Саобраћај у Бугарској

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта главних друмских саобраћајница у Бугарској

Република Бугарска је земља која се протеже кроз неколико важних области (Балкан, област Црног Мора, Подунавље). Саобраћајна жила-куцавица земље је удолина реке Марице, која се наставља ка западу у удолину престонице Софије, а на истоку се отвара ка Истанбулу и Малој Азији. Главно чвориште у земљи је престоница, Софија.

Бугарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај.


Железнички саобраћај[уреди | уреди извор]

Карта железничких пруга у Бугарској

Укупна дужина железничке мреже у Бугарској је 4.294 km (2005. године). Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека.

Једини град са метро системом је Софија (погледати Софијски метро).

Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди | уреди извор]

Укупна дужина путева у републици Бугарској је 44.033 km, од чега је 99% асфалтирано. Дужина ауто-путева тренутно износи свега 459 km, али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница. Државни ауто-путеви носе двозначну ознаку „А+број“.

Бугарски изграђени и предвиђени ауто-путеви су делови следећих Европских коридора:

Водени саобраћај[уреди | уреди извор]

Бугарска је приморска и подунавска земља. Познате морске луке су велики приморски градови Бургас и Варна. И речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Једини значајан пловни речни правац је погранична река Дунав, на којој се налази низ речних рука: Видин, Лом, Свиштов, Русе, Силистра. Река Дунав је изванредна веза земље са облашћу средње Европе.

Гасоводи и нафтоводи[уреди | уреди извор]

Гасовод: Дужина токова је 2.505 км (2006. године).

Нафтовод: Дужина токова је 339 км (2006. године).


Ваздушни транспорт[уреди | уреди извор]

Главна зграда аеродрома у Софији

У Буграској постоји 218 званично уписаних летилишта (2007. године), али само је 5 од њих уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

Највећи и најважнији аеродром у земљи је Аеродром Софија. Аеродроми у Варни и Бургасу су посебно упослени лети због туристичке сезоне.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]