Предраг Стојаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Стојаковић
Лични подаци
Надимак Пеђа
Датум рођења (1977-06-09)9. јун 1977. (46 год.)
Место рођења Славонска Пожега, СФРЈ
Држављанство Србија
Грчка
Висина 2,08 m
Информације о каријери
НБА драфт 1996. / 14. пик, 1. рунда
Одабрао: Сакраменто кингси
Про каријера 1992—2011
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1992—1993
1993—1998
1998—2006
2006
2006—2010
2010—2011
2011		 Црвена звезда
ПАОК
Сакраменто
Индијана
Њу Орлеанс
Торонто
Далас
Репрезентативна каријера
Савезна Република Југославија СР Југославија / Србија и Црна Гора
Награде
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2002. САД СР Југославија
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1999. Француска СР Југославија
Златна медаља — прво место 2001. Турска СР Југославија

Предраг Пеђа Стојаковић (Славонска Пожега, 9. јун 1977) бивши је српски кошаркаш.[1] У каријери је играо за Црвену звезду, ПАОК, Сакраменто кингсе, Индијана пејсерсе, Њу Орлеанс хорнетсе, Торонто репторсе, и Далас мавериксе.

Стојаковић је играо на три Ол-стар утакмице и два пута је победио у брзом шутирању тројки. Један је од најбољих играча у историји српске кошарке, а такође важи за једног од најбољих шутера у НБА историји.[2] Сакраменто кингси су његов број на дресу 16, повукли из употребе.[3]

Са репрезентацијом СР Југославије је освојио злата на Светском првенству 2002. и Европско првенству 2001. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999.

Каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Године 1991. као Србин је приморан да са својом породицом избегне из Хрватске у Србију,[4] те се са 15 година нашао се у Црвеној звезди где је провео две године. У млађим селекцијама био је под командом тренера Предрага Бадњаревића који га је и пронашао у Славонском Броду и који је оставио велики траг у будућој кошаркашкој каријери.[5] За први тим београдских црвено-белих наступао је у периоду од 1992. до 1994. године. Одиграо је 39 такмичарских утакмица у којима је постигао 113 поена. Био је члан тима који је освојио шампионску титулу 1993. године, али је као изузетно млад кошаркаш имао малу минутажу. Да се ради о великом таленту било је јасно још у првој сезони у Звезди када је 16. јануара 1993. године на првенственом мечу против Радничког из Београда у победи црвено-белих у хали Пионир резултатом 112:84 постигао 18 поена и то са свега 15 и по година као далеко најмлађи играч у тиму.[6] У сезони 1993/94 наступао је само у Купу и на два меча постигао укупно 31 поен. Земља је била под санкцијама, тако да црвено-бели нису могли да задрже Стојаковића и још неколико талентованих играча у тиму.

ПАОК[уреди | уреди извор]

Политичка и економска криза у СР Југославији приморала је Стојаковића да у шеснаестој години одсели у Грчку и почне наступати за ПАОК из Солуна, где остаје четири године. Добио је грчко држављанство и грчко презиме Кинис. Сакраменто кингси су га, као 14. пика, драфтовали 1996, али је у ПАОК-у остао до 1998. У сезони 1996/1997 бележио је просечно 20,3 поена по утакмици пре него што је поломио десну ногу. Рехабилитацију је окончао у Сакраменту у лето 1997. Следеће сезоне Стојаковић је бележио просечно 23,9 поена по утакмици и изабран је за најкориснијег играча лиге.[6] У полуфиналу доигравања против Олимпијакоса, Стојаковић је тројком донео победу ПАОК-у 58-55 и тиме окончао петогодишњу доминацију Олимпијакоса у грчком првенству. У финалу је Панатинаикос имао предност домаћег терена и славио је 3:2 у серији, а Стојаковића је чувао Бајрон Скот, његов будући тренер у Њу Орлеансу.

Сакраменто кингси[уреди | уреди извор]

Стојаковић је у Сакраменто прешао у сезони 1998/1999, која је била скраћена због штрајка америчких професионалних кошаркаша. У првој сезони је обично улазио са клупе, а укупно је имао 8,4 поена по утакмици. Следеће сезоне, Стојаковић је бележио 11,9 поена по утакмици и био је шести у целој лиги по проценту успешности слободних бацања.

