Спишки замак

Спишки замак (слч. Spišský hrad) је замак у Словачкој, која спада у највеће у средњој Европи. Смештен је на истоку земље, изнад села Жехре у округу Спишка Нова Вес у области Спиш. Подигнут је на каменом врху брда које потпуно доминира околином. Словенска дрвена утврда је у XII веку замењена каменом која је током наредних векова проширивана и дограђивана. Њен већи део је страдао у пожару 1780. године и од тада је изложена пропадању, али и без обзира на урушеност већег њеног дела, она и даље својим изгледом и положајем делује монументално на све који се нађу у њеној близини. Неки њени делови су обновљени у другој половини XX века и у њему је данас смештен музеј. Од 1993. године се налази на УНЕСКОвом списку светске баштине (#620) заједно са:

Спичши замак (слч. Spišský hrad) центар краљевске моћи на Спишу,
Спишком Капитулом (слч. Spišská Kapitula) мало утврђено насеље центар црквене можи,
Спишким Подхрадом (слч. Spišské Podhradie), насеље са привредним значајем.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Не зна се када је тачно подигнута прва утврда на овом месту, али је то било највероватније у IX веку, ако не и раније, у доба када су локални Словаци подизали своје прве утврде широм данашње Словачке. Дрвена тврђава је у XII веку замењена каменом, грађеном у романском стилу у којој је смештено средиште Спишке жупаније.

Замку је у другој половини XIII века додат двоспратни романски дворац и тробродна базилика у романско-готском стилу. У XIV веку је подигнуто још једно подграђе, коме се током велике обнове спроведене у XV веку придружило и треће. Поред подграђа у XV веку су бедеми додатно ојачани и повишени, а у склопу замка је око 1470. године подигнута капела у касноготском стилу. Запоље су током своје владавине замком подигле у његовом срцу типичну ренесансну палату.

Замак је тешко страдала у пожару 1780. године и од тада је препуштена зубу времена, да би тек у другој половини XX века неки њени делови били обновљени.

Власници Спишког замка[уреди | уреди извор]

Током своје вишевековне историје Спишки замак се налазио под контролом различитих властелинских породица:

Краљеви Мађарске (XI век - 1464)
- Арпадовићи (XI век-1301)
- Анжујци (1301—1386)
Породица Запоља (слч. Zápoľský) (1464—1528)
Породица Турзо (1531—1635)
Породица Чак (мађ. Csák) (1638—1945)

По окончању Другог светског рата Спишки замак је национализован и од тада се налази у рукама државе.

Спишки замак данас[уреди | уреди извор]

У Спишком замку се данас налази музеј и он представља велику туристичку атракцију, јер га је само током 2006. године посетило око 150.000 туриста.

Његов изглед и локација привукли су и ствараоце седме уметности којима је послужио као сценографија за неколико филмова:

Галерија фотографија[уреди | уреди извор]

Једна од кула у замку
Округли Донжон
Спишки замак

Литература[уреди | уреди извор]

Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966
Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mesteďiek, Bratislava 1994