Рубикова коцка

С Википедије, слободне енциклопедије

Рубикова коцка
Решена Рубикова коцка
ТипКомбинациона слагалица
Проналазач(и)Ерне Рубик
КомпанијаRubik's Brand Ltd (Spin Master)[1]
ДржаваМађарска
Доступност1977: као мађарска магична коцка, први тестни узорци су пласирани на тржиште у Будимпешти
1980: као Рубикова коцка, широм света—садашњост
Званични веб-сајт
Рубикова коцка коју треба решити.

Рубикова коцка (позната и као Магична коцка или Мађарска коцка) је механичка 3Д комбинациона слагалица коју је 1974. године[2][3] изумео мађарски проналазач и професор архитектуре Ерне Рубик (мађ. Rubik Ernő). Коцка је састављена од 54 мањих пластичних квадрата који се врте око средишњег језгра. Свака од шест страница које чине коцку у решеном облику је различите боје. Сматра се једном од најпродаванијих играчка у свету, јер је до 2005. године продата у више од 300 милиона примерака.[4] Сличан изум професора Ернеа јесте и Рубикова змија.

Изворно названа Магична коцка,[5] слагалица је лиценцирана од стране Рубика, а од 1980. године је продаје Ideal Toy Corp.[6] преко бизнисмена Тибора Лација и Севена Таунса оснивача Том Кремера,[7] и освајач специјалне награде Немачке игре године за најбољу слагалицу године. До јануара 2009. године, продано је преко 350 милиона коцки широм света[8][9], чиме је ова слагалица постала најпродаванија на свету.[10][11][12]

Код класичне Рубикове коцке, свако од шест лица је прекривено са девет налепница, а свака је једне од шест боја: бела, црвена, плава, наранџаста, зелена, и жута. У тренутно продаваним моделима, бела је насупрот жуте, плава је насупрот зелене, и наранџаста је насупрот црвене, а црвена, бела и плава су распоређене у смеру казаљке на сату.[13] На пређашњим коцкама, позиција боја је варирала од коцке до коцке.[14] На пређашњим коцкама, позиција боја је варирала од коцке до коцке. На пређашњим коцкама, позиција боја је варирала од коцке до коцке брзински слагачи коцке и даље тренирају слагање ове и других модификованих слагалица, те се такмиче за најбрже време у различитим категоријама. Од 2003. године, Светска асоцијација коцке, међународно управно тело Рубикове коцке, организује такмичења и врши евиденцију светских рекорда.

Концепција и развој[уреди | уреди извор]

Претходни покушаји[уреди | уреди извор]

У марту 1970. године, Лари Николс је изумео 2×2×2 „Слагалицу са ротирајућим деловима у групама” и поднео канадску пријаву патента за то. Николсова коцка је држана заједно помоћу магнета. Николсу је одобрен U.S. Patent 3.655.201 11. априла 1972. године, две године пре него што је Рубик изумео своју коцку.

Дана 9. априла 1970. године, Франк Фокс је патентирао „Сферикал 3×3×3”. Свој УК патент (1344259) је добио 16. јануара 1974. године.[15]

Рубиков изум[уреди | уреди извор]

Паковање Рубикове коцке, Играчка године 1980–Ideal Toy Corp., Произведено у Мађарској.
Боје Рубикове коцке

Средином 1970-тих, Ерне Рубик је радио у Одељењу за дизајн ентеријера на Академији примењених уметности и заната у Будимпешти.[16] Иако је опште позната прича да је коцка направљена као наставно средство које би помогло студентима да боље разумеју 3Д објекте, њена стварна сврха је била решавање структурних проблема кретања покретних делова самостално, без распада целог система. Ерне заправо није шватио да је створио слагалицу док је није први пут помешао, након чега је покушао да је поправи.[17] Рубик је добио мађарски патент ХУ170062 за његову „Магичну коцку” 1975 године. Рубикова коцка је прво названа Магична коцка (Bűvös коцка) у Мађарској. Слагалица није патентирана међународно исте године као оригинални патент. Закон о патентима је касније спречио могућност патентирања. Идеал је желео барем препознатљиво име за заштитни знак. Тада је Рубик дошао у центар пажње, јер је магична коцка преименована у име њеног изумитеља 1980 године.

