Сухој Су-25

Су-25

Сухој Су-25
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1980.
Дужина	15,36
Размах крила	14,36
Висина	4,80
Површина крила	33.7
Празан	9.500
Нормална полетна	14.600
Макс. маса при узлетању	17.530 kg
Макс. спољни терет	4.400 kg
Мотори	2 × ТРД Р-195
Потисак	2 × 44,129 kN
Макс. брзина на Hопт	975 km/h
Тактички радијус кретања	1.250 (750 у ниском лету) km
Долет	1.850 km
Плафон лета	10.000 m
Брзина пењања	- m/min

Сухој Су-25 (рус. Сухой Су-25; НАТО класификација Froogfoot) је двомоторни авион, једносед, намењен за блиску подршку и противоклопну борбу. Пројектован је у Совјетском Савезу, налази се и данас у употреби у ратним ваздухопловствима Русије, чланица Заједнице независних држава и неколико других страних земаља. Први прототип је полетео 22. фебруара 1975. године. Након завршених испитивања, авион се серијски производио од 1978. године, у Тбилисију у совјетској републици Грузији. Убрзо су развијене и усвојене његове варијанте двоседа Су-25УБ, варијанта за вучу мета у лету у ваздушном простору Су-25БМ и извозна варијанта Су-25К. Неколико примерака авиона Су-25, надограђени су у стандард Су-25СМ, 2012. године. Варијанте Су-25Т и Су-25ТМ су такође познате са ознаком Су-39. Резултат су наставка развоја, а не производе се у значајније већем броју примерака.

Развој

Авион Су-25, развијен је ОКБ Сухој, на резултатима истраживања спроведеним касних шездесетих година 20. века, у циљу дефинисања тактичко-техничких захтева (ТТЗ) новог јуришног авиона, традиционално уважавајући ефекте чувеног Иљушина Ил-2 у Другог светског рата, који је остао синоним за руске јуришне авионе. Захтев је да, сходно промењеној ратној доктрини, изводе борбене операције применом конвенционалног оружја. Су-25 је тешко наоружан топом ГШ-30-2, калибра 30 mm и за различитим експлозивним средствима ваздух-земља, укупне маса око 4.400 kg. На одређен начин, представља еквивалент америчком јуришном авиону A-10 тандерболт II (мада би се пре могао упоредити са Нортропом YA-9 који је изгубио на конкурсу Америчког ратног ваздухопловства за избор новог јуришног авиона). Исте спецификације довеле су до развоја јуришне варијанте МиГ-27 од руског ловца МиГ-23, иако између ова два авиона нема никакве сличности.

Конкуренција између познатих совјетских ваздухопловних развојних организација је била велика. Најзначајнији резултати су били са пројектима Ил-102 и Т-8 (Сухој). Модерним погледима на јуришни авион заправо су одговорили само предлози Ил-102 и Т-8. Пројекат Ил-102 је развијен од млазног јуришног авиона Ил-40. Основна карактеристика, Иљушиновог новог пројекта је била максимално поједностављен авион.

Сухој је предложио потпуно нови пројекат означен са Т-8, који је годинама развијао његов пројектни биро. Захваљујући бољем нишанском систему, мањим габаритима и мањој маси од Ил-102, Су-25 је добио предност и у јесен 1969. године је победио на конкурсу. Програм ИЛ-102 је обустављен.

Први прототип Сухоја Су-25, под ознаком Т-8-1, полетео је 22. фебруара 1975. године. Проблеми у развоју одложили су његово увођење у оперативну употребу све до априла 1981. године.

Пројекат

Авион Сухој Су-25 на изложби Le Bourget, 1989. године.

Концепција

Од самог почетка, пројекат Т-8 (Су-25) представљао је развој авиона једноставног за производњу, способног да извршава сложене оперативне задатке за подршку копнених снага за који је потребно минимално време и обим радова на одржавању. Као резултат тога, Су-25 је пројекат за који је потребна минимална обука летача и особља за одржавање на земљи. Време припреме авиона за одлазак на задатак је занемарљиво кратко. Посебна предност је аутономија употребе и изван аеродрома са посебним стандардима, чак је оперативан и са полуприпремљених земљаних стаза.

