Прича о десет девојака
Прича о десет девојака (или прича о десет девица, прича о мудрим и лудим девицама) је једна од познатих Исусових алегоријских прича, забележена у канонском јеванђељу по Матеју.
Парабола говори о десет девојака (можда деверуше[1]) које са лампама или бакљама[2] чекају на долазак младожење, који се очекује током ноћи. Пет девојака су мудре и понеле су довољно горива за лампе. Пет су глупе и нису. Младожења касни, и глупим девојкама понестане горива у лампама. Кад младожења стигне, пет девојака које су биле спремне за његов долазак су награђене, а пет које нису спремне су искључене. Парабола има есхатолошку тему: бити спреман за судњи дан. Сличан свршетак и слично наравоученије има и прича о стражару.
Прича о десет девица је била једна од најпопуларнијих парабола у средњем веку, са огромним утицајем на готску уметност, скулптуру и архитектуру немачких и француских катедрала.
Прича[уреди | уреди извор]
Јеванђеље по Матеју преноси следеће Исусове речи:
Тада ће царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изиђоше у сусрет младожењи. Пет од њих беху неразумне а пет мудре. Јер неразумне узевши своје светиљке не узеше са собом уља; а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше.А о поноћи наста вика: ево младожење, изиђите му у сусрет. Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. А неразумне рекоше мудрима: дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе. Али мудре одговорише: да не буде мало нама и вама, идите боље трговцима и купите себи. Када су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А касније дођоше и остале девојке говорећи: господару, господару, отвори нам. Али он одговори и рече: заиста вам кажем, не познајем вас. Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.
— Еванђеље по Матеју, 25:1-13 (превод Емилијан Чарнић)
Тумачења[уреди | уреди извор]
Ову параболу Исус даје као један у низу одговора на питање његових ученика: "Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак твог доласка и краја века?" (Матеј, 24:3) Остале параболе у овом низу су прича о цветању смокве и прича о стражару. Све оне говоре о неопходности да се увек буде спреман јер је неизвестан час доласка Господа, односно други Христов долазак.[1]
У овој параболи, Христ је представљен као младожења[3][4], надовезујући се на старозаветни приказ Бога као младожење (Јеремија 2:2 и другде).[3] Ричард Томас Франс сматра да се ова прича „посебно обраћа онима у цркви, који не треба да претпостављају да је њихова будућност безусловно осигурана."[3]
Спенсер Кимбал објашњава зашто мудре девојке нису поделиле гориво, наводећи да није у питању себичност или нељубазност, већ да „врста горива потребна да осветли пут“ није дељива. Он разјашњава да се послушност, смирен ум, исправан живот и вера не могу делити, већ свако мора стећи „ту врсту горива“ за себе.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, (1985). стр. 349-352.
- ^ Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life. . Cambridge University Press. 1987. pp. 43. ISBN 978-0-521-34781-5.
- ^ а б в R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans. 1985. ISBN 978-0-8028-0063-3. стр. 349-352.
- ^ Catholic Encyclopedia: PARABLES[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Spencer W. Kimball, Faith Precedes the Miracle. стр. 255.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
