Саркоптеригије

С Википедије, слободне енциклопедије

Саркоптеригије
Временски распон: горњи силур - садашњост[1][2]
целакант или латимерија, Latimeria chalumnae
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Euteleostomi
Кладус: Sarcopterygii
Romer, 1955
Подгрупе
традиционални редови
данас признате подгрупе

Саркоптеригије (Sarcopterigii или Choanichthyles) је група риба која има унутрашње носне отворе, хоане (choanae) које спајају носне дупље са ждрелом, а тиме и са плућима која повремено функционишу као дисајни органи. Та особина није својствена ни једној другој групи риба, већ је имају само копнени кичмењаци.

Саркоптеригије се од свих осталих риба разликују и по грађи и типу крљушти које су означене као космоидне и представљају посебан облик ганоидних крљушти. Космоидне крљушти су изграђене од три слоја:

  • површинског (горњег) који се састоји од специфичне зубне супстанце, космина;
  • базалног (доњег, изграђеног од коштане масе изопедина;
  • средишњег, названог васкуларни, смештеног између претходна два слоја и шупљикаве, сунђерасте грађе.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Guiyu oneiros, најранија позната кошљориба, живела је током касног силура, пре 419 милиона година).[1] Има комбинацију зрачастих и режњевитих карактеристика, иако је га анализа укупности њених карактеристика ставља ближе рибама са режњевитим перајима.[3][4][5]

Ране рибе режњевитих пераја су кошљорибе са меснатим, режњевитим, упареним перајама, која су са телом спојене једном кости.[6] Пераја риба са режњевитим перајима разликују се од свих осталих риба по томе што се свака носи на меснатој, режњевитој, љускавој стабљици која се протеже од тела. Крљушти саркоптеригија су прави скалоиди, који се састоје од ламеларне кости окружене слојевима васкуларне кости, космина налик дентину и спољашњег кератина.[7] Морфологија тетраподоморфа, риба које су сличне тетраподима, даје назнаке преласка из воденог на копнени живот.[8] Прсна и карлична пераја имају зглобове који подсећају на удове тетрапода. Први тетраподни копнени кичмењаци, организми базалних водоземаца, имали су ноге изведене из ових пераја. Саркоптеригије такође поседују две леђне пераје са одвојеним основама, за разлику од једне леђне пераје актиноптеригија (риба са зрачастим перајима). Мозак саркоптеригија примитивно има раздвојну линију, али се то губи код тетрапода и риба дводихалица. Многе ране саркоптеригије имају симетричан реп. Све саркоптеригије имају зубе прекривене правом глеђи.

Класификација[уреди | уреди извор]

Данас су ове рибе са јако малим бројем представника док је њихов процват био у девону, периоду развоја Земље из кога су познати и њихови фосили. Рецентне врсте сврставају се у два реда:

  1. шакоперке (Crossopterygii) са најпознатијим представником латимеријом
  2. плућашице (Dipnoi) која је данас заступљена са свега три представника који су груписани у два подреда:

Таксономија[уреди | уреди извор]

Класификација у наставку следи Бентона (2004),[9] и користи синтезу Линеове таксономије засноване на ранговима и такође одражава еволуционе односе. Бентон је укључио надкласу Tetrapoda у подкласу Sarcopterygii како би одразио директно порекло тетрапода од риба са режњевим перајима, упркос томе што је првој додељен виши таксономски ранг.[9]

Савремени целакант, Latimeria chalumnae
Аустралска дводихалица

Филогенија[уреди | уреди извор]

Кладограм представљен у наставку је заснован на студијама које су компајлирали Janvier et al (1997) за веб пројекат Дрво живота[10] Mikko's Phylogeny Archive[11] и Swartz (2012).[12]

Sarcopterygii

Onychodontidae

Actinistia (coelacanths)

Rhipidistia

Styloichthys changae Zhu & Yu, 2002

Dipnomorpha

Porolepiformes

Dipnoi (lungfishes)

Tetrapodomorpha

?†Tungsenia paradoxa Lu et al., 2012

Kenichthys campbelli Chang & Zhu, 1993

Rhizodontiformes

?†Thysanolepidae

Canowindridae

Osteolepiformes

Eotetrapodiformes

Tristichopteridae

Tinirau clackae Swartz, 2012

Platycephalichthys Vorobyeva, 1959

Elpistostegalia

Panderichthys rhombolepis Gross, 1941

Elpistostegidae

Stegocephalia

Elginerpeton

Metaxygnathus denticulus Campbell & Bell, 1977

Ventastega curonica

Tetrapoda s.s.

