Теорија

С Википедије, слободне енциклопедије

Алгоритам за постављање теорије научним методом

Теорија, у филозофији, представља апстрактно, уопштено знање о неком проблему које је резултат трагања за истином. У емпиријским наукама, систем међусобно повезаних и усклађених тврдњи који настаје сажимањем и генерализацијом низова парцијалних емпиријских налаза, као и смисаоном интеграцијом већег броја проверених чињеница, хипотеза и закона који се односе на једну област стварности. Теорија је контемплативни и рационални тип апстрактног или уопштавајућег размишљања о некој појави, или резултатима таквог размишљања. Процес контемплативног и рационалног размишљања често је повезан са таквим процесима као што су посматрачке студије, истраживања. Теорије могу бити научне или ненаучне (или научне у мањој мери). У зависности од контекста, резултати би, на пример, могли да садрже уопштена објашњења како природа функционише. Реч вуче корене из старогрчког, али је у савременој употреби попримила неколико сродних значења.

У савременој науци, појам „теорија“ односи се на научне теорије, добро потврђену врсту објашњења природе, направљену на начин који је у складу са научном методом, и која испуњава критеријуме које захтева савремена наука. Такве теорије су описане на такав начин да би научни тестови могли да им пруже емпиријску потпору или емпиријску контрадикцију („фалсифибилност“). Научне теорије су најпоузданији, најстрожи и најопсежнији облик научног знања,[1] за разлику од уобичајене употребе речи „теорија“ која подразумева да је нешто недоказано или спекулативно (што је у формалном смислу боље окарактерисано речју хипотеза).[2] Научне теорије разликују се од хипотеза, које су појединачна емпиријски проверљива нагађања, и од научних закона, који су описни прикази понашања природе у одређеним условима.

Теорије се воде подухватом проналажења чињеница, а не постизања циљева, и неутралне су у погледу алтернатива међу вредностима.[3]‍:131 Теорија може бити тело знања, које може или не мора бити повезано са одређеним моделима објашњења. Теоретизовати значи развити ово тело знања.[4]‍:46

Реч теорија или „у теорији“ људи понекад погрешно користе да би објаснили нешто што раније нису индивидуално искусили или тестирали.[5] У тим случајевима семантички се замењује другим концептом, хипотезом. Уместо да користи реч „хипотетички“, она је замењена фразом: „у теорији“. У неким се случајевима веродостојност теорије може оспорити тако што ће се назвати „само теоријом“ (што подразумева да идеја чак није ни тестирана).[6] Отуда се речи „теорија“ врло често супротставља „пракса“ (од грчког praxis, πρᾶξις) грчки израз за деловање, који је супротан теорији.[6] „Класични пример“ разлике између „теоријског“ и „практичног“ користи дисциплину медицине: медицинска теорија укључује покушај разумевања узрока и природе здравља и болести, док практична страна медицине покушава да људе учини здравим. Ове две ствари су повезане, али могу бити независне, јер је могуће истражити здравље и болест без излечења одређених пацијената, а могуће је излечити пацијента а да се не зна како је лек деловао.[а]

Древна употреба[уреди | уреди извор]

Реч теорија потиче од техничког израза у филозофији на старогрчком. Као свакодневна реч, тхеориа, θεωρία, значила је „разматрање, гледање, становиште“, док се у техничком контексту се односила на контемплативна или спекулативна схватања природних ствари, попут оних којима су се бавили природни филозофи, за разлику од практичнијих начина познавања ствари, попут вештина беседника или занатлија.[б] Говорници енглеског језика користе реч теорија бар од краја 16. века.[7] Савремена употреба речи теорија потиче од изворне дефиниције, али је попримила нове нијансе значења, и даље засноване на идеји теорије као промишљеног и рационалног објашњења опште природе ствари.

Иако на грчком има више свакодневних значења, реч θεωρία је очигледно развила посебну употребу рано у забележеној историји грчког језика. У књизи Од религије до филозофије, Франсис Корнфорд сугерише да су орфичари реч тхеориа користили у значењу „страствено саосећајно промишљање“.[8] Питагора је променио реч у значење „безстрасна контемплација рационалне, непроменљиве истине“ математичког знања, јер је сматрао да је ово интелектуално трагање пут до највишег нивоа постојања.[9] Питагора је нагласио потчињавање емоција и телесних жеља да би се помогло интелекту да функционише на вишој равни теорије. Тако је Питагора дао речи теорија специфично значење које је довело до класичног и модерног концепта разлике између теорије (као независног, неутралног мишљења) и праксе.[10]

