Светислав Гонцић
| Светислав Гонцић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светислав Гонцић |
| Надимак | Буле |
| Датум рођења | 5. мај 1960. |
| Место рођења | Кладово, ФНР Југославија |
| Занимање | глумац |
| Рад | |
| Активни период | 1971– |
| Битна улога | Срећни људи – Чaслав Чарли Марјановић Зимовање у Јакобсфелду – Раша Петров Салаш у Малом Риту – Раша Петров Истине и лажи – Раде Божић Кориолан – четврти сенатор |
| Веза до IMDb-а | |
Светислав Буле Гонцић (Кладово, 5. мај 1960) српски и југословенски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
.jpg)
Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Миње Дедића 1982. године. Стални члан позоришта Атеље 212 је од 1983. године. Био је председник Савеза драмских уметника Србије од 1996. до 1998. године, а директор Позоришта на Теразијама од 1998. до 2000. године. Аутор је више документарних филмова („Стратегија илузије“ из 2005, „Трајање“ из 2006). Био је водитељ дечјег квиза „Кроз врата знања до путовања“.
Глумио је у више филмова и серија, а највећу популарност стекао у филмовима Зимовање у Јакобсфелду и Октоберфест (филм из 1987), серијама Салаш у Малом Риту (ТВ серија) и Срећни људи.
Активно је учествовао у политичким кампањама Српске напредне странке.[1] Именован је 13. октобра 2021. за вршиоца дужности управника Народног позоришта у Београду,[2] а децембра 2022. именован је за управника тог позоришта.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
- Grand Prix Филмског Фестивала у Нишу 1982. године,
- Награда „Ћуран“ на Данима комедије у Јагодини за улогу Дафне у представи „Неки то воле вруће“, 1991.
Улоге у позоришту (избор)[уреди | уреди извор]
Атеље 212[уреди | уреди извор]
- Пропаст царства Српског (Нејаки Урош),
- Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина (Војник Иван Чонкин),
- Тотови (Мајор),
- Мај нејм из Митар (Емил),
- Приче из бечке шуме (Папа),
- Мрављи метеж (Таша Харачлија),
- Иза кулиса (Гари),
- Три верзије живота (Анри),
- Двије (Емил),
- Рањени орао (Ненад Алексић),
- Терапија (Геј 2, Слепац)
- Господин (Господин)
Београдско драмско позориште[уреди | уреди извор]
- Бубњеви у ноћи (Бертолд Брехт),
- Дипломац (Господин Бредок);
Студентски културни центар[уреди | уреди извор]
- Просјачка опера (Меки Нож),
- Др Џекил и Мр Хајд (Хајд);
Позориште „Бошко Буха“[уреди | уреди извор]
- Пут око света(Јованча);
Позориште на Теразијама[уреди | уреди извор]
- Неки то воле вруће (Џери / Дафне),
- Волим своју жену (Вали),
- Гоље (Полицајац),
- Спусти се на земљу (Ип Би),
- На слово, на слово (Мића).
Позоришне режије[уреди | уреди извор]
- Др Џекил и Мр Хајд (СКЦ),
- Дама са камелијама(БДП).
Улоге[уреди | уреди извор]
Фестивали[уреди | уреди извор]
- Сврака (Дечје београдско пролеће), 2017
- Бар ти буди вечна(Дечје београдско пролеће) , 2018
- Три стрица (Са дечјим хором Чаролија, дечје београдско пролеће), 2019
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Kandidati SNS Svetislav Goncić i Lepomir Ivković u Skadarliji”. Пинк телевизија. 29. 1. 2018.
- ^ БУЛЕ ГОНЦИЋ ЗА „НОВОСТИ”: Част је и велика одговорност! Радићу у интересу Народног позоришта („Вечерње новости”, 14. октобар 2021)
- ^ Т., Б. Г. (24. 12. 2022). „Светислав Гонцић управник Народног позоришта”. Политика. Приступљено 24. 12. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Светислав Гонцић на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Мајстор, мајстор сцене, управник…” (Политика, 4. јануар 2016)
- „Имати талента за живот значи бити више него срећан човек” (Политика, 4. септембар 2016)
- Од немирног дечака до директора театра („Политика”, 9. октобар 2019)
- ГЛУМАЧКЕ СПЛЕТКЕ: Како су колеге подвалиле Булету Гонцићу (Нпортал, 9. август 2022)
- ЖИВОТ ВИРТУЕЛАН, А СТВАРНОСТ НА СЦЕНИ: Интервју - Светислав Гонцић, управник Народног позоришта („Вечерње новости”, 21. мај 2023)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
