Хеглишка криза
Хеглишка криза,[4] позната и као Рат на граници Јужног Судана и Судана,[тражи се извор] оружани је сукоб који је избио на граници Судана и Јужног Судана у периоду март—мај 2012. године због власништва над богатим изворима нафте и гаса. Субок је окончан примирјем и потписивањем неколико међудржавних споразума.
Позадина сукоба[уреди | уреди извор]
Јужни Судан је постао независтан 2011. године, а након тога дошло је до неколико пограничних сукоба са Суданом око територија и нафте. Међу њима је и сукобу у региону Абјеј, након којег је Јужни Судан обуставио производњу и извоз „црног злата“.[5]
У мају 2011. Судан је окупирао спрони регион Абјеј, након тродневних сукоба са снагама Јужног Судана. Током борби страдало је 20-ак војника, а око 20.000 цивила је расељено и напустило своје домове услед разарања. Посредовањем међународних званичника окончана је размена ватре и потписан споразум по коме је спорна област постала демилитаризована зона, а Уједињене нације су послале мисију за одржавање реда и мира[6]. Почетком марта 2012. године суданска авијација бомбардовала је пограничне делове Јужног судана што је био увод у почетак већег оружаног сукоба[7].
Ток сукоба[уреди | уреди извор]
Битка за Хеглиг[уреди | уреди извор]
Званичници Судана саопштили су да је Јужни Судан напао нафтно поље у Хеглигу, 26. марта, док је друга страна то окарактерисала као чин самоодбране[8] [9]. Следећег дана суданска авијација је бомбардовала нафтна поља у пограничном делу Јужног Судана, недалеко од града Бентијуа[10]. Копнена војска Судана је напала и спорна подручја дуж границе, али је та офанзива одбијена[11]. Током 28. марта, власти Јужног Судана наредили су својим трупама повлачење из области Хеглига, чиме је окончана прва већа битка у међусобном рату[12].
Преговори[уреди | уреди извор]
Током септембра 2012. представници обе државе су под надзором Афричке уније одржали низ састанака у Адис Абеби. Председници Салва Кир Мајардит и Омар ел Башир потписала су осам споразума 27. септембра чиме је окончан сукоб, а договорено је да се Јужном Судану врати 250.000 барела нафте, да се настави економска сарадња обеју држава, као и да се ради на решавању граничних неспоразума.[13]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Sudan and the South 'open new front' in border clash, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Over 1,000 S. Sudanese killed at Heglig: commander Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudan, South Move Troops to Border, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ The Heglig Oil Conflict: An Exercise of Sovereignty or an Act of Aggression?. Nicasius Achu Check and Thabani Mdlongwa. стр. 3. Приступљено 3. 10. 2016.
- ^ Sudan and South Sudan in fierce oil border clashes, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudan: UN authorises peacekeepers for Abyei, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudanese Tensions Reach Boiling Point, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ South Sudan profile, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudan profile, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ US Condemns Latest Sudan Border Clashes Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudan, South Sudan's Armies in Direct Clashes, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ South Sudan Pulls Back From Disputed Northern Town Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Sudans Sign Deals to Resume Oil Exports, Приступљено 24. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Daase, Cindy (2011). "International Arbitration: A New Mechanism to Settle Intra-State Territorial Disputes between States and Secessionist Movements? The Divorce of Sudan and South Sudan and the Abyei Question". Osgoode CLPE Research Paper No. 28/2011. SSRN 1933228.
- Okumu, Wafula (2010). "Resources and border disputes in Eastern Africa". Journal of Eastern African Studies 4 (2): 279–297.
- Pantuliano, Sara (2010). "Oil, land and conflict: the decline of Misseriyya pastoralism in Sudan". Review of African Political Economy 37 (123): 7–23.
| ||||||||||||||||||||||||||||
