Тениска заклетва

С Википедије, слободне енциклопедије
Скица заклетве на тениском терену коју је израдио Жак-Луј Давид

Заклетва на тениском терену (франц. serment du jeu de paume) је био кључни догађај у Француској револуцији. Заклетву су потписали 576 од укупно 577 депутата француског трећег сталежа и неколико депутата првог сталежа. То се догодило за време састанка Генералне скупштине сталежа 20. јуна 1789. на тениском терену близу Версајске палате. Састанком су председавали Мирабо и опат Сијес. Од 17. јуна 1789. ова група је почела да себе назива: Национална скупштина,[1]. што је постало име врховне законодавне власти у Француској.

Ујутро 20. јуна, депутати су затекли своје просторије закључане и под стражом. Сматрајући да се можда припрема краљевски пуч, окупили су се на оближњем затвореном тениском терену. Ту су дали свечану заклетву да ће наставити са заседањемнм све док се не донесе устав краљевине.

Текст заклетве[уреди | уреди извор]

Скупштина хитно проглашава:

Национална скупштина, сматрајући да је позвана да утврди устав земље, да треба да поврати јавни ред, и да одржи истинске принципе монархије; нека ништа не спречава њена заседања где год да се затекне; и, најзад, Национална скупштина постоји тамо где се њени чланови окупе.

Проглашавамо да сви чланови ове Скупштине дају завет да се никада не распусте, и да се поново окупе кад год то околности дозвољавају, док се не донесе устав краљевства заснован на солидним темељима; и да по полагању заклетве сви чланови потврђују ово непоколебљиво обећање својим потписом.[2]

Записник са заклетвом

Значај заклетве[уреди | уреди извор]

Заклетва на тениском терену је први акт којим се грађански сталеж успротивио апсолутној власти Луја XVI. Њихова одлучност је довела до тога да краљ попусти овим захтевима и да нареди племству и свештенству да се прикључе трећем сталежу у Народној скупштини.

Овим прогласом су се чланови Националне скупштине декларисали као врховна државна власт. Од овог момента, краљевска власт је тешко могла да се позива на историјско божанско право краљева.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Doyle 1989, стр. 105.
  2. ^ „The Oath of the Tennis Court (June 20, 1789)”. 5. 13. 2004. Приступљено 24. 1. 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]