Трилобити

С Википедије, слободне енциклопедије

Трилобити
Временски распон: 521–251.902 Ma[1][2] доњи камбријум — горњи перм
фосил врсте Koneprusia brutoni
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Trilobitomorpha
Класа: Trilobita
Walch, 1771
Редови

поткласа Librostoma

Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.

Телесни региони[уреди | уреди извор]

телесни региони трилобита
телесни региони трилобита

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива глабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.

Главени регион[уреди | уреди извор]

Глава се састојала од акрона и 4 придодата сегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названу карапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијене очи, а на вантралној страни се налазе уста иза набора у облику усне који се назива лабрум.

Бочно од лабрума налазе се:

Екстремитети су двограни:

  • унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу;
  • спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи шкрге у виду многобројних филамената

Трупни регион[уреди | уреди извор]

Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.

Репни штит[уреди | уреди извор]

Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.

Унутрашња грађа[уреди | уреди извор]

Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим зглавкарима.

Развиће[уреди | уреди извор]

Pseudoasaphus praecurrens

Одвија се преко ларених ступњева:

Из оплођених јаја излеже се ситна, дужине око 1 mm, планктонска протаспис ларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени стадијум, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ B. S., Lieberman (2002), „Phylogenetic analysis of some basal early Cambrian trilobites, the biogeographic origins of the eutrilobita, and the timing of the Cambrian radiation”, Journal of Paleontology (4 изд.), 76 (4): 692—708, doi:10.1666/0022-3360(2002)076<0692:PAOSBE>2.0.CO;2 
  2. ^ Fortey, Richard (2000), Trilobite!: Eyewitness to Evolution, London: HarperCollins, ISBN 978-0-00-257012-1 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Trilobite! - Richard Fortey. ISBN 9780002570121.
  • Riccardo Levi-Setti. Trilobites. University of Chicago Press, 1993.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]