Сухој Су-1

С Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-1
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производњепрототип
Статуспрототип
Први корисник СССР - Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака2
Дужина8,42
Размах крила11,6
Висина2,71
Површина крила20,00
Празан2.495
Макс. маса при узлетању2.875 kg
Макс. спољни терет100 kg
Клипно-елисни мотор1 х Климов М-105П
Снага1 x 828 kW
Брзина крстарења526 km/h
Макс. брзина на Hопт641 km/h
Макс. брзина на H=0500 km/h
Долет720 km
Плафон лета12.500 m
Брзина пењања1.020 m/min

Сухој Су-1 (рус. Сухой Су-1) је висински ловачки авион направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1940. године, развој авиона је заустављен на нивоу прототипа због проблема са турбопуњачем. Модификација овог авиона је носила ознаку Су-3.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

ОКБ Сухој (Опитни Конструкциони Биро - Сухој) кога је као главни пројектант водио П. О. Сухој[1], је између осталих бироа, добио налог за пројектовање ловца великих брзина у току 1939. године. Тактичко технички захтеви за овај авион су били:

  • мотор М-105П са турбопуњачем ТЦ-2,
  • максимална брзина на висини од 5.000 до 6.000 m од 560 до 580 km/h, а на висини од 8.000 до 10.000 m од 600 до 625 km/h,
  • брзина слетања 110 до 120 km/h,
  • време пењања на висину од 10.000 m за 8 до 10 минута,
  • плафон лета 11.000 до 12.000 m,
  • долет 600 km са спољним резервоаром 1.000 km,
  • наоружање 1 топ калибра 23 mm, 2 митраљеза 7,62 mm и 100 kg бомби,
  • посада од 1 члана.
  • предаја авиона на државно тестирање март-јуни 1940. година.

Пројектовање и израда прототипа је завршена до почетка јуна месеца 1940. године, а први пробни лет је обавио пробни пилот А. П. Чернавски[1] 15. јуна 1940. године. Прва ознака овог авиона је била И-330, а када је током 1940. године извршено означавање авиона према главном конструктору овај авион је добио ознаку према П. О. Сухоју Су-1. У току тестирања прототипа, поред исправљања уочених недостатака (углавном решавање проблема хлађења воде и уља) авион је имао и незгоду, грешком пилота при слетању дошло је до оштећења авиона па је поправка трајала од 3. августа до 9. септембра 1940. године. Поновна испитивања са другим пилотом трајала су од 13. септембра до 2. октобра 1940. када је дошло до лома мотора. Замена мотора је трајала до 10. новембра 1940. па је фабричко тестирање завршено тек 6. јануара 1941. године. С обзиром на проблеме са турбопуњачима током државног тестирања они су били искључени тако да је државно тестирање завршено без њих. Резултати државног тестирања нису били задовољавајући па авион стога није ушао у серисјку производњу.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Су-1[уреди | уреди извор]

Висински ловац Су-1 је био једномоторни једноседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Покретао га је линијски мотор (V распоред цилиндара) хлађен течношћу са турбинским компресором М-105П снаге 828 kW, постављен у нос авиона са којим је постигнута брзина од 500 до 640 km/h на висини од 5.000 m,.[2] Мотор је био опремљен трокраком металном елисом. Пилот је седео у затвореном кокпиту под притиском, који се налазио изнад крила авиона. Труп авиона је облог попречног пресека који се сужавао идући ка репу авиона. Труп је био дрвене конструкције полу-монокок са облогом од шперплоча, коримила су била изведена од дуралуминијумске конструкције пресвучене платном. Крила су била трапезастог облика са кружним завршетком крајева. Нападна ивица крила је била управна на труп авиона. Конструкција крила је била направљена од легираног челика високе чврстоће, а облога крила авиона је била од равног Ал-лима. Стајни органи ваздухоплова су класичног типа са увлачећим предњим точковима, који су се у току лета увлачили у крила авиона, испод репног дела авиона је био постављен такође увлачећи мали точак, као трећа ослона тачка авиона. Од наоружања авион је био опремљен једним топом ШВАК калибра 23 mm и 2 митраљеза ШКАС 7,62mm. Испод сваког крила авион је имао подвесне носаче на које су могле да се прикаче бомбе до максималне тежине 100 kg. Поред тога авион је био опремљен спољним резервоаром за гориво запремине 150 литара..[2][3][4]