Авион Су-25 је класични двомоторни подзвучни авион, једносед, класичне аеродинамичке шеме, висококрилац. Крило је трапезно негативног диедра, са углом стреле нападне ивице од 20°. Под крилом се налазе 10 подвесних носача за наоружање и друге спољне терете, по којима је авион добио популарни назив „Чешаљ“. Хоризонтални реп је такође класични - трапезног облика и са крмилом висине. Вертикални реп је такође класичан. Попречни пресек трупа авиона је елипсастог и правоугаоног облика. Састоји се из три конструктивне целине (склопа).

Конструкција и распоред склопова

Структура авиона је класичне технологије, састављена о склопова добијених међусобним везивањем елемената закивањем: оквира, уздужника, ребара, рамењача, носећих окова и оплате. За израду ових елемената коришћени су класични материјали — првествено метали: алуминијумске легуре у нивоу (до 60% од укупне масе змаја летелице), легуре магнезијума, (2% масе змаја летелице), легуре титана, (13,5% масе змаја летелице), чепика (19% масе змаја летелице) и других материјала (3% од масе змаја летелице).

Предњи — кабински део трупа интегрише кабину пилота, системе опреме и предњу ногу стајног трапа. Централни део трупа повезује крило, моторе и главне ноге стајног трапа. Задњи део трупа, на коме су интегрисане обе репне површине и контејнер за кочиони падобран. Стајни трап је увлачећи, система трицикл, предња носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге, када су извучене, точкови су им испод крила, а у току лета се увлаче у труп авиона. Положај главних ногу стајног трапа је такав да не смета подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Морнаричка верзија овог авиона је опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком за заустављање при слетању на носач авиона. Авион Су-25 је веома добро наоружан а конкретно ношење наоружања зависи од варијанте и планиране мисије авиона.

1

2

3

4

5

6

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

1 — Топ GSh-30-2

2 — Аеродинамичке кочнице

3 — Електронске противмере

4 — Ласерски нишан Клен-ПС

5 — Опрема, електроника БРЭО

6 — Антене за идентификацију

7 — Пито-статички систем ваздушних података ПВД-18Г-3М

8 — Контејнер кочионог падобрана

9 — Резервоар горива

10 — Главна нога стајног трапа

11 — Избациво седиште К-36Л

12 — Чеоно стакло

13 — Перископ

14 — Млазни мотор

15 — Усисник ваздуха

16 — Антене РСБН 6Ц

17 — ПВД-7

18 — Предња нога стајног трапа

19 — Поклопац кабине

20 — Приказивач у кабини АСП-17

21 — Склапајуће степенице

22 — Рамењача

23 — Закрилце

24 — Предкрилце

25 — Крмило правца са пригушивачем осцилација

26 — Крилце

27 — Аутомат за избацивање мамаца АСО-2В

28 — Антене СПО-15

29 — Крмило висине

30 — Спољни носачи терета БДЗ-25

31 — Покретање мотора АПУ-60

Погон

Параметри мотора Турмански Р-195
Параметри	Вредности
Потисак	43 kN / 45 kN (ванредно)
Дужина	7.880 mm
Пречник	805 mm
Пречник издувника	547 mm
Маса (сув)	574 kg
Потрошња горива	0.89 ${\frac {kg}{kgh}}$
Проток ваздуха	66 ${\frac {kg}{s}}$
Температура гаса на турбини	930 °C
Ресурс између два ремонта	500 часова

Шема доградње Су-25 за повећање преживљавања.

Варијанте серијских авиона Су-25 / Су-25УТ / Су-25Т / Су-25БМ погоне Мотори (2 х Турмански Р-195), без допунског сагоревања, интегрисани су бочно на труп, у кореном делу полу-крила. Потисак им је близу 2 х 43 kN / 45 kN (у ванредним случајевима). Међутим, модернизација Су-25 је обухватила и измену обилазнице језгра мотора Р-195, што је допринело повећању потиска на 50 kN у ванредним случајевима.

Систем за гориво се састоји од 4 резервоара, у трупу су смештена два, а у сваком полу – крилу по један. Резервоари за гориво су самозаптивајући, додатни оклоп је уграђен између мотора и централног дела трупа. У издувне цеви мотора уграђене су мреже (завесе), за умањење димног трага.

Су-25 је опремљен бочним уводницима ваздуха, са косим улазним пресеком и лучном спољном страницом. Усисници прелазе у канале овалног пресека и директно уводе ваздух у компресоре мотора, са минималним губицима.