Након две сезоне проведене углавном на клупи, у сезони 2000—2001, након што је Сакраменто заменио Корлиса Вилијамсона за Дага Кристија, Стојаковић је добио шансу да више игра, тако да је по утакмици постизао 20,4 поена и 5,8, са процентом шута за три поена од 40%. На Ол-стар викенду 2001. Стојаковић је био други у такмичењу у брзом шутирању тројки, иза Реја Алена из Милвоки бакса, али је победио у игри „Две лопте“ у којој му је партнерка била Рути Болтон-Холифилд из Сакраменто Монаркса. Такмичили су се против Кливлендовог пара Трејџан Лангдон и Ева Немцова. У гласању за играча који је највише напредовао завршио је други, иза Трејсија Макгрејдија из Орландо меџика.

Сезона 2001—2002. је била најуспешнија у дотадашњој Стојаковићевој каријери. Те сезоне играо је прву НБА Ол-стар утакмицу и победио у такмичењу за три поена. Кингси су доминирали лигом, али су у неизвесној финалној серији Западне конференције изгубили од Лејкерса 4:3. Петорка Кингса: Мајк Биби, Даг Кристи, Предраг Стојаковић, Крис Вебер и Владе Дивац је била близу уласка у велико финале, али је Роберт Ори тројком у задњој секунди донео победу Лејкерсима.

Следеће године забележио је мали пад у броју постигнутих поена (19,2 поена по мечу), али је опет изабран за Ол-стар утакмицу, а по други пут за редом победио у такмичењу за три поена. Кингси су овај пут заустављени у полуфиналу Западне конференције од Далас маверикса. Следеће сезоне Стојаковић је искористио одсуство најбољег играча Кингса Криса Вебера због повреде и просечно је бележио 24,2 поена по мечу и био други стрелац лиге.[6] Исте сезоне је најбољи извођач слободних бацања са процентом од 92,7%. По трећи пут је изабран за Ол-стар утакмицу, али није успео трећи пут узастопно победи у шутирању тројки и тако изједначи рекорд Ларија Берда и Крејга Хоџиза. Био је четврти у гласању за најкориснијег играча лиге и изабран је у другу петорку лиге. Следеће сезоне је бележио просечно 20,1 поен по утакмици, иако је због повреда пропустио 15 утакмица. Кингси су у доигравању испали од Минесоте резултатом 4:1.

Сезона 2005—2006 за Стојаковића није почела добро у Сакраменту, где је бележио 16,5 поена на 31 утакмици. Кингси су га 25. јануара 2006. послали у Индијану у замену за Рона Артеста.

Индијана пејсерси[уреди | уреди извор]

Дана 25. јануара 2006. Стојаковић је отишао у Индијана пејсерсе у замену за Рона Артеста, завршивши тако осмогодишњу каријеру у Кингсима.[7] У дресу Пејсерса се задржао до краја сезоне, а просечно је постизао 19,5 поена.

Њу Орлеанс хорнетси[уреди | уреди извор]

Стојаковић у дресу Хорнеста

Лета 2006. је потписао нови уговор са Пејсерсима, али је послат у Њу Орлеанс хорнетсе у замену за Ендруа Бетса.[8] У осмој утакмици за свој нови клуб 14. новембра 2006. постигао је рекорд каријере од 42 поена против Шарлот бобкетса.[9] Због повреде је провео неколико месеци на листи за повређене, па је због тога пропустио већи део сезоне 2006/2007.

Вратио се у сезони 2007/2008. у којој је давао просечно 16,7 поена и уз Дејвида Веста и Криса Пола, најзаслужнији је за пласман Њу Орлеанса у полуфинале Западне конференције.

Стојаковић је у сезони 2010/11. изгубио место у стартној постави Њу Орлеанса, а у тиму га је заменио Марко Белинели. Будући да му је на крају сезоне истицао уговор вредан 15,3 милиона долара, Хорнетси су га послали у Торонто репторсе у трампи у којој је било укључено пет играча.

