Уље

С Википедије, слободне енциклопедије
Боца маслиновог уља које се користи као састојак хране

Уље је свака неполарна хемијска супстанца која је вискозна течност на собној температури и која је хидрофобна (не меша се са водом, дословно „страх од воде”) и липофилна (меша се са другим уљима, дословно „воли маст”). Уља имају висок садржај угљеника и водоника, и обично су запаљива и површински активна.

Општа дефиниција уља обухвата класе хемијских једињења која иначе по структури, својствима и употреби могу бити неповезана. Уља могу бити животињског, биљног или петрохемијског порекла, а могу бити испарљива или неиспарљива.[1] Она се користе за храну (нпр. маслиново уље), гориво (нпр. уље за грејање), медицинске сврхе (нпр. минерално уље), подмазивање (нпр. моторно уље) и производњу многих врста боја, пластика и других материјала. Посебно припремљена уља користе се у неким верским обредима и обредима као пречишћујућа средства.

Типови[уреди | уреди извор]

Органска уља[уреди | уреди извор]

Органска уља производе се у изузетно разноврсносним биљкама, животињама и другим организмима путем природних метаболичких процеса. Липид је научни термин за масне киселине, стероиде и сличне хемикалије које се често налазе у уљима произведеним живим бићима, док се уље односи на свеукупну мешавину хемикалија. Органска уља могу такође да садрже хемикалије које нису липиди, укључујући протеине, воскове (класу једињења са својствима сличним уљима која су чврста на нормалним температурама) и алкалоиде.

Липиди се могу класификовати према начину на који их производи организам, по њиховој хемијској структури и њиховој ограниченој растворљивости у води у поређењу с уљима. Они имају висок садржај угљеника и водоника, и у знатној мери им недостаје кисеоник у поређењу са другим органским једињењима и минералима. Они имају тенденцију да буду релативно неполарни молекули, мада могу да садрже поларне и неполарне регионе као у случају фосфолипида и стероида.[2]

Минерална уља[уреди | уреди извор]

Сирова нафта, или петролеј, и њене рафиниране компоненте, колективно зване петрохемикалије, пресудни су ресурси у савременој економији. Сирова нафта потиче од древних фосилизованих органских материјала, попут зоопланктона и алги, које геохемијски процеси претварају у нафту.[3] Назив „минерално уље” је погрешан назив, јер минерали нису извор нафте, већ су то древне биљке и животиње. Минерално уље је органско. Међутим, оно је класификовано као „минерално уље” уместо „органско уље”, јер је његово органско порекло удаљено (и било је непознато у време његовог открића), као и зато што се добија у близини стена, подземних замки и песка. Минерално уље се такође односи на неколико специфичних дестилата сирове нафте.

Примене[уреди | уреди извор]

Кување[уреди | уреди извор]

Неколико јестивих биљних и животињских уља, а уједно и масти, користи се у различите сврхе у кувању и припреми хране. Посебно се многе намирнице прже у уљу много топлијем од кипуће воде. Уља се користе и за ароматизовање и за модификовање текстуре хране (нпр. Stir Fry). Јестива уља се добивају из животињских масноћа, попут маслаца, лоја и других врста, или биљних уља од маслине, кукуруза, сунцокрета и многих других врста.

Козметика[уреди | уреди извор]

Уља се наносе на косу како би јој се дао сјајни изглед, спречило запетљавање и храпавост, и да би се стабилизовала коса како би се поспешио раст.

Религија[уреди | уреди извор]

Уље се током историје користило као религијски медијум. Често се сматра духовним средством за прочишћавање и користи се у сврхе помазања. Као посебан пример, уље светог помазања било је важна обредна течност за јудаизам и хришћанство.

Сликарство[уреди | уреди извор]

Боја пигмената се лако суспендују у уљу, чинећи га подесним за помоћни медијум за слике. Најстарије познате постојеће уљане слике датирају из 650. године.[4]

Пренос топлоте[уреди | уреди извор]

Уља се користе као расхлађивачи у уљаном хлађењу, на пример у електричним трансформаторима. Уља за пренос топлоте користе се и као расхладна средства (погледајте уљано хлађење), за загревање (нпр. у уљаним грејачима) и за друге примене преноса топлоте.

