Сунчаница са љуштуром

С Википедије, слободне енциклопедије

Сунчаница са љуштуром
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Macrolepiota rhacodes

Сунчаница са љуштуром (лат. Macrolepiota rhacodes) или чупава сунчаница, је јестива гљива, врло слична сродној обичној сунчаници. Расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, а има је и у воћњацима, а за разлику од обичне сунчанице више воли хлад. Веома је честа. Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује).

Опис[уреди | уреди извор]

  • Шешир: пречника 10-30 см., округао или јајолик, старији скоро потпуно раван, основна боја беличасто-крем са крупним, тамним, вунастим љуспама неправилног облика.
  • Листићи: беличасти, густи, мекани, слободни. Временом тамне.
  • Дршка: висока 15-40 см., пречника 1-2cm, дрвенаста, танка при врху, ваљкаста, шупља, глатка и боје као и шешир, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен. При дужем притиску прстију постаје тамнобраон.
  • Месо бело, мекано, скоро неосетног укуса и мириса. На пресеку наранџасто у шеширу и црвено у дршци. [1]
  • Споре у маси беле.

Употреба у кулинарству[уреди | уреди извор]

Сунчаница са љуштуром је јестива, али само ако је довољно термички обрађена, јер у супротном може изазвати стомачне тегобе. Чак и добро спремљена може изазвати проблеме са варењем код неких особа, па и алергијске реакције. Такође, може се помешати са отровном Chlorophyllum molybdites, која успева у суптропској клими (код нас је нема), али која има зелене споре.

Слике[уреди | уреди извор]

Сродне врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]