Бочно, између страница трупа и улазних делова усисника ваздуха налазе се клинасти одвајачи граничног слоја акумулираног на површини трупа, ширине од 60 mm. Да би се побољшао довод ваздуха на великим нападним угловима, а раван улазног пресека је закошена за 7 степени.

Кабина и опрема

Заштита пилота и повећање преживљавања авиона

Кабина омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона. Под притиском је и са избацивим седиштем К-36Л (лака верзија од К-36Д), спашава на свим висинама при брзинама 0-1000 km/h. Су-25 је значајно повећано преживљавање са неопходним мерама, које су пеналисане повећањем нормалне полетне масе за 7,2% или 1050 kg, витални системи су дуплирани, a кабина је обложена титанијумским оклопом (плочама):

• - Дебљина бочних плоча оклопљене кабине - 24 mm (титан)
• - Задњи зид оклопљене кабине - 10 mm (титан)
• - Предњи зид оклопљене кабине - 24 mm (титан)
• - Оклопљен патос кабине - 10 mm (титан)
• - Предњи оклоп уређаја кабине - 57 mm
• - Може да издржи удара до 50 метака, калибра од 12,7 mm
• - Пречник пилотске палице - 40 mm
• - Ветробран - 55 mm оклопни триплекс.
• - Заштита потиљка пилота, 6 mm

Опрема

Носни део трупа је опремљен са препознатљивим удвојеним Пито цеви, декорисаним са навигационим антенама, обухвата главну - ХП-18г-3М и резервну - ЦВП - 7. Системи опреме такође укључују:

• Доплер радар DISS-7.
• Пријемник SRO за противрадарско упозорење (RWR).
• Радар за навођење SPO-15 и систем упозорења (RHAWS).
• Идентификација-пријатељ-непријатељ SO-69 или - (IFF) предајник.
• Авио-навигациони и систем за слетање.
• Комплет радио уређаја, укључујући и један за директну комуникацију са копненим трупама.

У корену вертикалног репа, уграђена је антена RWR и систем за инструментално слетање. Двоструки кочиони падобрани су у контејнеру испод вертикалног репа, а на врху тога простора су системи IC и противрадарски мамци, АСО-2Б, са укупно 128 патрона.

Наоружање

Авион Сухој Су-25 са ракетним наоружањем.

Македонски Авион Сухој Су-25 једносед.

Авион Сухој Су-25СМ на ваздухопловној изложби МАКС-2011, у Москви..

У Арсеналу овог авиона су топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море, невођене ракете ваздух-земља, калибра 57 до 340 mm и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене. Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавају дејство преко целог дана и у лошим временским условима.

Наоружање авиона Су-25
Спољни носачи	8 (10)
Спољна борбена носивост	4.340 kg
Стандардна спољна носивост	1.340 kg
Топ ГШ-30-2 (уграђен)
Број	један
Калибар	30 mm
Бојеви комплет	250 граната
Топови ГШ-23Л (у подвесним контејнерима)
Калибар	23 mm
Бојеви комплет	260 метака
Бомбе
Класичне слободно падајуће авио бомбе	ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и Касетне бомбе
Ракете
Ваздух - ваздух	Р-60
Ваздух - земља	С-5; С-8; С-13; НАР; С-24Б; С-25
Ваздух - море	Х-23; Х-25; Х-29

Схема ношења наоружања

Варијанте

Основна варијанта овог авиона је једносед Су-25. Развијен је и произведено је неколико примерака двоседа за обуку пилота Су-25УБ, као и неколико авиона Су-25УТГ са ојачаном конструкцијом и куком који су служили за обуку пилота у слетању на носаче авиона. Први Су-25УТГ полетео је у Септембру 1988. године и укупно је произведено десетак авиона. Половина од овог броја још увек се налази у оперативној употреби на једином руском носачу авиона Адмиралу Кузњецову. Руска морнарица наручила је још десет Су-25УБП сличних Су-25УТГ али са увлачивом сондом за пуњење горивом у лету.

Из краткотрајног локалног сукоба на Кавказу извучена је поука за неопходном модернизацијом авиона Су-25. Резултат тога су напредније варијанте авиона Су-25 Су-25Т (алтернативна ознака Су-28), Су-25ТМ (Су-39) и Су-25СМ. Уведен је побољшан нападно-навигацијски систем, повећана је отпорност авиона на противавионску ватру са земље и обезбеђено је ношење нове генерације вођених пројектила ваздух-земља.

