Тарзијери

С Википедије, слободне енциклопедије

Тарзијери[1]
Временски распон: 48.6–0 Ma
Еоцен до садашњости
Филипински тарзијер (Tarsius syrichta)
Спектрални терзијер
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Породица: Tarsiidae
Род: Tarsius
Storr, 1780
Типска врста
Lemur tarsier
Врсте[2]

T. dentatus
T. fuscus
T. lariang
T. niemitzi
T. pelengensis
T. pumilus
T. sangirensis
T. spectrumgurskyae
T. supriatnai
T. tarsier
T. tumpara
T. wallacei
T. eocaenus
T. sirindhornae

Тарзијери, аветњаци или авети представљају групу примата која је добила назив по великим стопалима (тарзуси) која овим малим (9-16 cm) животињама омогућавају да могу да праве велике скокове.[3][4][5]

До 2010. године, све врсте тарзијера су обично биле приписане овом роду, али је ревизијом породице Tarsiidae враћен генерички статус Cephalopachus и створен је нови род Carlito.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

На малом лицу се налазе огромне очи које су усмерене ка напред и тако омогућавају тачну процену раздаљине. Мозак код ових животиња је веће запремине него код њима блиских рођака, али им је чуло мириса слабо развијено. Њушка тарзијера више личи на њушку виших примата него на њушку лемура (која изгледа као код пса). Лобања им је лоптаста. Уши су им попут ушију код слепих мишева и непрекидно се помичу.[6]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Хране се инсектима и мањим животињама.[6]

Станиште[уреди | уреди извор]

Настањују густе џунгле, а лако приањају уз вертикалне површине стабла због лепљивих јастучића у облику дугмета које имају на прстима.[6]

Ареал[уреди | уреди извор]

Настањују нека острва југоисточне Азије, укључујући Филипине, Сулавеси, Борнео и Суматру.[6]

Систематика[уреди | уреди извор]

Донедавно све врсте тарзијера су сврставане у овај род, међутим недавно су две врсте издвојене у два посебна рода, истовремено признато је још неколико врста.[1] Све врсте рода Tarsius су насељене на острву Сулавеси или оближњим индонежанским острвима.

Род Tarsius:

Следеће две врсте су описали Шекел Гроувс и његове колеге 2017. године:[7]

Шекел и колеге су 2019. године описали још једну врсту:[8]

Две врсте које су издвојене из овог рода су:

Према подацима из 2018, фосилна евиденција такође препознаје следеће додатне изумрле врсте:[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Groves, C.; Shekelle, M. (2010). „The Genera and Species of Tarsiidae”. International Journal of Primatology. 31 (6): 1071—1082. doi:10.1007/s10764-010-9443-1. 
  2. ^ Род Tarsius - ITIS
  3. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  4. ^ Simeon, S.G.F.; Duya, M.R.M; Duya, M.V.; Galindon, J.M.M.; Pasion, B.O.; Ong, P.S. (2020). „Living in small spaces: Forest fragment characterization and its use by Philippine tarsiers (Tarsius syrichta Linnaeus, 1758) in Mindanao Island, Philippines”. Primates. 61 (3): 529—542. PMID 32043166. S2CID 211075031. doi:10.1007/s10329-020-00798-2. 
  5. ^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  6. ^ а б в г Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  7. ^ Shekelle, Myron; Groves, Colin P.; Maryanto, Ibnu; Mittermeier, Russell A. (2017). „Two New Tarsier Species (Tarsiidae, Primates) and the Biogeography of Sulawesi, Indonesia” (PDF). Primate Conservation. 31: 61—69. 
  8. ^ Myron Shekelle, Colin P. Groves, Ibnu Maryanto, Russell A. Mittermeier, Agus Salim und Mark S. Springer: A New Tarsier Species from the Togean Islands of Central Sulawesi, Indonesia, with References to Wallacea and Conservation on Sulawesi. Primate Conservation 2019 (33), 2019, S. 1–9 PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2019)
  9. ^ Tarsius Storr 1780 (tarsier) at fossilworks.org (retrieved November 24, 2018)
  10. ^ Beard, K. Christopher; Qi, Tao; Dawson, Mary R.; Wang, Banyue; Li, Chuankuei (1994). „A diverse new primate fauna from middle Eocene fissure-fillings in southeastern China”. Nature. 368 (6472): 607. PMID 8145845. doi:10.1038/368604a0. 
  11. ^ Chaimanee, Y.; Lebrun, R.; Yamee, C.; Jaeger, J.-J. (2010). „A new Middle Miocene tarsier from Thailand and the reconstruction of its orbital morphology using a geometric-morphometric method”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 278 (1714): 1956—1963. PMC 3107645Слободан приступ. PMID 21123264. doi:10.1098/rspb.2010.2062. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]