Рестеноза

С Википедије, слободне енциклопедије
Рестеноза
ЛатинскиRestenosis
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD023903

Рестеноза (енгл. Restenosis) поновно је сужавање артерија које може настати након интервентне ангиопластике или уградње стента, код око 40 - 50% болесника у периоду од 3 - 6 месеци од интервенције. Учесталост рестеноза применом стентова, након балон дилатације, може се смањити на 20 - 30% случајева, али и даље представља велики проблем у кардиологији и интервентној радиологији.[1]

Етиологија и епидемиологија[уреди | уреди извор]

Ангиопластика је безбедан и ефикасан интервентна метода која има за циљ да одблокира сужења или зачепљања артерије. Током ове процедуре, катетер се убацује у артерију или вену у препони или руци пацијента и помера унапред кроз артерије, вене, аорту или артерије срца до места сужења и врши деблокирање или ширење лумена суженог дела крвног суда; надувавањем балона постављеног на врху катетера или постављањем стента. У почетку, ангиопластика је вршена само применом балон катетера, али технички напредак је омогућио и унапређење ове интервентне методе постављањем малих металних „престенова - стентова “ на место блокаде, након максималног растезања балона катетера или директном имплантацијом стента. Имплантирани стент у крвном суду игра улогу „скелета“ који одржава артерију отвореном након њеног растезања.

Ангиопластика и „техника стентовања“ се данас примењује широм света као алтернативна метода медицикаментној терапији и бајпас хирургији, за побољшање протока крви у срчаном мишићу, мозгу, удовима итд. Нажалост постоје и ограничења за примену ангиопластике и стентовања, од којих је једана и рестеноза.[2][3]

Након балон ангиопластике или имплантације стента, зид крвног суда пролази кроз бројне промене. Тромбоцити и фибрин прожимају место имплантације у року од неколико минута након повреде крвних судова или дугих канала. Након неколико сати до неколико дана, инфламаторне ћелија инфилтрирају место имплантације а глатке мишићне ћелија почињу да мигрирају ка лумен крвног суда или канала.


Током неколико недеља до неколико месеци, крвни суд се различито адаптира на новонасталу промену, или све већим смањењењем пречника лумена (негативни адаптацију) или повећањем пречника лумена (позитивн адаптација). Величина пречника лумена зависи од количине неоинтималне пролиферације и степена ремоделирања након интервенције. Након 6 месеци, од интервенције процес се стабилизује и смањује и битно смањује ризик од рестенозе.

Неколико спроведених студија [4]је показало да пречник лумена или дела лаумена након третмана један од главних узрока рестенозе. Употреба стентова смањила је стопу рестенозе у односу на ангиопластику. У зависности од методе која је примењена, ангиографијом је утврђена;[5] [6]

  • У око 50% болесника рестеноза до 6 месеци након балон ангиопластике, (која је захтевала понављање реваскуларизацију (ангиопластику) у око 20-30% болесника).
  • Смањену учесталост рестенозе за мање од 10% након примене леком обложеног стента, али са и даље присутном рестенозом.
  • Тромбозу која се скоро подједнако јављала код обе врсте стентова (Учесталост тромбозе код леком обложеног стента је практично идентична оној код стента од „голог“ метала и годишње износи 0,5-0,7%. Међутим, касна тромбоза стента (> 1 година) и даље се може јављати код леком обложеног стента, док је изузетно ретка код стента од „голог“ метала.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Рестеноза након уграђеног стента

Рестеноза је формирање нових блокада (сужења) на месту ангиопластике или стента. Постоје два главна механизма у настанку рестенозе:

Тромбоза

Ризик од тромбозе или згрушавање крви, на месту третмана највећи је непосредно након ангиопластике, као последица трауме - повреде ткива (истезањем балоном или металним стентом) која тежи да покрене процес згрушавања крви и тиме прекрије настало оштећење. Овај облик рестенозе може се значајно смањити коришћењем лекова против згрушавања крви за време у току и после поступка.[7]

Раст (умножавање) ткива на месту третмана

Око стента који се налази у крвним судовима, новоформирано ткиво крвног суда пролиферира (буја) у и око арматуре стента, и све више га прожима и покрива. У почетку, ново ткиво се састоји од здравих (ендотелних) ћелија које облагажу зид артерија (ендотел). Ово је повољан учинак организма јер у ствара нормалну ендотелну облогу преко стента што омогућава дакрв глатко протиче преко неравних површина стента без згрушавања на његовим појединим деловима. Касније, се може формирати и ожиљно ткиво испод новоформиране здраве облоге стента.

У око 25%-30% болесника, раст ожиљка испод створене облоге ендотелних ћелија може бити толико дебео да омета проток крви и производи нову блокаду-стенозу (или рестенозу) око и у стенту. Ова врста рестенозе се најчешће може јавити од 3 до 6 месеца након интервенције, док је њена појава након 12 месеци доста ретка.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески)Forgos, Richard M.D. Restenosis After Angioplasty and Stenting (August 2004)[Medical Review Board] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 26. 01. 2011
  2. ^ Serruys PW, de Jaegere P, Kiemeneij F, et al. A comparison of balloon-expandable-stent implantation with balloon angioplasty in patients with coronary artery disease. Benestent Study Group. N Engl J Med. 1994; 331: 489–495.[CrossRef][Medline]
  3. ^ (језик: енглески)Fischman DL, Leon MB, Baim DS, et al. A randomized comparison of coronary-stent placement and balloon angioplasty in the treatment of coronary artery disease. Stent Restenosis Study Investigators. N Engl J Med. 1994; 331: 496–501.[CrossRef][Medline]
  4. ^ Kaltoft A, Kelbaek H, Klovgaard L, Terkelsen CJ, Clemmensen P, Helqvist S, et al. Increased rate of stent thrombosis and target lesion revascularization after filter protection in primary percutaneous coronary intervention for ST-segment elevation myocardial infarction: 15-month follow-up of the DEDICATION (Drug Elution and Distal Protection in ST Elevation Myocardial Infarction) trial. J Am Coll Cardiol. Mar 2 2010;55(9):867-71. [Medline].
  5. ^ Fischman DL, Leon MB, Baim DS, et al. A randomized comparison of coronary-stent placement and balloon angioplasty in the treatment of coronary artery disease. Stent Restenosis Study Investigators. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):496-501.
  6. ^ Serruys PW, de Jaegere P, Kiemeneij F, et al. A comparison of balloon-expandable-stent implantation with balloon angioplasty in patients with coronary artery disease. Benestent Study Group. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):489-95.
  7. ^ Dick, Petra; Wallner, Hubert; Sabeti, Schila; Loewe, Christian; Mlekusch, Wolfgang; Lammer, Johannes; Koppensteiner, Renate; Minar, Erich; Schillinger, Martin (2009). Balloon angioplasty versus stenting with nitinol stents in intermediate length superficial femoral artery lesions. Catheterization and Cardiovascular Interventions. 74 (7): 1090–5.
  8. ^ (језик: енглески)Serruys PW, Luijten HE, Beatt KJ, et al. Incidence of restenosis after successful coronary angioplasty: a time- related phenomenon: a quantitative angiographic study in 342 consecutive patients at 1, 2, 3, and 4 months. Circulation. 1988; 77: 361–371.[Abstract/Free Full Text]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рестеноза&oldid=27441202”