Сава Савановић
Сава Савановић је лик из приче Милована Глишића „После деведесет година” у коме је он представљен као вампир по легенди која се прича у овом крају.
Легенда[уреди | уреди извор]
По тој легенди, верује се да је сељак Сава Савановић из тог краја, после своје смрти живео у старој воденици у селу Зарожје, у општини Бајина Башта.[1] Легенда говори да је као „вампир“ убијао и пио крв људи који би дошли да мељу жито.
Млин[уреди | уреди извор]
Посљедњих неколико деценија, млин Саве Савановића је у власништву породице Јагодићи и често се назива „Јагодића воденица“.[1] Радила је до касних 1950-их кад је затворена и угашена. Воденица привлачи посетиоце, али становници села још нису успели да од млина направе успешно туристичко одредиште.
Утицај на културу[уреди | уреди извор]
Лик Саве Савановића се спомиње у причи Милована Глишића „После деведесет година“ и у српском хорор филму „Лептирица“ из 1973. године, који је инспирисан Глишићевом причом, као и у књизи „Страх и његов слуга“ Мирјане Новаковић и позоришном комаду "Вампирска симфонија", Данице Николић-Николић.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Политика: Сава Савановић још чека да постане српски бренд, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Подаци о народним вјеровањима на незваничном сајту села Зарожје
- Милован Глишић „После деведесет година"
- Срушила се воденица вампира Саве („Политика“, 20. новембар 2012)
- Б92 у српској вампирској постојбини (Б92, 30. новембар 2012)
- Писмо Саве Савановића „с оног света“ планетарни хит („Вечерње новости“, 5. децембар 2012)
- Српски вампир застрашио свет („Ало“, 7. децембар 2012)