Варијанте авиона Сухој Су-25
Су-25	Прва варијанта серијског авиона.
Су-25УБ	Школско борбени двосед, серијски авион.
Су-25УТ, Су-28	Школска верзија, двосед.
Су-25УБК	Извозна варијанта Су-25УБ
Су-25УТГ	Двосед, за испитивање могућности слетања на копнену и палубну (бродску) подлогу.
Су-25БМ	Авион - тегљач мета за обуку у гађању, у ваздушном простору.
Су-25К	Извозна варијанта Су-25
Су-25Т	Против-тенковски јуришни авион, са новим оружјем и опремом.
Су-25ТК	Извозна варијанта Су-25Т
Су-25ТМ, Су-39	Против-тенковски јуришни авион, за све временске услове.
Су-25СМ	Модифициран и побољшан у домену нападно-навигацијског система, опреме у кабини, погона и наоружања.

Оперативна употреба

Контура Су-25 у две пројекције..

Произведено је око 700 примерака авиона Су-25, периоду од 1980. до 1992. године.

Рат у Авганистану (1979—1989)

Су-25 је показао значајну предност у односу на свог конкурента Јак-38 и већ у пролеће 1980. године, распоређена су 4 примерка у Авганистану. Од средине 1981. године, укључен је цео ескадрон Су-25, а 1984. повећано је на пук. Борбена искуства су указивала на велико преживљавање и управљивост при нападу авиона. Главни задатак авиона Су-25 је био нападно дејство на војне циљеве у планинским областима и на структуру под контролом авганистанских побуњеника. Релативно мала брзина лета му је омогућавала прецизност при нападу.

Су-25 је у Авганистану добио надимак рус. Грач (гавран), постао је најпознатији борбени авион. Након појаве преносних ракета земља-ваздух Стингер у наоружању муџахедина, у 1987. години, подвргнут је модернизацији, у циљу повећања преживљавања.

Током рата у Авганистану, Су-25 је укупно лансирао 139 вођених ракета свих врста на положаје муџахедина. У просеку, сваки авион је направио 360 летова годишње, укупно знатно више од било којег другог борбеног авиона у Авганистану. До краја рата, скоро 50 Су-25 су распоређени у авганистанске авио база, изведено је укупно 60.000 летова. Између првог распоређивања у 1981. и краја рата 1989. године, изгубљена су око 23 авиони у борбеним операцијама, а око 9 је уништено на земљи на стајанци.

Ирачко-ирански рат

Сухој Су-25 је уведен у оперативну употребу у ирачко ваздухопловство у другој половини осамдесетих година 20. века. Према неким изворима, они су коришћени врло интензивно у томе рату. Током рата ирачки Су-25, направили су око 900 борбених летова. У једном инциденту снимљено је да је ирачки Су-25 оборен иранском ракетом земља-ваздух. Пилот се успешно катапултирао. После рата, Садам Хусеин је одликовао све ирачке пилоте на Су-25, са највишим војним одликовањем.

Заливски рат (1991)

Током Заливског рата ирачки Су-25 нису летели, али су претрпели велике губитке. Супериорност коалиционих снага је била велика, па и потпуна превласт у ваздушном простору. Седам авиона Су-25 су прелетела у Иран, 25. јануара 1991. године, где су укључена у њихово ваздухопловство, два су оборили амерички ловци F-15 игл, током покушаја да полете. Остали су уништени на земљи. Укупно је Ирак изгубио 31 авион Су-25.

Абхазијски рат (1992.—1993)

Грузија је у овом сукобу користила своје авионе Су-25. Неколико тих авиона су оборени од стране абхазијске противваздухопловне одбране. Познат је најмање један случај учешћа Су-25, Руског ратног ваздухопловства.

Рат за Нагорно-Карабах (1991.—1994)

Су-25 је био први борбени авион који је учествовао у Рату за Нагорно-Карабах. У априлу 1992. године, пилот Руског ратног ваздухопловства, азербејџанског порекла Вагиф Курбанов превегао је авионом у Азербејџан и летео на њему у борбеним мисијама, све док није био оборен. Касније, Азербејџан је набавио још неколико авиона. До краја рата авионе Су-25 је имала и јерменска страна. Азербејџан је укупно изгубио три Су-25, а Јерменија 2.

