Сунчеве бакље

Из Википедија

Сунчева бакља је силовита експлозија у сунчевој атмосфери, са енергијом, која је еквивалентна милијардама мегатона ТНТ. Експлозија путује брзином око милион километара на час, а понекад и брже. Сунчеве бакље имају утицај на електромагнетни пренос у многим телекомуникационим уређајима на Земљи. Соларне бакље се дешавају у сучевој корони и хромосфери. Плазма се загријава на десетке милиона степени келвина и убрзавају се електрони, протони и тежи јони до брзина блиских брзини светлости. Производе електромагнетно зрачење дуж електромагнетског спектра на свим таласним дуљинама од дугих радио таласа до најкраћих гама зрака. Већина бакљи дешава се око сунчевих пега, где је магнетно поље најјаче. Треба неколико сати или чак дана да се накупи енергија, која се онда ослобађа у соларној бакљи. Ослобађање енергије се деси за минуту две.

Први пут су примећене 1859. Звездане бакље примећене су и на звездама. Учесталост бакљи варира од неколико на дан до мање од једне седмично, а то је када је Сунце у мирнијем периоду.

[уреди] Класификација пламенова

Ккасификују се као ( A,B,C,M X) према вршном току енергије рендгенског зрачења (од 1 до 8 ангстрема тј 1 до 8 10^-10метара таласне дуљине) у ватима по квадратном метру у близини Земље. Мерења се врше GOES сателитом. Свака класа је 10 пута снажнија од претходне, тако да су Б пламенови 10 пута снажнији од А пламенова, а C пламенови 100 пута снажнија од А пламенова. X класа је одређена као 0,0001 ват по квадратном метру.

Два највећа пламена су забележена као X20 (0,002 вата по квадратном метру) и десила су се 16. августа 1989. и 2. априла 2001. Међутим 4. новембра 2003. је забечежен пламен као X28 (0.0028 вата по квадратном метру). Пошто су детектори били засићени током тога догађаја, претпоставаља се да је пламен био X40 до X45.

Најснажнији пламен икада примећену задњих 500 година је вероватно био у септембру 1859. Видео га је британски астроном Ричард Карингтон.

Меко ренгенско зрачење показује сунчеве бакље различитих величина и трајања. Црвена крива показује укупни флукс од 1 до 8 ангстрема, а плава крива је флукс од 0,5 до 4 ангстрема. Криве представљају еволуцију снаге ренгенског зрачења у два енергетска подручја. Сваки од пикова представља привремени пораст емисије због сунчевих бакљи.

[уреди] Опасност

Пламенови се повезују са короналним избацивањем масе, што много утиче на нашу климу. Производе се честице великих енергија, које чине сунчев ветар, који долази до земљине магнетосфере. Постоје опасности озрачења астронаута за време јаких сунчевих бакљи. Ток рендгенског зрачења повећава јонизацију горњих слојева атмосфере, који интерагирају са краким радио таласима. Могу допринети аурори бореалис и аурори аустралис тј поларној светлости.

Соларне бакље ослобађају каскаду честица велике енергије, што је познато као протонска олуја. Протони могу проћи кроз људско тело и направити биохемијско оштећење. За већину протонских олуја потребно је два или више сати да стигну до Земље. Мећутим 20. јануара 2005. протонска олуја је на земљу стигла 15 минута после примећивања.

[уреди] Спољашње везе

• Солар Цyцле 24 анд ВХФ Аурора Wебсите (www.соларцyцле24.цом)
• Солар Wеатхер Сите
• СТЕРЕО Спацецрафт Сите
• ББЦ репорт он тхе Новембер 4, 2003 фларе
• НАСА СОХО обсерватионс оф фларес
• Стеллар Фларес - Д. Монтес, УЦМ.
• Тхе Сун - Д. Монтес, УЦМ.

Шаблон:Меморyалпха

[уреди] Референце

• Superflares could kill unprotected astronauts. NewScientist.com. Постављено 17 June, 2005.

• Меwалдт, Р.А., ет ал. 2005. Спаце wеатхер имплицатионс оф тхе 20 Јануарy 2005 солар енергетиц партицле евент. Јоинт меетинг оф тхе Америцан Геопхyсицал Унион анд тхе Солар Пхyсицс Дивисион оф тхе Америцан Астрономицал Социетy. Маy 23-27. Неw Орлеанс. Абстрацт.
• Солар Фларес НАСА Видео фром 2003
• Солар Фларес Солар & Хелиоспхериц Обсерваторy Видео фром 2002