Торонто репторси[уреди | уреди извор]

Стојаковић је 20. новембра 2010. заједно са Џаредом Бејлисом замењен за Џерета Џека, Маркуса Бенкса и Дејвида Андерсена из Торонто репторса [10]

Након само две одигране утакмице, Стојаковић је отпуштен. Пропустио је 26 утакмица због повреде левог стопала.[11]

Далас маверикси[уреди | уреди извор]

Дана 24. јануара 2011. Стојаковић је прешао у Далас мавериксе у замену за Алексиса Аженсу.[12] Са Даласом је освојио своју прву НБА титулу,[13] а просечно је постизао 7,1 поен за време доигравања.[14] Стојаковић је постизао више од 20 поена на две утакмице доигравања.[14] Покренуо је својим тројкама Мевсе у доигравању и имао значајан допринос у освајању прве титуле у историји клуба, иако је утакмице почињао на клупи за резерве. Завршио је каријеру као шампион.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Иако има грчко држављанство изабрао је да игра тада за репрезентацију Југославије. Године 1999. је дебитовао за репрезентацију на Европском првенству 1999. у Француској, на ком је СР Југославија освојила бронзану медаљу, али је мало играо на првенству због повреде. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју Стојаковић је са репрезентацијом СР Југославије освојио 6. место.

Стојаковић је 2001. године предводио репрезентацију СР Југославије до златне медаље на Европском првенству у кошарци 2001. у Турској, када је био најбољи стрелац екипе и најкориснији играч првенства. У лето 2002. репрезентација СР Југославије је у Индијанаполису освојила златну медаљу на Светском првенству у кошарци, а Стојаковић је био изабран у најбољу петорку првенства. Учествовао је још на Европском првенству у кошарци 2003, када је ослабљена репрезентација Србије и Црне Горе заузела шесто место.

Дана 19. децембра 2011. Стојаковић се повукао из кошарке због хроничних проблема са леђима и вратом.[15]

НБА статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери

Регуларна сезона[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
1998 Сакраменто 48 1 21.4 .378 .320 .851 3.0 1.5 .9 .1 8.4
1999 Сакраменто 74 11 23.6 .448 .375 .882 3.7 1.4 .7 .1 11.9
2000 Сакраменто 75 75 38.7 .470 .400 .856 5.8 2.2 1.2 .2 20.4
2001 Сакраменто 71 71 37.3 .484 .416 .876 5.3 2.5 1.1 .2 21.2
2002 Сакраменто 72 72 34.0 .481 .382 .875 5.5 2.0 1.0 .1 19.2
2003 Сакраменто 81 81 40.3 .480 .433 .927 6.3 2.1 1.3 .2 24.2
2004 Сакраменто 66 66 38.4 .444 .402 .920 4.3 2.1 1.2 .2 20.1
2005 Сакраменто 31 31 37.0 .403 .397 .933 5.3 2.2 .6 .1 16.5
2005 Индијана 40 40 36.4 .461 .404 .903 6.3 1.7 .7 .2 19.5
2006 Њу Орлеанс 13 13 32.7 .423 .405 .816 4.2 .8 .6 .3 17.8
2007 Њу Орлеанс 77 77 35.2 .440 .441 .929 4.3 1.2 .7 .1 16.4
2008 Њу Орлеанс 61 59 34.2 .399 .378 .894 4.3 1.2 .9 .0 13.3
2009 Њу Орлеанс 62 55 31.4 .404 .375 .897 3.7 1.5 .8 .1 12.6
2010 Њу Орлеанс 6 0 14.8 .424 .440 .857 1.0 1.0 .3 .0 7.5
2010 Торонто 2 0 11.0 .700 .667 1.000 1.5 .5 .0 .0 10.0
2010 Далас 25 13 20.2 .429 .400 .938 2.6 .9 .4 .1 8.6
Каријера 804 665 33.5 .450 .401 .895 4.7 1.8 .9 .1 17.0
ОЛ-стар 3 0 14.7 .364 .385 .000 2.0 1.0 .3 .0 7.0

