Рибаре (Сврљиг)

Координате: 43° 23′ 20″ С; 22° 08′ 28″ И / 43.388833° С; 22.141166° И / 43.388833; 22.141166
С Википедије, слободне енциклопедије
Рибаре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.296
Географске карактеристике
Координате43° 23′ 20″ С; 22° 08′ 28″ И / 43.388833° С; 22.141166° И / 43.388833; 22.141166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина504 m
Рибаре на карти Србије
Рибаре
Рибаре
Рибаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Рибаре је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 296 становника (према попису из 1991. било је 364 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Село Рибаре смештено је на крајњим обронцима северне падине Сврљишких планина, односно на терасама на јужном ободу долине Сврљишког Тимока. Оно је део низа села на путу Сврљиг – Бела Паланка, који иде овом долином, ближе Тимоку. Данашње село Рибаре, у низу са спаја са селима Белоиње, Црнољевица, Округлица, Гулијан, Лозан и Периш, гледано од за пада према истоку готово на једнаком међусобном растојању. То сунасеља збијеног типа, са тенденцијом да се проширују (спуштају) ка путу Сврљиг – Бела Паланка и Сврљишком Тимоку.[1]

Село Рибаре се у прошлости премештало са својепрвобитне локације. на нижи, данашњи положај са вишег, ка Селишту (на око 1 км удаљености,у близини Манастиришта), где мештани, током пољских радова, наилазе на делове грнчарије, црепова и другог грађевинског материјала.[2]

Предео има извесне крашке облике, међу којима су најизраженије пећине и окапине. У околини Сврљига регистровано је тринаест пећина, а највећи број се налази управо на јужном ободу Сврљишке котлине: једна код Рибара (Голема дупка), пет код оближњег села Преконоге и једна код села Црнољевице.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рибаре живи 258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,4 година (49,3 код мушкараца и 53,7 код жена). У насељу има 118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 723
1953. 748
1961. 671
1971. 549
1981. 458
1991. 364 361
2002. 296 302
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
292 98,64%
Муслимани
  
1 0,33%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја[уреди | уреди извор]

Што се тиче времена постанка Рибара, за разлику од суседног Ђуринца, које је изгледа старији, јер се помиње и у збирном (из 1466. године) и у опширном попису Видинског санџака (из 1478–81. године),4 нема помена ни у једном ни у другом.

Такође међу ови пописима не помиње се да су у Рибару и Ђуринцу постојале цркве, црквиште и свештеници (док се у појединим околним селима помињу попови), па се по свој прилици црква у овом селу – ако је грађена пре овог времена – крајем 15. века већ била пуста и вероватно урушена.[7]

У османлијским пописима помињу се и сва остала села на путу према Белој Паланци: Црнољевица (као Црниловце) 1466. године и Белоиње (као Белахуна ), Округлица, Гулијан (као Гулихан), Лозан (као Лозана) и Периш 1478–81. године .[8] У опширном попису из 1478–81. године помиње се поп Радивоје у Гулијану, поп Радослав у Округлици и Душа, сина једног попа, у Перишу,[9] што указује да су у овим селима – која су уједно била и већа од осталих – или у једном од њих или пак у неком од суседних села постојале активне цркве.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Небојша Станковић, ОСТАЦИ ЦРКВЕ НЕОБИЧНЕ ОСНОВЕ КОД СВРЉИГА (МАНАСТИРИШТЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ РУСАЛНЕ) Филозофски факултет, Универзитет у Београду Оригинални научни рад Примљено: 18. 9. 2018.УДК: 904:726.54(497.11)”14
  2. ^ Голубовић, П. 1992б. Становништво и насеља, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација, ур. С. Петровић, 173–213. Ниш: Просвета; Сврљиг:Народни универзитет
  3. ^ Голубовић, П. 1992а. Област, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација ур. С. Петровић, 21–39. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзите стр. 27–28
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
  8. ^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 25, 123, 142–143, 132–133, 135–136 и 120–121
  9. ^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 133,142 и 121

Спољашње везе[уреди | уреди извор]