Свемирски телескоп Џејмс Веб

С Википедије, слободне енциклопедије
Свемирски телескоп Џејмс Веб (James Webb Space Telescope)

Уметничко виђење телескопа у свемиру.
Уметничко виђење телескопа у свемиру.

Оператор НАСА, уз значајан допринос агенција ЕСА и КСА[1]
Произвођач Нортроп-Граман
Бол аероспејс
Тип мисије свемирски телескоп
Датум лансирања 12.20 часова, 25. децембар 2021.[2][3]
Ракета-носач Аријана 5
Место лансирања Космодром Куру
Маса 6.500[4] kg
Извор напајања соларни панели
Снага напајања 2.000 W
Врста орбите хејло орбита 1,5 милиона km од Земље (у L2 тачки)
Орбитални период 1 година
Периапсис 374.000 km (232.000 mi)[5] km
Вебсајт NASA САД
ESA b ЕСА
CSA/ASC Канада
CNES Француска

Свемирски телескоп Џејмс Веб (енгл. James Webb Space Telescope, JWST) јесте наследник Свемирског телескопа Хабл.[6][7] Главни задатак телескопа је прикупљање података о најудаљенијим објектима у свемиру до којих телескоп Хабл или земаљски телескопи нису могли да досегну. Телескоп је заједнички пројекат Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) са Европском свемирском агенцијом и Канадском свемирском агенцијом. JWST пружа знатно побољшану резолуцију и сензитивност у односу на Хабл и омогућава широк спектар истраживачких студија у мноштву области астрономије и космологије, укључујући посматрање неких од најудаљенијих догађаја и објеката у свемиру, као што је формирање првих галаксија. Други циљеви обухватају разумевање формирања звезда и планета и директно снимање ексопланета и нова.[8]

Примарно огледало JWST, оптички телескопски елемент, састоји се од 18 хексагоналних сегмената огледала који се комбинују да креирају огледало пречника 6,5 m (21 ft 4 in; 260 in) које је много веће од Хабловог огледала са 2,4 m (7 ft 10 in; 94 in). За разлику од Хабла, који посматра у блиском ултраљубичастом, видном, и блиском инфрацрвеном (0,1 до 1 μm) спектралном опсегу, JWST ће посматрати у нижем фреквентном опсегу, од дугих таласних дужина видљиве светлости до средњег инфрацрвеног светла (0,6 до 27 μm), што ће му омогућити да посматра објекте високог црвеног помака који су сувише стари и сувише удаљени да би Хабле могао да их посматра.[9] Телескоп мора бити екстремно хладан да би могао да се посматра у инфрацрвеном спектру без сметњи, тако да ће бити стациониран у простору близу L2 Лагранжове тачке Земље-Сунца, а велики сунчани штит ће одржавати његово огледало и инструменте испод 50 K (−220 °C; −370 °F).[10]

JWST је развила Наса са знатним доприносом из Канадске свемирске агенције и Европске свемирске агенције.[1] Он је назван по Џејмсу Е. Вебу, администратору Насе од 1961. до 1968. године, који је одиграо кључну улогу у програму Аполо.[11][12] Развој је започео 1996. године, али пројекат је имао бројна кашњења и прекорачења трошкова, те је прошао кроз велики редизајн током 2005. године. Крајем новембра 2015. године започета је монтажа сегмената главног огледала[13], а завршена је почетком фебруара 2016.[14] Конструкција JWST је комплетирана при крају 2016. године, након чега је започела фаза екстензивног тестирања.[15][16] У марту 2018, Наса је одложила лансирање након што се сунчев штит телескопа подерао током тестног развијања.[17] Покретање је поново одложено у јуну 2018. по препоруци независног ревизионог одбора.[2][18][19] Коначно, телескоп Џејмс Веб је лансиран у свемир децембра 2021. године из града Куруа у Француској Гвајани и ушао је у орбиту јануара 2022. године. Дана 11. јула 2022. године, Наса је представила јавности прву фотографију из свемира коју је направио JSWT. Следећег дана објављене су и друге фотографије из истог сета. Научници су ове фотографије назвали револуционарним и историјским.[20][21]

У плану је да телескоп[22][3] буде у употреби пет година, мада се инжењери надају да ће телескоп моћи да спроводи научна испитивања бар десет година.

Мисија[уреди | уреди извор]

Примарна мисија телескопа је да тражи светлост која потиче од удаљених звезда и галаксија које су се формирале непосредно после Великог праска, да проучава настанак и еволуцију галаксија, да покуша да објасни настанак звезда и планетарих система и порекло живота.

Својства[уреди | уреди извор]

Лансирна конфигурација JWST у Аријани 5.

Очекивана маса JWST једнака је половини масе Хабловог свемирског телескопа, али ће његово примарно огледало (позлаћени берилијумски рефлектор пречника 6,5 m) имати око пет пута већу колекторску површину (25 m² vs. 4,5 m²). JWST је оријентисан према блиско-инфрацрвеној астрономији, али исто тако може да види наранџасто и црвено видљиво светло, као и средњи-инфрацрвени регион, у зависности од инструмента. Дизајн наглашава блиску до средње инфрацрвене области из три главна разлога: објекти са високим црвеним помаком имају видне емисије у инфрацрвеним опсегу, хладни објекти као што су дискови крхотина и планете најјаче емитују у инфрацрвеном спектру, и тај опсег је тешко проучавати са тла или постојећим свемирским телескопима као што је Хабл. Земаљски телескопи морају да гледају кроз атмосферу, која је непрозирна у многим инфрацрвеним опсезима (погледајте слику атмосферске трансмисије). Чак и тамо где је атмосфера транспарентна, многа циљна хемијска једињења, као што су вода, угљен-диоксид и метан, такође постоје у Земљиној атмосфери, знатно компликујући анализу. Постојећи свемирски телескопи као што је Хабл не могу да проучавају ове опсеге, јер њихова огледала нису довољно хладна (Хаблово огледало се одржава на око 15 °C (288 K)) и самим тим телескоп зрачи у инфрацрвеним опсезима.