Плеј-оф[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
1999 Сакраменто 5 0 21.6 .346 .214 1.000 3.8 .4 .6 .0 4.8
2000 Сакраменто 5 0 25.8 .400 .462 .667 3.4 .6 .8 .0 8.8
2001 Сакраменто 8 8 38.4 .406 .346 .968 6.4 .4 .6 .4 21.6
2002 Сакраменто 10 7 33.8 .376 .271 .897 6.3 1.0 .5 .0 14.8
2003 Сакраменто 12 12 40.5 .480 .457 .850 6.9 2.5 .8 .4 23.1
2004 Сакраменто 12 12 43.1 .384 .315 .897 7.0 1.5 1.8 .3 17.5
2005 Сакраменто 5 5 40.4 .470 .367 .955 5.2 1.4 .8 .2 22.0
2006 Индијана 2 2 25.5 .444 .000 .857 4.5 2.0 .5 .5 11.0
2008 Њу Орлеанс 12 12 37.9 .436 .549 .926 5.4 .5 .5 .1 14.1
2009 Њу Орлеанс 5 5 32.4 .367 .308 .923 2.8 .4 .8 .2 11.2
2011 Далас 19 0 18.4 .408 .377 .778 1.7 .4 .6 .1 7.1
Каријера 95 63 32.7 .418 .376 .900 4.9 1.0 .8 .2 14.4

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

  • Шампион Југославије: 1993.

Далас

  • Шампион НБА лиге: 2011.

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Други тим НБА лиге: 2004.
  • НБА Ол-стар (3): 2002., 2003., 2004.
  • Победник такмичења у шутирању тројки на НБА Ол-стару (2): 2002., 2003.,
  • Четврти у историји НБА по проценту слободних бацања са 89,5%
  • Девети у историји НБА по броју убачених тројки: 1760
  • Седми у историји НБА доигравања по проценту слободних бацања са 90%
  • Најбољи стрелац Евролиге: 1998.
  • МВП Грчке лиге: 1998.

Остало[уреди | уреди извор]

Пеђа је ожењен са Камилом Алеком са којом има троје деце. Живи у Атини.[16] Основао је хуманитарну организацију за помоћ деци Балкана. Цела његова породица је велики навијач Црвене звезде за коју је и наступао у почетку своје каријере.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Peja Stojaković Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
  2. ^ „Peđa Šuter”. mondo.rs. 26. 2. 2014. Архивирано из оригинала 09. 05. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2014. 
  3. ^ „Velika čast: Sakramento povukao Peđin broj!”. mondo.rs. 16. 9. 2014. Приступљено 16. 9. 2014. 
  4. ^ Пеђа крије избегличку тугу и ћути („Блиц“, 9. август 2015)
  5. ^ „Peđa za MONDO: Neću da varam košarku!”. Приступљено 24. 4. 2013.  Текст „ Mondo ” игнорисан (помоћ)
  6. ^ а б в „На данашњи дан рођен Предраг Стојаковић”. Мојацрвеназвезда. 9. 6. 2015. Приступљено 10. 6. 2015. 
  7. ^ „Stojaković za Artesta u Indijani!”. Приступљено 24. 4. 2013.  Текст „ B92.net ” игнорисан (помоћ)
  8. ^ July 2006 Transactions Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2012), NBA.com, accessed February 1, 2008.
  9. ^ „Stojaković brojao do 42”. Приступљено 24. 4. 2013.  Текст „ Novosti.rs ” игнорисан (помоћ)
  10. ^ „Reptors Acquire Bayless, Stojakovic And Cash Considerations From New Orleans”. NBA.com. 20. 11. 2010. Приступљено 21. 11. 2010. [мртва веза]
  11. ^ „Reptors Release Peja Stojakovic”. NBA.com. 20. 1. 2011. Приступљено 20. 1. 2011. [мртва веза]
  12. ^ „Peja Stojakovic signs with Mavs”. ESPN. 24. 1. 2011. Приступљено 24. 1. 2011. 
  13. ^ „Mavericks win first title in team history; Heat season ends in disappointing fashion - NBA - Sporting News”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012)
  14. ^ а б „Peja Stojakovic Game By Game Page”. Приступљено 24. 4. 2013.  Текст „ NBA.com ” игнорисан (помоћ) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2012)
  15. ^ Stein, Marc (19. 12. 2011). „Peja Stojakovic to retire after 13 years”. ESPN. Приступљено 19. 12. 2011. 
  16. ^ „Још памтим речи мога Милорада”. Курир. 13. 4. 2014. Приступљено 13. 4. 2014. 
  17. ^ „Нећу да варам кошарку”. Мондо. 21. 12. 2011. Приступљено 13. 6. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Стојаковић&oldid=27701239”