Су-3[уреди | уреди извор]

Други прототип авиона Су-1 је назван Су-3 (првобитан назив И-360) и незнатно се разликовао од свог претходника. Авион је био завршен до средине априла месеца 1941. године али су радови због непосредне ратне опасности били стопирани. Технички опис је истоветан авиону Су-1 разлике су у димензијама и положају хладњака за воду и уље. Био је планиран са јачим мотором М-106П са турбопуњачем ТК-2, али пошто мотор није био расположив пре тестирања уграђен је исти мотор као и код авиона Су-1. Авион је имао повећану количину муниције у односу на Су-1 имао је 190 граната за топ калибра 23 mm. Авион је имао оклопну заштиту за пилота и хладњаке за уље.[5]

Наоружање[уреди | уреди извор]

Наоружање авиона: Сухој Су-1
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 1 х ШВАК
Број граната 120 (Су-1) и 190 (Су-3)
Калибар 23 mm
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 х ШКАС
Број метака 650 сваки
Калибар 7,62 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Укупна маса 100 kg
Ракетно наоружање (ракете)


Упоредне карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристика Су-1 (1940) Су-3 (1941)
Посада пилот пилот
Дужина 8,42 m 8,42 m
Висина 2,71 m 2,71 m
Размах крила 11,6 m 10,10 m
Површина крила 20,00 m² 18,00 m²
Маса празног авиона 2.495 kg 2.496 kg
Максимална маса 2.875 kg 2.992 kg
Врста мотора клипни - линијски клипни - линијски
Мотори 1 × Климов М-105П 1 × Климов М-105П
Снага 1 × 828 kW 2 × 828 kW
Максимална брзина 641 km/h 638 km/h
Плафон лета 12.500 m 11.900 m
Радијус 720 km 700 km
Брзина пењања 1.020 m/min 910 m/min
Маса бомби 100 kg 100 kg

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Пројект авиона Сухој Су-1 је стопиран након испитивања прототипа, јер је мотор имао јако великих проблема са турбопуњачем, био је непоуздан па је тиме доводио у питање и поузданост рада мотора.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 09. 2011. 
  2. ^ а б „Сухой Су-1”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 09. 2011. 
  3. ^ „Sukhoi Su-2 - bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 09. 2011. 
  4. ^ „Su-1 / I-330, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 09. 2011. 
  5. ^ „Сухой Су-3”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 09. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. стр. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. стр. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сухој Су-1 на Викимедијиној остави.
  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 02. 2011. [мртва веза]
  • „Su-1, 3” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 02. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (језик: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 01. 2011. 
  • „Су-1” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 02. 2011. 
  • „Су-3” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 02. 2011. 
  • „Sukhoi Su-1 (I-330), 1940.” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 17. 02. 2011. 
  • „Su-1/I-330, P.O.Sukhoi” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 17. 02. 2011. 
  • „Suchoj Su-1” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 02. 4. 2011. 
  • „Sukhoi Design Bureau” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 11. 02. 2011. 
  • „Sukhoi Su-1” (на језику: (језик: енглески)). www.ranker.com. Приступљено 17. 02. 2011. 
  • „Sukhoi Su-1 drawings downlooad” (на језику: (језик: енглески)). aircraftdrawingsload.com. Приступљено 17. 02. 2011. [мртва веза]
  • „Sukhoi” (на језику: (језик: енглески)). www.defenceaviation.com. Приступљено 14. 02. 2011. 
  • „Sukhoi Design Bureau Aviation Scientific-Industrial Complex” (на језику: (језик: енглески)). www.fundinguniverse.com. Приступљено 14. 02. 2011. 
  • „History of Russian Sukhoi Fighter Aircraft” (на језику: (језик: енглески)). www.b-29s-over-korea.com. Приступљено 11. 02. 2011. [мртва веза]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-1&oldid=27557479”