Први чеченски рат

Руски Су-25 је био основни борбени авион који је користило Руско ратно ваздухопловство у борбеним операцијама у Чеченији. На почетку борби, ова јуришна авијација је уништила све чеченске авионе. Најинтензивније су Су-25 дејствовали у зиму и пролеће 1995. године; касније су се користили спорадично, због природе рата, након примирја у јуну. Извели су око 9.000 летова, од чега око 5.300 летова са директним дејством, током чеченског рата, у периоду између 1994. и 1996. године, при чему су ови јуришници потврдили своју високу ефикасност. У тим операцијама је изгубљено 5 авиона Су-25 (четири су оборена, а један је отписан због оштећености). Упркос високом борбеном преживљавању Су-25, у једном случају обарања је усмрћен пилот, непријатељском ватром из митраљеза ДШК великог калибра (12,7 mm) - метак га је погодио кроз бочно стакло поклопца кабине.

Други чеченски рат

Су-25 Руског ратног ваздухопловства су интензивно коришћени током Другог чеченског рата, нарочито током прве фазе, када су руске снаге извршиле инвазију на самопроглашену Ичкерију. Изгубљено је до седам руских авиона Су-25, један до непријатељске ватре: 4. октобра 1999. године, Су-25 је оборен и убијен је пилот. Крила авиона су Чечени ставили на постоље, на централном тргу у Грозном.

Други конгоански рат

Демократска Република Конго је купила 8 борбених авиона Су-25 у 1999. години. Због недостатка пилоти обучених пилота за борбене мисије ангажовали су их из Русије, Украјине и Белорусије.

Еритрејско-етиопски рат

Обе стране су имали Су-25 на почетку трећег дела борбе у периоду мај-јун 2000. године. Познати су напада авиона Етиопије вођеним ракетама Х-25 и Х-29.

Еритрејски МиГ-29 је оборио етиопски Су-25, том приликом је пилот смртно страдао.

Сукоби у Републици Македонији (2001)

Македонско ваздухопловство је користило авионе Су-25 током сукоба са албанским сепаратистима. Авиони су вишеструко нападали. почев од 24. јуна 2001. године. Најуспешније су дејствовали 10. августа 2001. године, у селу Радуша, када су са Су-25 напали албанске екстремисте, који су из заседе и убили 16 македонских војника током претходна два дана.

Грађански рат у Обали Слоноваче

Током овог грађанског рата, владине снаге су користиле авионе Су-25 за борбено дејство по побуњеничким циљевима. Коришћени су за и напад Француског контингента у оквиру мировних снага, 6. новембра 2004. године. У томе нападу, убијено је девет припадника мировних снага, а рањено 37. Убрзо након тога, француски војници су узвратили, напали су ваздухопловну базу и на земљи уништили два Су-25.

Рат у Грузији (2008)

Сухој Су-25 је активан у ваздухопловствима Русије и Грузије. Током сукоба, званично је потврдило руско ваздухопловство губитак три Су-25, а још четири су тешко оштећена, што у великој мери премашило губитке и штету других типова авионима, који су учествовали у сукобу. Русија процењује да су уништели три грузијска Су-25, током рата, из Грузије то нико није потврдио.

Рат у Дарфуру

Према међународној организацији Амнести Интернатионал, Судан је у више наврата. са Су-25, нападао војне и цивилне циљеве у Дарфуру. Авиони су испоручени из Белорусије, у периоду 2008—2010. године, иако је био ембарго над Суданом од стране Уједињених нација.

Рат на истоку Украјине

Украјинске оружане снаге распоредиле су авионе за дејство у ваздушном простору изнад источних региона, почетком пролећа 2014. године. Први задаци су им били углавном извиђање и „демонстрација силе”. Украјински Су-25 су подржавали хеликоптере Ми-24, 26. маја 2014. године, током њихове војне операције повратка контроле аеродрома у Доњецку, током које су Су-25 лансирали ракете ваздух-земља. Контрола над аеродромом је поново успостављена, са 30-40 жртава на страни побуњеника. Један украјински Су-25 се срушио због техничког квара.

Су-25 је оборен, 16. јула 2014. године, украјински званичници су навели да га је оборио руски МиГ-29, ракетом Р-27Т. Русија је то демантовала. Два Су-25 су такође оборена у региону Доњецка, 23. јула 2014. године. Опет је оптужена Русија и следио је деманти.