Аристотелова терминологија, као што је већ поменуто, супротставља теорију и praxis или праксу, и тај контраст постоји до данас. За Аристотела, и пракса и теорија укључују размишљање, али циљеви су различити. Теоретска контемплација узима у обзир ствари које се људи не покрећу или мењају, као што је природа, тако да нема ни један људски циљ осим себе и знања које помаже у стварању. С друге стране, пракса укључује размишљање, али увек са циљем жељених радњи, при чему људи сами узрокују промене или покретања ради својих циљева. Било које људско дејство које не укључује свестан избор и размишљање не може бити пример праксе или деловања.[в]

Наука[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Научна теорија

У науци се појам „теорија“ односи на „добро поткрепљено објашњење неког аспекта природног света, засновано на низу чињеница које су више пута потврђене посматрањем и експериментом.“[11][12] Теорије такође морају удовољавају даљим захтевима, као што је способност давања проверљивих предвиђања са доследном тачношћу у широком подручју научног истраживања, и извођење снажних доказа у корист теорије из више независних извора (консилиенција).

Филозофиска гледишта[уреди | уреди извор]

Логичко позитивистичко гледиште на научне теорије их сматра дедуктивним теоријама - тако да се садржај теорије заснива на неком формалном систему логике и на основним аксиомима. У дедуктивној теорији, свака реченица која је логична последица једног или више аксиома је такође реченица те теорије.[13] То се назива прихваћеним гледиштом теорија.[14][15][16][17]

