Списак јеврејских владара

С Википедије, слободне енциклопедије

Прво раздобље јеврејских владара започиње у гвоздено доба, када се, након времена племенског система, у другој половини 11. века. п. н. е. почиње у Израелу да се успоставља монархија, а траје све до пада под асирску и вавилонску власт. Након времена персијске и хеленистичке превласти, након макабејске побуне у 2. веку п. н. е. успоставља се власт јеврејских етнарха и свештеника у Јудеји, а наставља се влашћу Ирода Великог и његових наследника, који владају разним подручјима данашњег Израела, Палестине, Јордана и Сирије, све до пред крај 1. века, када Римљани коначно преузимају сву власт, а потом (135. године) и преименују провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина.

Древни Израиљ

1 Исус Навин Нав. 1; Суд. 2:8 Владар Ханана
2 Готоноил Суд. 3:9—11 Ратовао против Месопотамије
3 Аод Суд. 3:11—29 Ратовао против Моавитског царства
4 Самегар Суд. 3:31
5 Дебора Суд. 4, 5
6 Гедеон Суд. 6 — 8
Авимелех Суд. 9
7 Тола (судија) Суд. 10:1, 2
8 Јаир из Галада Суд. 10:3—5
9 Јатај Суд. 11 — 12:7
10 Есевон Суд. 12:8—10
11 Елон Завулонанин Суд. 12:11, 12
12 Авдон, сын Гиллела Суд. 12:13—15
13 Самсон Суд. 13 — 16
* Емегар Суд. 16:31
14 Ил 1 Цар. 1:1 — 4:18
15 Самуил 1 Цар. 1 — 28

Раздобље јеврејских краљева (око 1030.-587. п. н. е.)[уреди | уреди извор]

Јединствено краљевство (око 1030.-931. п. н. е.)[уреди | уреди извор]

Подељено краљевство (око 931.-587. п. н. е.)[уреди | уреди извор]

Краљевство Израел (око 931.-721. п. н. е.) Краљевство Јудеја (око 931.-587. п. н. е.)

(За раздобље стране превласти на овим просторима до 2. века п. н. е. види: Вавилон, Александар Велики, Селеукиди, Птолемеји.)

Хеленистичко и римско раздобље[уреди | уреди извор]

Макабејци и Хасмонејци[уреди | уреди извор]

Иродовци[уреди | уреди извор]

У превирањима која су уследила за време Првог јеврејског устанка, Храм је спаљен и срушен, а Јудеја постаје царска провинција.

У Другом јеврејском устанку (132135.) Јевреје ће водити Симон бар Кохба. Након пораза, Јудеја је преименована у провинцију Сирију-Палестину, а Јерусалим у Елију Капитолину (лат. Aelia Capitolina).

Јевреји ће своју државу поновно да успоставе тек након Другог светског рата.

Види још[уреди | уреди извор]