Рестаурација Sparalepis tingi и друге фауне и силира у Јунану.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Zhao, W.; Zhang, X.; Jia, G.; Shen, Y.; Zhu, M. (2021). „The Silurian-Devonian boundary in East Yunnan (South China) and the minimum constraint for the lungfish-tetrapod split”. Science China Earth Sciences. 64: 1784—1797. S2CID 236438229. doi:10.1007/s11430-020-9794-8. 
  2. ^ Brazeau, Martin D.; Friedman, Matt (23. 4. 2015). „The origin and early phylogenetic history of jawed vertebrates”. Nature. 520 (7548): 490—7. Bibcode:2015Natur.520..490B. PMC 4648279Слободан приступ. PMID 25903631. doi:10.1038/nature14438. 
  3. ^ Zhu, M.; Zhao, W.; Jia, L.; Lu, J.; Qiao, T.; Qu, Q. (2009). „The oldest articulated osteichthyan reveals mosaic gnathostome characters”. Nature. 458 (7237): 469—474. Bibcode:2009Natur.458..469Z. PMID 19325627. S2CID 669711. doi:10.1038/nature07855. 
  4. ^ Coates, M.I. (2009). „Palaeontology: Beyond the age of fishes”. Nature. 458 (7237): 413—414. Bibcode:2009Natur.458..413C. PMID 19325614. S2CID 4384525. doi:10.1038/458413aСлободан приступ. 
  5. ^ „Pharyngula – Guiyu oneiros. Science Blogs (blog). 1. 4. 2009. Архивирано из оригинала 2012-03-09. г. 
  6. ^ Clack, J.A. (2002). Gaining Ground. Indiana University. 
  7. ^ Kardong, Kenneth V. (1998). Vertebrates: Comparative anatomy, function, evolution (second изд.). USA: McGraw-Hill. ISBN 0-07-115356-X.  ISBN 0-697-28654-1
  8. ^ Clack, J.A. (2009). „The fin to limb transition: New data, interpretations, and hypotheses from paleontology and developmental biology”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 37 (1): 163—179. Bibcode:2009AREPS..37..163C. doi:10.1146/annurev.earth.36.031207.124146. 
  9. ^ а б Benton, M.J. (2004). Vertebrate Paleontology (3rd изд.). Blackwell Science. 
  10. ^ Janvier, Philippe (1997-01-01). „Vertebrata: Animals with backbones”. tolweb.org (Version 01 January 1997 (under construction) изд.). The Tree of Life Web Project. Архивирано из оригинала 12. 03. 2013. г. Приступљено 15. 05. 2022. 
  11. ^ Haaramo, Mikko (2003). „Sarcopterygii”. Mikko's Phylogeny Archive. University of Helsinki. Приступљено 4. 11. 2013. 
  12. ^ Swartz, B. (2012). „A marine stem-tetrapod from the Devonian of western North America”. PLOS ONE. 7 (3): e33683. Bibcode:2012PLoSO...733683S. PMC 3308997Слободан приступ. PMID 22448265. doi:10.1371/journal.pone.0033683Слободан приступ. 
  13. ^ Choo, Brian; Zhu, Min; Qu, Qingming; Yu, Xiaobo; Jia, Liantao; Zhao, Wenjin (2017-03-08). „A new osteichthyan from the late Silurian of Yunnan, China”. PLOS ONE. 12 (3): e0170929. Bibcode:2017PLoSO..1270929C. ISSN 1932-6203. PMC 5342173Слободан приступ. PMID 28273081. doi:10.1371/journal.pone.0170929Слободан приступ. 
  14. ^ „Ancient southern China fish may have evolved prior to the 'Age of Fish'. ScienceDaily.com (Саопштење). PLoS. март 2017. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-11. 
Грешка код цитирања: <ref> ознака „Haaramo-2003-Sarcoptrg” дефинисана у <references> групи „” нема садржаја.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]