У семантичком гледушту на теорије, које је у великој мери заменило прихваћено гледиште,[15][16] теорије се посматрају као научни модели.[18][19] Модел је логички оквир намењен представљању стварности („модел стварности“), слично начину на који је мапа графички модел који представља територију града или државе. У овом приступу, теорије су посебна категорија модела који испуњавају неопходне критеријуме. (Погледајте Теорије као моделе за даљу дискусију.)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сее фор еxампле Хиппоцратес Праецептионес, Парт 1. Архивирано септембар 12, 2014 на сајту Wayback Machine
  2. ^ The word theoria occurs in Greek philosophy, for example, that of Plato. It is a statement of how and why particular facts are related. It is related to words for θεωρός "spectator", θέα thea "a view" + ὁρᾶν horan "to see", literally "looking at a show". See for example dictionary entries at Perseus website.
  3. ^ The LSJ cites two passages of Aristotle as examples, both from the Metaphysics and involving the definition of natural science: 11.1064a17, "it is clear that natural science (φυσικὴν ἐπιστήμην) must be neither practical (πρακτικὴν) nor productive (ποιητικὴν), but speculative (θεωρητικὴν)" and 6.1025b25, "Thus if every intellectual activity [διάνοια] is either practical or productive or speculative (θεωρητική), physics (φυσικὴ) will be a speculative [θεωρητική] science." So Aristotle actually made a three way distinction between practical, theoretical and productive or technical—or between doing, contemplating or making. All three types involve thinking, but are distinguished by what causes the objects of thought to move or change.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schafersman, Steven D. „An Introduction to Science”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  2. ^ National Academy of Sciences, Institute of Medicine (2008). Science, evolution, and creationismНеопходна слободна регистрација. Washington, D.C.: National Academies Press. стр. 11. ISBN 978-0309105866. Приступљено 26. 9. 2015. 
  3. ^ McMurray, Foster (јул 1955). „Preface to an Autonomous Discipline of Education”. Educational Theory. 5 (3): 129—140. doi:10.1111/j.1741-5446.1955.tb01131.x. 
  4. ^ Thomas, Gary (2007). Education and theory : strangers in paradigms. Maidenhead: Open Univ. Press. ISBN 9780335211791. 
  5. ^ What is a Theory?. American Museum of Natural History.
  6. ^ а б David J Pfeiffer. Scientific Theory vs Law. Science Journal (on medium.com). 30 January 2017
  7. ^ Harper, Douglas. „theory”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 2008-07-18. 
  8. ^ Cornford, Francis Macdonald (8. 11. 1991). From religion to philosophy: a study in the origins of western speculationНеопходна слободна регистрација. Princeton University Press. стр. 198. ISBN 978-0-691-02076-1. 
  9. ^ Cornford, Francis M. (1991). From Religion to Philosophy: a study in the origins of western speculation. Princeton: Princeton University Press. стр. 200. ISBN 0-691-02076-0. 
  10. ^ Russell, Bertrand (1945). History of Western Philosophy. 
  11. ^ National Academy of Sciences, 1999
  12. ^ AAAS Evolution Resources
  13. ^ Curry, Haskell, Foundations of Mathematical Logic
  14. ^ Suppe, Frederick (1989). The Semantic Conception of Theories and Scientific Realism. Urbana: University of Illinois Press. p. 38.
  15. ^ а б Suppe, Frederick (1998). „Understanding Scientific Theories: An Assessment of Developments, 1969-1998” (PDF). Philosophy of Science. 67: S102—S115. doi:10.1086/392812. Приступљено 14. 2. 2013. 
  16. ^ а б Halvorson, Hans (2012). „What Scientific Theories Could Not Be” (PDF). Philosophy of Science. 79 (2): 183—206. CiteSeerX 10.1.1.692.8455 Слободан приступ. doi:10.1086/664745. Приступљено 14. 2. 2013. 
  17. ^ Frigg, Roman (2006). „Scientific Representation and the Semantic View of Theories” (PDF). Theoria. The University of Chicago Press. 55 (2): 183—206. Приступљено 14. 2. 2013. 
  18. ^ Rainer Hegselmann, Ulrich Müller and Klaus Troitzsch (eds.) (1996). Modelling and Simulation in the Social Sciences from the Philosophy of Science Point of View. Theory and Decision Library. Dordrecht: Kluwer.
  19. ^ Paul Humphreys (2004). Extending Ourselves: Computational Science, Empiricism, and Scientific Method. Oxford: Oxford University Press.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Davidson Reynolds, Paul (1971). A primer in theory construction. Boston: Allyn and Bacon.
  • Guillaume, Astrid (2015). « Intertheoricity: Plasticity, Elasticity and Hybridity of Theories. Part II: Semiotics of Transferogenesis », in Human and Social studies, Vol.4, N°2 (2015), éd.Walter de Gruyter, Boston, Berlin, pp. 59–77.
  • Guillaume, Astrid (2015). « The Intertheoricity : Plasticity, Elasticity and Hybridity of Theories », in Human and Social studies, Vol.4, N°1 (2015), éd.Walter de Gruyter, Boston, Berlin, pp. 13–29.
  • Hawking, Stephen (1996). A Brief History of Time (Updated and expanded ed.). New York: Bantam Books, p. 15.
  • James, Paul (2006). Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In. London, England: Sage Publications. 
  • Matson, Ronald Allen, „Comparing scientific laws and theories”, Biology, Kennesaw State University, Архивирано из оригинала 09. 07. 2017. г., Приступљено 28. 12. 2020 .
  • Popper, Karl (1963), Conjectures and Refutations, Routledge and Kegan Paul, London, UK, pp. 33–39. Reprinted in Theodore Schick (ed., 2000), Readings in the Philosophy of Science, Mayfield Publishing Company, Mountain View, California, USA, pp. 9–13.
  • Zima, Peter V. (2007). "What is theory? Cultural theory as discourse and dialogue". London: Continuum (translated from: Was ist Theorie? Theoriebegriff und Dialogische Theorie in der Kultur- und Sozialwissenschaften. Tübingen: A. Franke Verlag, 2004).
  • National Academy of Sciences (US) (1999). Science and Creationism: A View from the National Academy of Sciences (2nd изд.). National Academies Press. стр. 2. ISBN 978-0-309-06406-4. PMID 25101403. doi:10.17226/6024. 
  • „The Structure of Scientific Theories”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2016. 
  • Schafersman, Steven D. „An Introduction to Science”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  • „Is Evolution a Theory or a Fact?”. National Academy of Sciences. 2008. Архивирано из оригинала 2009-09-07. г. 
  • „Science, Evolution, and Creationism”. National Academy of Sciences. 2008. 
  • Andersen, Hanne; Hepburn, Brian (2015). „Scientific Method”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  • Howard, Don A. (23. 6. 2018). Zalta, Edward N., ур. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — преко Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  • Alan Baker (2010) [2004]. „Simplicity”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. California: Stanford University. ISSN 1095-5054. 
  • Courtney A, Courtney M (2008). „Comments Regarding "On the Nature Of Science"”. Physics in Canada. 64 (3): 7—8. arXiv:0812.4932 Слободан приступ. 
  • Elliott Sober, Let's Razor Occam's Razor, pp. 73–93, from Dudley Knowles (ed.) Explanation and Its Limits, Cambridge University Press (1994).
  • Misner, Charles W.; Thorne, Kip S.; Wheeler, John Archibald (1973). Gravitation, p. 1049. New York: W. H.Freeman and Company. ISBN 0-7167-0344-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Теорија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teorija&oldid=27552100”