Спорогорећи штапин
Спорогорећи штапин је средство за паљење које у склопу са детонаторском капислом служи за иницирање експлозивних пуњења.[1] Спорогорећи штапин се израђује у виду врпце и састоји се од памучне нити, барутне сржи, омотача од памучне пређе и битуменске изолације. Срж штапина чини ситнозрни барут са памучним концем који пролази кроз средину сржи. Омотач штапина израђен је од два или три заштитна слоја памучних нити, импрегрисаних битуменом. Омотач спречава прогоревање и варничење штапина у бочне стране. Време горења спорогорећег штапина се креће у границама 110÷140с/м', са толеранцијом од ±10с. Спорогорећи штапин се не сме употребљавати у рудницима са појавом метана и експлозивне угљене прашине. Најважније техничко-минерске карактеристике спорогорећег штапина су паљивост и горивост штапина.[2]
Испитивање паљивости и горивости[уреди | уреди извор]
За испитивање паљивости и горивости спорогорећег штапина потребно је узети два комада спорогорећег штапина дужине по 10cm. Крајеви штапинасе засеку управно на срж штапина, а затим поставе у стаклену цев дужине око 20 cm и пречника нешто већег од дебљине штапина. Међу растојање између крајева штапина у цеви износи 3 cm. Један крај штапина се упали отвореним пламеном и он својим сагоревањем треба да упали други крај на растојању од 3 cm. У колико се од 5 огледа сваки пут упали други крај штапина онда је квалилтет спорогорећег штапина на паљење и горење добар. Помоћна средства за паљење спорогорећег штапина Да би се спречиле незгоде при раду са спорогорећим штапином произведена су помоћна средства за њихово паљење. Ова средства омогућују да се изврши брзо и сигурно паљење штапина.
Помоћна средства за паљење[уреди | уреди извор]
Помоћна средства за паљење су:
Минерско саће и минерски туљци користе се за истовремено паљење већег броја штапина, односно мина. Минерска шибица се употребљава за припаљивање спорогорећег штапина непосредно или преко минерског саћа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Davis, Tenney L. (1943). The Chemistry of Powder and Explosives. I & II (reprint изд.). Hollywood, California: Angriff Press. стр. 6. ISBN 0913022-00-4.
- ^ „Chapter 14 Fuzing”. Fas.org. 2008-05-30. Приступљено 2011-11-12.
Литература[уреди | уреди извор]
- Професор др Првослав Трифуновић, Доцент др Раде Токалић. Технологија материјала у рударству