Украјински Су-25 је оборен, 29. августа 2014. године, од стране побуњеника. Пилот је успео да се безбедно катапултира. Истога дана, побуњеници тврде да су оборили до четири Су-25.

Оружани сукоб у северном Ираку (2014)

Ирак је набавио половне авионе Су-25, који су им испоручени крајем јуна 2014. године. Они су имали прве борбене летове 25. децембра, у ваздушном простору изнад ирачком града Тикрит, где су се лоцирале снаге, екстремистичке организације „Исламска држава”.

Руска војна операција у Сирији

Авиони Су-25СМ користе се од 30. септембра 2015. године, у операцијама против терористичке организације тзв „Исламске државе”. Руси су распоредили Су-25СМ на аеродром у близини Латакија, Сирија, да подржи остале руске снаге у сиријској офанзиви против терориста, припадника тзв „Исламске државе”. Са њима су 2. октобра 2015. године уништили командна места терориста и заједно са осталом авијацијом су онеспособили 608 њихова склоништа,129 складишта и осталу инфраструктуру.

Рат у Украјини

Од почетка сукоба 2022. године, ВВС Украјине користи Су-25М1 против руских снага. ВВС Русије користи Су-25СМ и Су-25СМ3 против украјинских снага. Обе стране су имале губитке у сукобу.

Корисници авиона Су-25

Корисници авиона Сухој Су-25
Држава, број авиона, илустрација и коментар
Азербејџан – Азербејџан је тајним каналима обезбедио неколико примерака, а имали су и пребеге с њима. Укупно вероватно 5 авиона Су-25.	Судан – До новембра 2008. године, имали су један Су-25, а после су наводно набавили 15 авиона из Белорусије.	Казахстан – Казахстан је набавио 12 једноседа Су-25 и два тренера Су-25УБ, у децембру 1995. године.
Ангола – Први уговор се односи на 12 једноседа Су-25К и два двоседа Су-25УБ. Касније, је испорука допуњена још три са двоседа.	Туркменистан – После распада Совјетског Савеза, у Туркменистану је остало 46 примерака Су-25. Оперативно је било 18, 2004.	Чешка – Чешка је наследила двадесет четири Су-25К и један Су-25УБК. У децембру 2000. године, они су пензионисани и ускладиштени.
Јерменија – Поседују авионе Су-25: 5 основних, 9 Су-25К и 1 Су-25УБК. То је у 2009. години.	Узбекистан – Након распада Совјетског Савеза, око 20 Су-25, Су-25УБ, и Су-25БМ остало је у њиховом власништву.	Северна Кореја – Северна Кореја је прва азијска земља која је набавила авионе Су-25, укупно 32 једноседа Су-25К и четири Су-25УБ.
Бугарска – Двадесет Су-25К и три Су-25УБ су били у оперативној употреби 2004. године.	Украјина – Тренутно, украјинско ваздухопловство поседује око 60 Су-25, Су-25УБ, и Су-25УТГ.	Словачка – Словачка је наследила 12 Су-25К и један Су-25 УБК након распада Чехословачке.
Замбија – У оперативној употреби имају један Су-25, од 2008. године.	Чад – Преузео 4 Су-25 и 2 Су-25УБ од Украјине у 2008. години.	Нигер – У току 2014. године, била су два Су-25 оперативна.
Русија – Поседује смањену флоту Су-25, већином једноседа, мањи број двоседа Су-25УБ, и тегљача Су-25БМ. Поред тога, поседују мањи број Су-25Т против тенковске варијанте. Све у свему, 286 примерака Су-25 су у њиховој оперативној употреби од 2008. године. У току је модернизасија око једне трећине флоте. У оквиру тога се развија и морнарички двосед.	Етиопија – Пар Су-25Т и два борбена тренера Су-25УБК, испоручени су Етиопији у првом кварталу 2000. године. Двоседи, који су повучени из оперативне употребе Руског ратног ваздухопловства, модифицирани су у складу са посебним захтевима Етиопског ваздухопловства. Етиопљани су их користили у борбеним операцијама против еритрејских побуњеничких група.	Белорусија – Белорусија је, после Русије, добила највећи број авиона Су-25. Седамдесет Су-25 и шест Су-25УБ су били оперативни, 2004. године.
		Перу – Перу је набавио 18 Су-25 крајем 1998. године из Белорусије, која им је обновила ресурс пре испоруке. Испоручено је 10 једноседа и осам тренера двоседа Су-25УБ. У фебруару 2013. године, од 18 Су-25, била су само 4 авиона оперативна.
Демократска Република Конго – Крајем 1999. године, потписао уговор са Демократској Републиком Конго за испоруку 10 Су-25К. Договор је износио на 6 милиона америчких долара, а прва четири авиона су испоручена ваздухопловним транспортом Ан-124, у новембру 1999. Преосталих шест авиона испоручена су у јануару 2000. године. Један авион се срушио у децембру 2006. године у току рутинског лета, док се други срушио 30. јуна 2007, током прославе дана независности.	Иран – Седам ирачких авиона Су-25, 21. јануара 1991. године, прелетели су у Иран да би се избегло њихово уништавање од ваздухопловних снага коалиције, у току Заливског рата. Ове авионе су Иранци присвојили и докупили су још шест нових примерака. Извештаји показују да су неки од авиона враћени у Ирак у јулу 2014. године, да би се повећала њихова борбена способност, у новим околностима у региону.	Екваторијална Гвинеја – Достављени су Екваторијалној Гвинеји, у 2005. години, 4 Су-25 и 2 борбена тренера Су-25УБ. Тренутни статус тих авиона није познат.
		Ирак – У лето 2014. године, са појавом милитаната на северу Ирака, влада је брзо у Русији купила јуришне авионе. Тачан број купљених авиона у 2014. години није био познат.
Грузија – У периоду Совјетског Савеза, Су-25 су се производили у Грузији. Само је мали број једноседа Су-25 доведен на оперативан стандард и уведен у састав ваздухопловства. Поседују девет Су-25, различитих варијанти, од њих осам су Су-25КМ шкорпион (унапређена варијанте Су-25 у сарадњи са Израелом), од 2004.	Северна Македонија је купила три једноседа Су-25 и један двосед Су-25УБ, за потенцијалне напада албанских екстремиста. Авионе су купили од Украјине, након што су повучени из оперативне употребе у њиховом ваздухопловству. Авион су пензионисани 2004. године, а наводно су продати Грузији у 2005. Продаја се никада није догодила, а они су остали у близини аеродрома у Скопљу.	Корисници авиона Су-25:    — бивши,    — тренутни.

