Тристан и Изолда

С Википедије, слободне енциклопедије
Тристан и Изолда, слика Луис Рида

Прича о Тристану и Изолди (енгл. Tristan and Iseult) је стара келтска сага о трагичној љубави двоје младих.

Настанак и развој[уреди | уреди извор]

Иако настала доста раније међу Келтима, ова легенда тек од средњег века добија на важности, нарочито у Француској и то у више верзија, од којих је најпознатију написао Тома Данглетер (франц. Thomas d'Angleterre) око 1180. године. У модерно рухо ову верзију је увио Жозеф Бедије (франц. Joseph Bédier) 1900. године. Сагу „Тристан и Изолда“ је такође обрадио и Готфрид фон Стразбур (нем. Gottfried von Straßburg), на основу које је Рихард Вагнер написао чувену истоимену оперу, Тристан и Изолда.

Заплет[уреди | уреди извор]

Главни јунаци ове легенде су трагични витез Тристан, сестрић краља Марка од КорнволаБританији), и принцеза Изолда, кћерка истоимене ирске краљице. Тристанов задатак био је да допрати Изолду свом ујаку за кога је ова била обећана, али грешком, у путу, обоје узимају љубавни напитак. Због своје љубави према Изолди, Тристан крши завет на оданост стрицу. Тристан је иначе један од витезова округлог стола краља Артура.

Види још[уреди | уреди извор]

  • Тристан и Изолда (слика) [1]
  • Тристан и Изолда (цртеж) [2]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]