Срђан

Срђан је мушко властито име српског порекла. Потиче од старе основе срдачан (етим. серд- одн. срд-) и означава оног који је милосрдан, усрдан, предусретљив. Име је изведено од прастарог ишчезлог добросрд, потврђеног још у немањићко доба.

Постоји и женска форма имена - Срђана.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Постоји и светитељско име Сергиј одн. Срђ, који се поштовао у средњовековним приморским градовима, где са налазило много храмова посвећених Сергију и Вакху. Светог Сергија су још називали и Свети Срђ, што је прилагођени облик црквеног облика на простору Балкана. Управо из тог, прилагођеног облика је и настало име Срђан.

Постоје сличности и са лат. Sergius, што је првобитно било име једне угледне римске патрицијске породице. Сматра се да је овај облик изворно настао од расенске (староетрурске) речи. Sergius што може значити и чувар, пратилац.

Под утицајем народне етимологије име Срђан је доведено у везу са глаголом срдити се и личношћу из народне песме Срђом Злопоглеђом, али се ово становиште сматра погрешним.

Популарност[уреди | уреди извор]

Раније се име Срђан веома ретко давало, док се у новије време све чешће среће, тако га многи односе групи савремених, нових српских имена. Име је доста често на „овим просторима“. У Србији је ово име у периоду од 2003. до 2005. године било на педесет четвртом месту по популарности^[1]

Најчешћи надимци који се везују за ово име су Срки, Срле и Срђа.

Имендан[уреди | уреди извор]

Према православном календару Свети Срђ и Вакхо^[2] се славе 20. октобра и управо се овај дан сматра именданом свих оних који носе име Срђан. Овај празник се још назива и Срђевдан.