Тенеси Вилијамс

С Википедије, слободне енциклопедије
Тенеси Вилијамс
Фотографија из 1965.
Лични подаци
Датум рођења(1911-03-26)26. март 1911.
Место рођењаКоламбус, САД
Датум смрти25. фебруар 1983.(1983-02-25) (71 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ОбразовањеУниверзитет Ајове, Универзитет Вашингтон у Сент Луису

Тенеси Вилијамс, право име Томас Ланир Вилијамс III (енгл. Thomas Lanier Williams III; Коламбус, 26. март 1911 — Њујорк, 25. фебруар 1983) је био амерички драмски писац[1] и један од најзначајнијих драмских писаца 20. века. Име „Тенеси“ су му наденуле колеге на колеџу инспирисане његовим јужњачким акцентом и чињеницом да му је отац био пореклом из Тенесија. Освојио је две Пулицерове награде за драму: за комад Трамвај звани жеља 1948. и за драму Мачка на усијаном лименом крову 1955. Поред тога, његове драме Стаклена менажерија из 1945. и Ноћ игуане из 1961. освојиле су награду Њујоршког удружења драмских критичара. Драма Тетовирана ружа (коју је посветио свом љубавнику, Френку Марлоуу) је 1952. освојила награду Тони за најбољи позоришни комад. Жанровски критичари су сматрали да је Вилијамс писао у јужњачком готском стилу.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастао је у проблематичној породици која му је послужила као инспирација за већину дела. Рођен је у Коламбусу, држава Мисисипи, у кући мајчиног деде, локалног епископалног свештеника (данас је та кућа претворена у центар за добродошлицу у Мисисипи и градски центар за информације за туристе). Његов отац, Корнелијус Вилијамс (Cornelius Williams), био је трговачки путник који је бивао све насилнији како су му деца одрастала. Често је фаворизовао Тенесијевог брата, Дејкина Вилијамса (Dakin Williams). Његова мајка, Едвина Вилијамс (Edwina Dakin Williams), била је потомак племените јужњачке породице.

У време када је Томас имао три године, породица се преселила у Кларксдејл, у држави Мисисипи. Са пет година му је постављена дијагноза дифтерије, због чега су му ноге биле парализоване две године, због чега није могао скоро ништа да ради. Потом га је мајка почела подстицати да користи машту, а у тринаестој години поклонила му је писаћу машину.[тражи се извор]

После неколико покушаја да буде са женама, Тенеси Вилијамс је крајем тридесетих година прошлог века напокон признао своју хомосексуалност. У Њујорку се придружио кругу геј људи, међу којима је био и његов близак пријатељ писац Доналд Виндхам (1920–2010) и тадашњи партнер Фред Мелтон.

Тенеси Вилијамс је умро у седамдесет првој години од последица гушења поклопцем од бочице са лековима, у својој соби у хотелу Elysee у Њујорку.[3] Према некима, укључујући и брата Дејкина, славни писац је био убијен. Са друге стране, према полицијском извештају о његовој смрти, постоје индиције да су у питању били лекови; у његовој соби је нађено много рецепата, па се сматра да је до несрећног завршетка дошло под утицајем алкохола и лекова.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Комади[уреди | уреди извор]

Први комади[уреди | уреди извор]

  • Candles to the Sun (Свеће сунцу), 1936.
  • Fugitive Kind, 1937.
  • Spring Storm (Пролећна олуја), 1937.
  • Not about Nightingales, 1938.
  • Battle of Angels, 1940. (поново написана 1957. под називом Orpheus Descending)
  • You Touched Me, 1945.
  • Stairs to the Roof (Степенице за кров), 1947.

Значајне драме[уреди | уреди извор]

  • The Glass Menagerie (Стаклена менажерија), 1944.
  • A Streetcar Named Desire (Трамвај звани жеља), 1947.
  • Summer and Smoke (Лето и дим), 1948. (поново написана 1964. под називом The Eccentricities of a Nightingale)
  • The Rose Tattoo (Тетовирана ружа), 1951.
  • Camino Real, 1953.
  • Cat On a Hot Tin Roof (Мачка на усијаном лименом крову), 1955.
  • Suddenly, Last Summer (Изненада, прошлог лета), 1958.
  • Sweet Bird of Youth (Слатка птица младости), 1959.
  • Period of Adjustment (Период прилагођавања), 1960.
  • The Night of the Iguana (Ноћ игуане), 1961.

Каснији комади[уреди | уреди извор]

  • The Milk Train Doesn't Stop Here Anymore, 1963.
  • The Slapstick Tragedy: The Gnadiges Fraulein and The Mutilated, 1966.
  • The Seven Descents of Myrtle, 1968.
  • In the Bar of a Tokyo Hotel, 1969.
  • Will Mr. Merriweather Return from Memphis?, 1969.
  • Small Craft Warnings, 1972.
  • The Two-Character Play, 1973. (познат и под називом Out Cry)
  • The Red Devil Battery Sign, 1975.
  • This Is (An Entertainment), 1976.
  • Vieux Carré, 1977.
  • Tiger Tail, 1978.
  • A Lovely Sunday for Creve Coeur, 1979.
  • Clothes for a Summer Hotel, 1980.
  • The Notebook of Trigorin, 1980. (адаптација Чеховљевог Галеба)
  • Something Cloudy, Something Clear, 1981.
  • A House Not Meant to Stand, 1982.

Кратке приче[уреди | уреди извор]

  • The Vengeance of Nitocris, 1928.
  • The Field of Blue Children, 1939.
  • Hard Candy: a Book of Stories, 1954.
  • Three Players of a Summer Game and Other Stories, 1960.
  • The Knightly Quest: a Novella and Four Short Stories, 1966.
  • One Arm and Other Stories, 1967.
  • Eight Mortal Ladies Possessed: a Book of Stories, 1974.
  • Tent Worms, 1980.
  • It Happened the day the Sun Rose, and Other Stories, 1981.

Остала дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Водич за разумевање јужњачке готике”. Oprah.com. Приступљено 10. 6. 2007. 
  3. ^ Вилијамс угушен чепом од бочице са лековима Њујорк Тајмс

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тенеси Вилијамс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тенеси_Вилијамс&oldid=27356675”