Карактеристике

Карактеристике најбројнијих авиона (Су-25/Су-25К,)
Опште			Перформансе
Дужина	15,53 m		Полетна маса	са 2xFAB-500 + 2xR-73E		14.440 kg
Висина	4,80 m			максимална		19.300 kg
Размах	14,36 m		Стаза полетања	са нормалном масом		500 m
Површина крила	33,7 m²			са максималном масом		1.050 m
Угао стреле нападне ивице	20°		Маса при слетању	нормална		11.020 kg
Погон	2 × ТРД Р-195			максимална		13.200 kg
Потисак	2 × 44.18 kN		Стаза слетања	са нормалном масом		550 m
Маса (празног)	9.800 kg			са максималном масом		750 m
Унутрашње гориво	5.000 kg		Максимална брзина (Н=0 m)			950 km/h
Пнеуматици гл. ногу	840х360 mm		Максимални Махов број			0,82
Пнеуматик нос. ноге	660х200 mm		Границе фактора аеродинамичког оптерећења			+6.5/-2.0
Притисак, у два хидросистема	210 kg/cm²		Практични долет,	без спољних терета	на нивоу мора	500 km
Течност против залеђивања	6 lit				на висини	1.000 km
				са 4 x ПТТ-800	празни одбачени	1.850 km

Види још

Авион Сухој Су-25 бочни изглед.

• Иљушин Ил-2
• Сухој Су-7
• Сухој Су-17
• Сухој Су-34
• Сухој Су-39
• Сухој - фабрика авиона

Литература

• Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Спољашње везе

• Јуришник Су-25 СМ3 (Телевизија Звезда - Званични канал)
• Su-25К at Sukhoi.org
• Su-25 at GlobalSecurity.org
• Su-25 at Russia Military Analysis
• „Su-25UB Combat Trainer”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2008. г. Приступљено 11. 11. 2015. CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза)