Тубни крајник

С Википедије, слободне енциклопедије
Тубни крајник је смештен у доњем десном углу овог попречног пресека, поред отвора Еустахијеве тубе

Тубни крајник (лат. tonsilla tubaria) је парно лимфоидно ткиво смештено на одговарајућем бочном зиду носног дела ждрела, односно у непосредној близини ждрелног отвора Еустахијеве слушне тубе. Развијен је код мале деце, а затим се постепено смањује у периоду пубертета и касније потпуно ишчезава.[1][2][3]

Овај крајник учествује у изградњи тзв. Валдејеровог лимфатичног прстена заједно са ждрелним, непчаним и језичним крајницима. Сви они су састављени од лимфних чворова и међусобно повезани помоћу система лимфних судова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.