Примарна фибринолиза

С Википедије, слободне енциклопедије

Примарна системска фибринолиза је веома ретко обољење крви. Среће се код пацијената који већ болују од карцинома простате или панкреаса, цирозе јетре, а јавља се и при операцијама у подручју мале карлице и простате, јер су ова ткива богата активаторима плазминогена.[1]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Ослобађањем активатора плазминогена из поменутих ткива у циркулацију, настаје активан ензим плазмин, што има за последицу системску хиперплазминемију. Плазмин, осим што разлаже створене тромбе, разграђује фибриноген, FV и FVIII, а настали FDP (продукти разградње фибриногена) коче полимеризацију фибрина. Смањење поменутих фактора коагулације, а посебно фибриногена, лиза насталих тромба и антикоагулантно дејство FDP значајно ремете хемостатски процес, што се клинички манифестује крварењем.[1]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, лабораторијских анализа (број тромбоцита је обично нормалан, вредности FDP су изразито повећане, еуглобинско време фибринолизе је скраћено).[1]

Лечење[уреди | уреди извор]

У лечењу се примењују инхибитори фибринолизе (епсилон-аминокапронска киселина и др.).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Стетоскоп. инфо: „Примарна фибринолиза“ Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2009), Приступљено 24. 4. 2013.


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).