Телефонски кориснички дио

С Википедије, слободне енциклопедије

Телефонски кориснички дио[1] (енгл. Telephone User Part–TUP) пружа конвенционалне телефонске услуга широм мреже Система сигнализације броја 7. TUP је био први протокол слоја 4 дефинисан од стране тела стандардизације и као такав није намјерен за ИСДН услуге. Сада је у великој мери био замењен ISUP-ом. Међутим, може се још увек наћи у оперативну употребу у неким деловима света (нпр. Кина).

TUP је дифинисан у ITU-T Препорукама Q.721-725. Ове описују функције за међународну сигнализацију телефонске контроле говора за употребу преко SS7.

Различите националне врсте TUP-а су настале, неке које дају разне степене поршке за ISDN. На пример Француски SSUTR2 и Кинески TUP (Спецификација GF001-9001).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: бошњачки) Основи сигнализационих протокола Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)–Систем сигнализације бр. 7