Прва тест серија Магичних коцки је произведена крајем 1977. године и издана је у трговинама играчки Будимпеште. Магична коцка је држана заједно помоћу блокаде од комада пластике који је спречавао да се слагалица лако растави, за разлику од магнета у Нихолсовом дизајну. У септембру 1979. године, потписан је уговор са Идеалом да изда Магичну коцку широм света, и слагалица је направила свој међународни деби на сајмовима играчака у Лондону, Паризу, Нирнбергу и Њујорку, током јануара и фебруара 1980. године.

Након њеног међународног дебија, напредак коцке према полицама продавница играчака на западу је накратко заустављен, тако да би се на западу могла производити сигурно и са амбалажним спецификацијама. Произведена је лакша коцка, и Идеал је одлучио да је преименује. Разматрани су „Гордијев чвор” и „Злато Инка”, али компанија се коначно одлучила за име „Рубикова коцка”, и прва серија је извезена из Мађарске у мају 1980. године.

Имитације[уреди | уреди извор]

Искористивши почетне недостатке коцке, појавиле су се многе имитације и варијације, од којих је много можда прекршило један или више патената.

Данас, патенти су истекли, тако да многе кинеске компаније производе копије, у неким случајевима са побољшањима, дизајна Рубика и В-коцке. Најпопуларније су компаније Бао Даћинго (包大庆) и Дајано (大雁, дословно Велика гуска), које производе моделе Гухонг (孤鸿, дословно Усамљена лабудова гуска), Џанчи (展翅, дословно Ширење крила) и сада Панши (磐石, дословно Чврсти камен), међу осталим. Особе које брзински решавају коцку дају предност овим испред оригиналних коцки због своје лакоће при окретању.[18]

Историја патента[уреди | уреди извор]

Николс је свој патент приписао свом послодавцу Молекулон Рисерч Корп, која је тужила Идеал 1982. године. Две године касније, Идеал је изгубио због повреде патента, након чега су уложили жалбу. Године 1986, апелациони суд је потврдио пресуду да је Рубикова 2×2×2 џепна коцка нарушила Николсов патент, али је укинуо пресуду за Рубикову 3×3×3 коцку.[19]

Чак и док је пријава Рубиковог патента била у обради, Терутоши Ишиги, саомуки инжињер и власник жељезаре у близини Токија, поднео је пријаву за јапански патент готово идентичног механизма, који је и добио 1976. године (Јапански патент издање ЈП55-008192). До 1999. године, када је извршена измена јапанског закона о патентима, уред за јапанске патенте је одобравао јапанске патенте који су били необелодањени у Јапану, без потребе да буду новитет у свету.[20][21] Стога, у то време Ишигијев патент је генерално прихваћен као независан нови изум.[22][23][24] Рубик је пријавио још неке патенте 1980. године, укључујући и други мађарски патент 28. октобра. У Сједињеним Америчким Државама, Рубик је добио U.S. Patent 4.378.116 29. марта 1983, за своју коцку. Овај патент је истекао 2000. године.

