Томаш Масарик

С Википедије, слободне енциклопедије
Томаш Масарик
Томаш Масарик
Лични подаци
Пуно имеТомаш Гариг Масарик
Датум рођења(1850-03-07)7. март 1850.
Место рођењаХодоњин, Аустријско царство
Датум смрти14. септембар 1937.(1937-09-14) (87 год.)
Место смртиЛани, Чехословачка
Држављанствочехословенско
УниверзитетУниверзитет у Бечу
Професијафилозоф, политичар
Породица
СупружникШарлот Гариг
ДецаЈан Масарик, Херберт Масарик, Ана Масарик и Олга Масарик
Политичка каријера
Политичка
странка
Young Czech Party
Председник Чехословачке
14. новембар 1918 — 14. децембар 1935.
Претходникпозиција установљена
НаследникЕдвард Бенеш

Потпис

Томаш Гариг Масарик (чеш. Tomáš Garrigue Masaryk; Ходоњин, 7. март 1850Лани, 14. септембар 1937) је био први председник Чехословачке,[1] осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.

Детињство и школовање[уреди | уреди извор]

Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустријског царства, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено „немачко“ порекло.[1]

Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са Американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.[1]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Томаш Масарик у канцеларији.

Године 1882, постао је ванредни професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа (аустријски Рајхсрат) 1891. и поново 1907. Нападао је Аустро-угарски савез са Немачком, као и њену империјалистичку политику на Балкану. Бранио је права Срба и Хрвата, нарочито у време анексије Босне и Херцеговине 1909. године.[1] Захваљујући Масарику, цар Франц Јозеф био је приморан да ослободи Србе оптужене за велеиздају Хабсбуршке монархије, у монтираном загребачком процесу у ком су се чуле и опасне оптужбе на рачун Краљевине Србије.[2]

Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде.[3]

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Томаш Масарик је током Првог светског рата путовао по свету са пасошима Краљевине Србије (издатим 1915. и 1917). Они се чувају у Прагу у архиву Академије наука.[4]

Почетком 1915. године емигрирао је у западну Европу, где је признат за представника Чешког покрета за независност, и одакле се залагао за оснивање државе која би обухватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку.[1]

Током и након Првог светског рата, Масарик је подржао уједињење Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.[5]

Чехословачка[уреди | уреди извор]

Након распада Аустро-угарске, савезници признају Масарика за председника Привремене владе Чехословачке, а 14. новембра 1918. га је чехословачка Народна скупштина изабрала и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Масарик биран за председника три пута: 1920, 1927, и 1934. године. Као „Ослободилац” и „Отац Чехословачке”, стално је био заузет решавањем кризе настале сукобом чешких и словачких странка, као решавањем статуса словачке мањине. Након успона Хитлера, био је један од првих политичких лидера у Европи који је изразио јавну забринутост. Поднео је оставку 14. децембра 1935. године, због старости и лошег здравља, а наследио га је Едвард Бенеш. Непуне две године након напуштања функције Масарик је умро, у 87. години, у Лани чеш. Lány (Чехословачка, данашња Чешка). Био је поштеђен сведочења потписивању Минхенског споразума и нацистичке окупације своје земље.[1]

Филозофија и религија[уреди | уреди извор]

Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског Савеза. Био је хуманистичких и социјално безконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа. Своје филозофско схватање представио је у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Европа“.

Чешко-словачки односи[уреди | уреди извор]

Томаш Масарик и Милан Растислав Штефаник, споменик у Кошицама у Словачкој.

Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.

Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде. Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење.

Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време” и „Наше доба”. Као председник је редовно одлазио у Словачку.

5000 Чешких круна са ликом Томаша Масарика

Дела[уреди | уреди извор]

  • Програм свечане академије у част рођендана Томаша Масарика који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца 1932. године.
    „Теорија историје по принципима Букеа“, 1883.
  • „Чешко питање“, 1895.
  • „Наша садашња криза“, 1895.
  • „Карел Хављичек“, 1896.
  • „Социјално питање“, 1898.
  • „Идеја Палацког, народа чешког“, 1912.
  • „Русија и Европа“, 19191921.
  • „Нова Европа“, 1920.
  • „Светска револуција“, 1925.
  • „Пут демократије“, 19331936.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Britanika, Tomaš Masarik
  2. ^ Vesti, Veliki prijatelji Srbije
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 369. 
  4. ^ Српски пасоши Томаша Масарика, РТС, 8/10/2012
  5. ^ Sistek, Frantisek. „Czech-Montenegrin Relations, In: Ladislav Hladký et al., Czech Relations with the Nations and Countries of Southeastern Europe, Zagreb: Srednja Evropa 2019” (на језику: енглески). 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, Praha 1931.
  • PSN ČSAV Praha 1963.
  • PRECLÍK Vratislav. Masaryk a legie (Масарик и Легии), Ваз. Книга, váz. kniha, 219 str., vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (изданная издательством «Пари Карвина», «Зишкова 2379» 734 01 Карвин, в сотрудничестве с демократическим движением Масаpика, Прага) ,. 2019. ISBN 978-80-87173-47-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]