су четири розете са унутра урезаним крстићима. На једном другом стећку је израђен срцолики штит са мачем. Тај гроб је припадао, вјероватно, Прибиловићу или Прибилу за које историчари везују настанак и име села. Наиме. име села Пребиловци (ријеђе је данас у употреби и име Прибиловци) настало је у Средњем вијеку, по старој српској породици Прибиловић Ова породица помиње се у историјским изворима, у Повељи босанског бана Стефана од 18. Септембра 1332. године, гдје се говори о уређењу међусобних односа са Дубровником. Помињу се ови Хумљани као свједоци на повељи; велики војвода Владислав Галешић, Радослав Хлапеновић, Милтен Драживојевић, жупани Вукац и Иван Прибиловић по којима је село добило име Пребиловци. Стефан Прибиловић се 1378. године спомиње као војвода Хумске земље; од њега је бан Далмације тражио да пошаље војну помоћ Стону[1]. Претпоставља се да би име Пребиловци могло настати у XIV вијеку.
Послије Прибиловића у селу Пребиловцима као најстарија породица помињу се Драгићевићи. Драгићевићи, се помињу у историјским изворима у XIV вијеку [2]. Помињу се у Дечанској хрисовуљи 1335. године. Живјели су на простору села Љубомира и Попова поља код Требиња одакле се покрећу ка Пребиловцима. У периоду од 1419. до 1454. године помиње се као свједок на повељама кнез Ђурађ Драгићевић. Турска освајања у Херцеговини 1481. године затекла су Драгићевиће у Пребиловцима.
[уреди] Други свјетски рат
У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 мјеста убијено је још више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника Пребиловаца. Сви који су преживјели усташке покоље у љето 1941 године вратили су се крајем августа у своје село. Почели су одмах куповати и на друге начине прибављати оружје. Већ у септембру већином су имали пушке и по коју бомбу. Послије неколико састанака договорено је да се у селу формира партизанска чета. Чета у коју су ушли сви борци формирана је 15.октобра 1941. Она је у почетку припадала Столачком, а послије Ситничком партизанском батаљону, али је била дубоко у окупираној територији, 30 километара далеко од најближе партизанске јединице. Па иако под врло тешким условима чета је одржавала сталну везу са најближим јединицама и Оперативном штабом за Херцеговину. Поред Пребиловчана, у чети се налазио извјестан број бораца из сусједних села, који су се послије усташких покоља ту склонили. Одмах послије формирања чете усташе су формирале жандармериску станицу у Лозници и даноноћно одржавале стражу према Пребиловцима. [3]
[уреди] Данас
У грађанском рату у БиХ који је почео 1992. године село је запаљено, црква са криптом, у којој су били сахраљени посмртни остаци жртава, уништена је и сравњена са земљом а становништво је у операцији „Чагаљ“, здружених снага Хрватске војске, ХВО и Муслиманских снага, под командом генерала Јанка Бобетка протјерано. Од 174 становника [4]Пребиловаца, колико их је било према попису становништва у БиХ 1991. године, данас највећи број, углавном, живи у избјеглиштву. У Београду је 20. маја 2006. године одржана оснивачка скупштина Српског националног друштва "Пребиловци". Основни задатак друштва је да окупља припаднике српског народа из долине Неретве који живе у Београду и да заједно раде на пружању помоћи завичају, чувању и његовању успомена на жртве из 1941. и поновљеног злочина из 1992. године. Објективно тумачење збивања у долини Неретве у посљедња два рата, кључни је задатак СНД ”Пребиловци” чији су чланови поријеклом с подручја општина Чапљина. Мостар, Столац и Неум а то је подручје и у центру интересовања ове невладине организације. У Пребиловцима је обновљено, из средстава разних донација, а највише америчких, само деветнаест, док су у властитој режији обновљене три куће. Село је поново добило електричну енергију. Средствима општине Чапљина на чијем се подручју налазе Пребиловци поправљен је асфалтни пут од мјесног гробља до Пребиловаца, село је захваљујући хуманитарној организацији УМКОР добило поново питку воду из бушотине у центру насеља. Пребиловци су у мају 2007. године имали 58 становника.
[уреди] Спољашње везе
- Сајт Пребиловаца
- Сајт Пребиловаца (енглески)
- Освојени Клепци и Пребиловци - 1/2
- Пребиловци Мап - Сателите Имагес оф Пребиловци
- Српско национално друштво Пребиловци