Грчки изумитељ Панагиотис Вердес је 2003. године патентирао[25] методу креирања коцке између 5×5×5, па до 11×11×11, иако је он тврдио да је првобитно мислио о овој идеји око 1985. године.[26] До 19. јуна 2008, модели 5×5×5, 6×6×6, и 7×7×7 су у производњи његове линије "В-коцки". В-коцка се такође производи у димензијама 2×2×2, 3×3×3 и 4x4x4.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Тренутни светски рекорд у решавању Рубикове коцке држи Кинески Yusheng Du са 3,47 секунди.[27] Помоћу робота Рубикова коцка може да се сложи за 0,637 секунди.[28]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Evans, Pete (27. 10. 2020). „Canadian company that owns classic toys Etch A Sketch and Aerobie buys Rubik's Cube for $50M”. CBC News. 
  2. ^ William Fotheringham (2007). Fotheringham's Sporting Pastimes. Anova Books. стр. 50. ISBN 1-86105-953-1. 
  3. ^ de Castella, Tom. „The people who are still addicted to the Rubik's Cube”. BBC News Magazine. bbc.com. Приступљено 2015-02-14. 
  4. ^ Marshall, Ray (2005). „Squaring up to the Rubchallenge”. Приступљено 16. 12. 2008. 
  5. ^ 'Driven mad' Rubik's nut weeps on solving cube... after 26 years of trying, Daily Mail Reporter, 12. januar 2009.
  6. ^ Daintith, John (1994). A Biographical Encyclopedia of Scientists. Bristol: Institute of Physics Pub. стр. 771. ISBN 0-7503-0287-9. 
  7. ^ Michael Shanks (2005-05-08). „History of the Cube”. Stanford University. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 2015-02-14. 
  8. ^ William Lee Adams (2009-01-28). „The Rubik's Cube: A Puzzling Success”. TIME. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 2015-02-14. 
  9. ^ Alastair Jamieson (2009-01-31). „Rubik's Cube inventor is back with Rubik's 360”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 2015-02-14. 
  10. ^ „eGames, Mindscape Put International Twist On Rubik's Cube PC Game”. Reuters. 2008-02-06. Архивирано из оригинала 19. 07. 2009. г. Приступљено 2015-02-14. 
  11. ^ Marshall, Ray. Squaring up to the Rubchallenge. icNewcastle. Retrieved August 15, 2005.
  12. ^ „Rubik's Cube 25 years on: crazy toys, crazy times”. The Independent. London. 2007-08-16. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 2015-02-14. 
  13. ^ Michael W. Dempsey (1988). Growing up with science: The illustrated encyclopedia of invention. London: Marshall Cavendish. стр. 1245. ISBN 0-87475-841-6. 
  14. ^ Ewing, John; Czes Kosniowski (1982). Puzzle it Out: Cubes, Groups and Puzzles. Cambridge: Press Syndiacte of the University of Cambridge. стр. 4. ISBN 0 521 28924 6. Приступљено 2015-02-14. 
  15. ^ „Patent Specification 1344259” (PDF). Приступљено 2015-02-14. 
  16. ^ Kelly Boyer Sagert (2007). The 1970s (American Popular Culture Through History). Westport, Conn: Greenwood Press. стр. 130. ISBN 0-313-33919-8. 
  17. ^ „Rubik's Cube”. PuzzleSolver. 2006-12-01. Приступљено 2015-02-14. 
  18. ^ „One Rubik's Cube, Many Knockoffs, Quintillions of Possibilities”. Приступљено 2015-02-14. 
  19. ^ „Moleculon Research Corporation v. CBS, Inc”. Digital-law-online.info. Приступљено 2015-02-15. 
  20. ^ Japan: Patents Архивирано 2009-02-12 на сајту Archive.today (PCT), Law (Consolidation), 26. april 1978 (22. decembar 1999), No. 30 (No. 220)
  21. ^ „Major Amendments to the Japanese Patent Law (since 1985)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 2. 2012. г. Приступљено 2012-06-20. 
  22. ^ Hofstadter, Douglas R. (1985). Metamagical Themas: Questing for the Essence of Mind and Pattern. New York: Basic Books. ISBN 0-465-04566-9. „Hofstadter gives the name as 'Ishige'.” 
  23. ^ Rubik's Cube Chronology Researched and maintained by Mark Longridge (c) 1996-2004
  24. ^ „The History of Rubik's Cube - Erno Rubik”. Inventors.about.com. 2012-04-09. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 2012-06-20. 
  25. ^ Verdes, PK, Kvadratna logička igra, grčki patent GR1004581, podensen 21. maja 2003, a izdan 26. maja 2004.
  26. ^ „Vcube Inventor”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2010. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  27. ^ „World Cube Association”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2018. 
  28. ^ Робот сложио Рубикову коцку за 0,637 секунди („Политика”, 22. новембар 2016)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рубикова коцка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рубикова_коцка&oldid=27553749”