JWST ће радити у близини Л2 (Лагранжове) тачке Земље-Сунца, приближно 1.500.000 km (930.000 mi) изван Земљине орбите. Поређења ради, Хабл кружи око 550 km (340 mi) изнад Земљине површине, а Месец је отприлике 400.000 km (250.000 mi) од Земље. Ова удаљеност чини поправку или надоградњу JWST хардвера практично немогућим. Објекти у близини ове тачке могу да круже око Сунца синхронизовано са Земљом, омогућавајући телескопу да остане на приближно константној удаљености[23] и користити један штит да блокира топлоту и светлост Сунца и Земље. Тиме ће се одржавати температура летелице испод 50 K (−220 °C; −370 °F), што је неопходно за инфрацрвена посматрања.[10][24] Главни извођач радова на изградњи овог телескопа је Нортроп Граман.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „NASA JWST FAQ "Who are the partners in the Webb project?"”. NASA. Приступљено 18. 11. 2011. 
  2. ^ а б JimBridenstine (27. 6. 2018). „The James Webb Space Telescope will produce first of its kind, world-class science. Based on recommendations by an Independent Review Board, the new launch date for @NASAWebb is March 30, 2021. I'm looking forward to the launch of this historic mission.” (твит). Приступљено 27. 6. 2018 — преко Twitter-а. 
  3. ^ а б „JWST factsheet”. ESA. 4. 9. 2013. Приступљено 7. 9. 2013. 
  4. ^ „JWST - Frequently Asked Questions”. NASA. Приступљено 29. 6. 2015. 
  5. ^ „JWST (James Webb Space Telescope)”. ESA eoPortal. Архивирано из оригинала 05. 04. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
  6. ^ „About the James Webb Space Telescope”. Приступљено 13. 1. 2012. 
  7. ^ „How does the Webb Contrast with Hubble?”. JWST Home – NASA. 2016. Архивирано из оригинала 3. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016. 
  8. ^ „JWST vital facts: mission goals”. NASA James Webb Space Telescope. 2017. Приступљено 29. 1. 2017. 
  9. ^ „James Webb Space Telescope. JWST History: 1989-1994”. Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD. 2017. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  10. ^ а б „The Sunshield”. nasa.gov. NASA. Приступљено 28. 8. 2016. 
  11. ^ „ESA JWST Timeline”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2003. г. Приступљено 13. 1. 2012. 
  12. ^ During, John. „The James Webb Space Telescope”. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 31. 12. 2011. 
  13. ^ Brown, Dwayne (25. 11. 2015). „NASA’s Webb Space Telescope Receives First Mirror Installation” (на језику: (језик: енглески)). НАСА. Приступљено 26. 11. 2015. 
  14. ^ Ramsey, Sarah. „NASA's James Webb Space Telescope Primary Mirror Fully Assembled”. НАСА. Приступљено 5. 2. 2016. 
  15. ^ „James Webb Space Telescope observatory is assembled”. Space Daily. 29. 12. 2016. Приступљено 3. 2. 2017. 
  16. ^ Foust, Jeff (23. 12. 2016). „No damage to JWST after vibration test anomaly”. Space News. Приступљено 3. 2. 2017. 
  17. ^ Overbye, Dennis (27. 3. 2018). „NASA's Webb Telescope Faces More Setbacks”. The New York Times. Приступљено 5. 4. 2018. 
  18. ^ „NASA Completes Webb Telescope Review, Commits to Launch in Early 2021”. NASA. 27. 6. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2018. 
  19. ^ Kaplan, Sarah; Achenbach, Joel (24. 7. 2018). „NASA’s next great space telescope is stuck on Earth after screwy errors”. The Washington Post. Приступљено 25. 7. 2018. 
  20. ^ Fisher, Alise; Pinol, Natasha; Betz, Laura (2022-07-11). „President Biden Reveals First Image from NASA’s Webb Telescope”. NASA. Приступљено 2022-07-12. 
  21. ^ „NASA objavila veličanstvene fotografije iz svemira, veliko otkriće za čovečanstvo je tu”. B92. Приступљено 12. 7. 2022. 
  22. ^ The James Webb Space Telescope, Приступљено 24. 4. 2013.
  23. ^ „L2 Orbit”. Space Telescope Science Institute. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  24. ^ Drake, Nadia (24. 4. 2015). „Hubble Still Wows At 25, But Wait Till You See What's Next”. National Geographic. 
  25. ^ „James Webb Space Telescope”. Northrop Grumman Corporation, Redondo Beach, CA. 2017. Архивирано из оригинала 11. 05. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Свемирски телескоп Џејмс Веб на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свемирски_телескоп_Џејмс_Веб&oldid=27679991”