Сентеш

Координате: 46° 39′ 07″ С; 20° 15′ 26″ И / 46.6519° С; 20.25716° И / 46.6519; 20.25716
С Википедије, слободне енциклопедије
Сентеш
мађ. Szentes
Панорама средишта Сентеша
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград
Становништво
Становништво‍
 — 29.444
 — густина83,35 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 39′ 07″ С; 20° 15′ 26″ И / 46.6519° С; 20.25716° И / 46.6519; 20.25716
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина353,25 km2
Сентеш на карти Мађарске
Сентеш
Сентеш
Сентеш на карти Мађарске
Поштански број6600
Позивни број63
Веб-сајт
www.szentes.hu

Сентеш (мађ. Szentes) град је у Мађарској. Сентеш је трећи по величини град у оквиру жупаније Чонград.

Град има 29.444 становника према подацима из 2008. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Сентеш се налази у јужном делу Мађарске. Од првог већег града, Сегедина, град је удаљен око 50 km северно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, на реци Тиси.

Историја[уреди | уреди извор]

У Сентешу се 1837. године одржавају три годишња вашара: 24. априла, 22. јуна и 21. септембра.[1] У Сентешу је 1867. године товарена лађа "Ђула" власника Копача, са 6102 мерова жита. Товар који је вршио трговац Хајдук ишао је за Сисак, реком Савом.[2] Грци трговци "из Македоније" нису под царицом Маријом Терезијом, могли да носе зарађени новац у завичај. Понуђено им је да се населе у Угарској, где су у 18. веку на пример у Сентешу и Кечкемету, своје православне цркве подигли.[3] Грчка православна црквена општина у Сентешу, је приликом канонске поделе 1868. године пришла Румунима, и ушла у састав Румунске митрополије.[4] Ту је 1893. године крштен Милош Црњански, славни српски писац.[5] Сентешка општина је била дужна Текелијином фонду 6300 ф. али вратила је 1874. године без судског спора.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

По процени из 2017. у граду је живело 27.266 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
32.89131.63828.50927.266

Срби у Сентешу[уреди | уреди извор]

По државном шематизму православног клира у Угарској, из 1846. године у Сентешу је било равно 500 православних житеља. Парохија се налази у Арадском протопрезвирату, Арадске епархије. Ту су припадале и бројне парохијске филијале околних мањих места: Оросхаз, Сарваш, Сенаш, Магоц, Банфалу, Кун Сент Мартон, Чибахаза, Чонград и Чипа. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1786. године. У месту је 1846. године православна црква посвећена Св. Николи, а порох је Румун, поп Мојса Грошеско.[7]

Претплатник Арнотове "Српске новине", које су излазиле у Пешти 1838. године био је Павел Јанковић из Сентеша.[8]

Постоји народна школа 1846/1847. године коју похађа осам ученика, а учи их Јован Рено учитељ. У Сентешу постоји 1846. године при цркви и "Фондација за васпитање сиромашне деце", коју су установили месни парохијани: Јован Хаџи, Коста Хаџи, Јован Ђурица, Емануил Хариш, Коста Кало, Георгије Кало, Михаил Џамбал, Бајче Хариш, Димитрије Пап, Јован Рожа, Димитрије Хаџи, Еварија Жижић и Никола Серхатли - све трговци у Сентешу. У храму Св. Николе се данас налази један надгробни споменик и епитаф исписан на грчком језику.

Светозар Стеван Давидовић је био последње 33 године живота, српски православни "душепочитељ" (парох) у Сентешу. Умро је 1891. године у 71. години живота. У некрологу се каже: "чувајући искру православља у средини туђинства" радећи у Сентешу. Претходно је био капелан 16 година уз свог оца Петра, у Вашархељу.[9] Изабран је 1891. године Обрад Давидовић из Сентеша за капелана у Панчеву.[10]

Ту је у православној цркви 1893. године крштен Милош Црњански, славни српски писац.[5]

По српском извору из 1905. године место Сентеш је у Чонградској жупанији. Ту има 227 православних душа које су међутим по државној статистици Мађари, док је само три Србина и један Румун. У месту има и Грка православаца којима је по одлуци угарског министра просвете припало црквено имање, али подвргнути су под духовну власт српског патријарха.[11]

Године 1925. дописник београдског листа "Време" јавља из Мађарске да наводно нема ни једног више Србина у Сентешу, код Сегедина. Наша црква је остала напуштена, без свештеника, а парохијани нити знају српски нити се осећају Србима.

Почетком 21. века у месту је православно гробље, а налази се у јужном делу насеља, поред пута за Вашархељ. Ту су сахрањени сви православни и нарочито помађарени Румуни и Цинцари. Не зна се ко је власник тог гробља јер се још води спор. До краја Другог светског рата оно је било под јурисдикцијом Будимске српске епархије. Готови сви од 144 споменика исписани су на мађарском језику. На западном делу гробља су и споменици војника православаца који су погинули у Првом светском рату. Недостају стари споменици од 18. века, најстарији је из 1841. године.[12]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Панорама главног трга
    Панорама главног трга
  • Палате на Кошутовом тргу
    Палате на Кошутовом тргу
  • Градска кућа Сентеша
    Градска кућа Сентеша
  • Евангелистичка црква
    Евангелистичка црква
  • Православна црква
    Православна црква
  • Градска синагога
    Градска синагога
  • Градски парк
    Градски парк

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Сербска пчела", Пешта 1837. године
  2. ^ "Земунски гласник", Земун 1867. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1861. године
  4. ^ "Rasprava ugarskog sabora 1868 god. o zakonskom predlogu u stvari istocno-pravoslavne crkve", Pešta 1868.
  5. ^ а б "Политика", Београд 1923. године
  6. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876. године
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  8. ^ "Српска новина или магазин за художество и моду", Пешта 1838. године
  9. ^ "Школски лист", Сомбор 1891. године
  10. ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
  11. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  12. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сентеш на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сентеш&oldid=25412659”