Триполи (Грчка)

Координате: 37° 31′ С; 22° 23′ И / 37.52° С; 22.38° И / 37.52; 22.38
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Триполи (вишезначна одредница).
Триполи
Τρίπολη
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаПелопонез
ОкругАркадија
Становништво
Становништво‍
 — 2011.47.254[1]
 — густина32,91 ст./km2
Географске карактеристике
Координате37° 31′ С; 22° 23′ И / 37.52° С; 22.38° И / 37.52; 22.38
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина655 m
Површина1.481,0 km2
Триполи на карти Грчке
Триполи
Триполи
Триполи на карти Грчке
Поштански број221 00
Регистарска ознакаΤΡ

Триполи (грчки: Τρίπολη [Trípoli]; бивши назив: Триполис (Τρίπολις [Trípolis]), ранији назив: Триполица (Τριπολιτσά [Tripolitsá])), град је у Грчкој и управно седиште округа Аркадија, као и периферије Пелопонез.

Назив[уреди | уреди извор]

Реч Триполи је сложеница две грчке речи три (τρί [trí]) и полис (πόλις [pólis]) и преводу значи „трограђе“. Истог порекла су и имена истоимених градова у Либану и Либији (види: Триполи (вишезначна одредница)). Лазар Томановић овај град наводи као Триполицу. [2]

Природни услови[уреди | уреди извор]

Град Триплои се налази у средишњем делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, као и у средишњем делу префектуре Аркадија. Град је смештен на стратешки важном положају у унутрашњости Пелопонеза, на месту где се сустиче више путева са свих страна приморја овог полуострва. Град се налази на знатној надморској висини (655 m нмв). Град се развио у невелико пољу, са свих страна окруженом високим планинама. Северно од града налази се најближа планина Менало, висока 1.849 m н. в.

Клима у Триполију је измењено средоземна, због знатне висине и затворености од утицаја приморја. Због тога су лета веома топла и сува, док су зиме хладније и са снегом.

Историја[уреди | уреди извор]

Градска саборна црква

Град Триполи је релативно млад за услове Грчке. Прво насеље на месту данашњег града се јавило тек у средњем веку. Први назив насеља био је Дроболица или Дорбоглица, што упућује на словенске корене и представља један од најјужније забележених назива словенског порекла.

Данашњи град развио се од 1770. године око новоизграђене тврђаве и првобитно је био постаја отоманског царства за контролу овог дела Грчке. Тада је ово насеље било махом насељено муслиманима и јеврејима. 1821. године је почео Грчки устанак и Триполи постаје први град који Грци-устаници. Међутим, Турци су град повратили 1825. године и руше га до темеља. Томановић наводи податак да су у грчком рату за независност овај град неколико месеци Грци драли под опсадом, а бранило га је 10.000 посаде,а стизали су у помоћ и турски бродови. На бедемима ослобођеног града први је заставу развио Крсто Васов, барјкатар. [3] Говорећи о ослобођењу града од Турака, Мрша је навео Томановићу да, када се почело дијелити благо и робље, Васо је узео само оружје неког турског великаша, којег је убио. Васо је рекао да у Грецију није дошао да се обогати, него да се бори за часни крст и златну слободу. [4]

Савремена Грчка се оснива 1829. године и првих месеци град је њена незванична престоница. Убрзо се Триполи почео развијати у значајан град у држави, пре свега захваљујући положају. Град је био поштеђен многих разарања током ратова 20. века, али се није могао значајније развити због сиромаштва области у којој се налази. Последњих деценија са изградњом савременог ауто-пута ка Атини и стварањем важног прометног чворишта од града Триполи је почео значајније напредовати.

Становништво[уреди | уреди извор]

Триполи данас има близу 30.000 становника у ширем градском подручју. Становништво града су углавном етнички Грци. На последња три пописа број становника се кретао на следећи начин:

Демографија
1981.1991.2001.
21.33722.42925.520

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2001.
26,43228,976

Привреда[уреди | уреди извор]

Триполи је важно трговачко-пословно и управно средиште Пелопонеза. Триполи је и важно образовно срдиште – Универзитет Пелопонеза има овде своје седиште и ту су смештена два његова департмана. Град је, такође, место са највећом касарном у држави.

У Триполију постоје омањи погони лаке индустрије.

Последњих деценија са изградњом савременог ауто-пута ка Атини и стварањем важног прометног чворишта од града Триполи је почео значајније напредовати.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ Томановић, Лазар (1873). Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко. Задар. стр. 16. 
  3. ^ Томановић, Лазар (1873). Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко. Задар. стр. 16, 17. 
  4. ^ Томановић, Лазар (1873). Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко. Задар. стр. 18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Триполи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Триполи_(Грчка)&oldid=27020535”