Руско-турски рат (1568—1570)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Руско-турски рат (1568—1570) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Руско-турски ратови | |||||||||||
 | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Руско царство |
 Османско царство Кримски Каганат | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
|
Иван IV Грозни принц Петар Серербјаков Оболенски |
Мехмед-паша Соколовић Селим II Касим паша Девлет I Герај, | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 30.000[тражи се извор] |
2.000 спахија 18.000 јањичара 50.000 татарских коњаника неколико хиљада нерегуларних војника | ||||||||||
Руско-турски рат (1568—1570) је био низ војних окршаја од 1568. год. до 1570. г. између Русије и Османског царства. Узрок рата било је заузеће града Астрахана и његовог Астраханског Каната од стране руског цара Ивана грозног, 1556. године.
Ток рата[уреди | уреди извор]
Султан Селим II је 1568. г. био покретач сукоба са својим будућим северним такмацом, одлучивши да споји реке Волгу и Дон каналом, и да на тај начин учврсти своју власт над црноморским приморјем. У лето 1569. г. велика војска под водством Касим-паше од: 18.000 јањичара, 2000 спахија, и неколико хиљада азапа, и акинџија, послана је да опколи Астрахан. Сигурност радова на каналу, требало је да чува војска од 50.000 Татара, док је османска флота опседала утврђење Азов на ушћу Дона у Азовско море.
Војни заповедник Астрахана кнез Шеребјанов је са својом посадом од 30.000 људи, изјурио из града и силовито поразио нападаче, разјурио раднике и Татаре. Око 70% преосталих противничких војника страдало је од смрзавања, или су у степама допали шака Черкезима, док је османску флоту уништила олуја.
Крај рат и мировни споразум[уреди | уреди извор]
На почетку 1570, цар Иван послао је свог изасланика у Цариград и закључио мир са султаном, чиме је Турска признала Руском царству право на Астрахан. Међутим овај мир није дуго потрајао, јер је уследио руско-кримски рат , и већ 1571. г. татарска војска је напала и спалила Москву.
Литература[уреди | уреди извор]
- Attila Weiszhár and Balázs Weiszhár: Lexicon of Wars, Atheneaum publisher, Будимпешта 2004.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
