Пријевор (Дубровник)

Пријевор
Пријевор;
	Пријевор
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Град	Дубровник
Становништво
— 2011.	453
Географске карактеристике
Координате	42° 40′ 27″ С; 18° 07′ 18″ И / 42.67410218587333° С; 18.12163457387761° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	50 m
	Пријевор Пријевор на карти Хрватске
	Пријевор Пријевор на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20236 Мокошица
Позивни број	+385 20

Пријевор је насељено место у саставу града Дубровника, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Пријевор се налази између Рожата и градског котара Мокошица, на обали реке Омбле. Подељен је на три дела, а изнад њега, на падинама је Драчево Село. Налази се 5,5 km далеко од Дубровника, а део је Ријеке Дубровачке

Горњи Пријевор чине углавном мале и трошне куће. Из Горњег Пријевора се развио Пријевор, али је после земљотреса 1979. године основан Доњи Пријевор и Пријевор на Риви.

Доњи Пријевор је новији део насеља, са стандардним и модерним кућама и стамбеним зградама.

Пријевор на Риви налази се на реци Омбли, а делимично обухвата и цркву.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Дубровник. Као самостално насељено место, Пријевор постоји од пописа 2001. године. Настало је издвајањем дела насеља Дубровник.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Пријевор је имао 453 становника. За национални састав 1991. године, погледати под Дубровник.

Број становника по пописима^[1]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
217	272	109	97	81	70	178	199	90	97	50	35	0	0	362	453

Напомена: У 2001. настало издвајањем из насеља Дубровник. Од 1857. до 1931. исказивано као насеље. У 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Чајковићи. У 1981. и 1991. подаци су садржани у насељу Дубровник.

Привреда[уреди | уреди извор]

Становници Пријевора се баве земљорадњом и риболовом, а велика већина њих ради у Дубровнику.

Извори[уреди | уреди извор]

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.