Лубрикација[уреди | уреди извор]

Синтетичко моторно уље

Будући да су она неполарна, уља лако не пријањају на друге супстанце. То их чини корисним као мазива за разне инжењерске сврхе. Минерална уља се чешће користе као машинска мазива него биолошка уља. Китово уље се преферентно користило за подмазивање сатова, јер не испарава и не оставља прашину, мада је његова употреба у САД-у забрањена 1980. године.[5]

Дуго је постојао мит да се китовски спермацет користи у НАСА-иним пројектима, као што су Хабл телескоп и сонда Војагер због изузетно ниске температуре смрзавања. Спермацет заправо није уље, већ углавном мешавина воштаних естара, и нема доказа да је НАСА користила китово уље.[6]

Гориво[уреди | уреди извор]

Нека уља сагоревају у течном или аеросолном облику, стварајући светлост и топлоту, који се могу директно користити или претворити у друге облике енергије као што су електрична енергија или механички рад. Да би се добила многа ложива уља, сирова нафта се испумпава из земље и доставља путем нафтних танкера или нафтовода до рафинерија. Тамо се сирова нафта претвара у дизел (петродизел), етан (и друге алкане кратког ланца), ложива уља (најтежа комерцијална горива, која се користе у бродовима/пећима), бензин (петрол), млазно гориво, керозин, бензен (историјски) и течни нафтни гас. Барел сирове нафте од 42 УС гал (35 имп гал; 160 L) даје приближно 10 УС гал (8,3 имп гал; 38 L) дизела, 4 УС гал (3,3 имп гал; 15 L) млазног горива , 19 УС гал (16 имп гал; 72 L) бензина, 7 УС гал (5,8 имп гал; 26 L) других производа, 3 УС гал (2,5 имп гал; 11 L) других тешких ложних уља и утечњених нафтних гасови,[7] и 2 УС гал (1,7 имп гал; 7,6 L) уља за грејање. Укупна производња од барела сирове нафте у разне производе резултира повећањем до 45 УС гал (37 имп гал; 170 L).[7]] Нису сва уља која се користе као гориво минерална уља, погледајте биодизел, биљно ложиво уље и маслиново уље.

У 18. и 19. веку, китово уље се често користило за лампе, што је замењено природним гасом, а затим струјом.[8]

Хемијска сировина[уреди | уреди извор]

Сирова нафта се може рафинирати у широк опсег угљоводоничних компонент. Петрохемикалије су рефиниране компоненте сирове нафте[9] и хемијски продукти направљени од њих. Оне се користе као детерџенти, ђубрива, лекови, боје, пластике, синтетичка влакна, и синтетичка гума.

Органска уља су још једна важна органска сировина, посебно у зеленој хемији.

Емулгатори[уреди | уреди извор]

Емулгатор (такође познат као „емулгент”) је супстанца која стабилизује емулзију путем повећања њене кинетичке стабилности. Једна класа емулгатора је позната као „површински активна средства”, или сурфактанти. Емулгатори су једињења која обично имају поларни или хидрофилни (тј. растворљив у води) део и неполарни (тј. хидрофобни или липофилни) део. Због тога емулгатори имају већу или мању растворљивост у води или у уљу.[10] Емулгатори растворљивији у води (и обрнуто, мање растворљиви у уљу) обично формирају емулзије уља у води, док ће емулгатори који су више растворни у уљу формирају емулзије воде у уљу.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Емулгатор, хемикалија која омогућава уљу и води да се мешају

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „оил”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ Албертс, Бруце; Јохнсон, Алеxандер; Леwис, Јулиан; Рафф, Мартин; Робертс, Кеитх; Wалтер, Петер. Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарланд Сциенце, 2002, пп. 62, 118-119.
  3. ^ Квенволден, Кеитх А. (2006). „Органиц геоцхемистрy – А ретроспецтиве оф итс фирст 70 yеарс”. Органиц Геоцхемистрy. 37: 1. дои:10.1016/ј.орггеоцхем.2005.09.001. 
  4. ^ "Олдест Оил Паинтингс Фоунд ин Афгханистан", Роселла Лорензи, Дисцоверy Неwс. Феб. 19, 2008. Архивирано 2011-06-03 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Бавариан Цлоцк Хаус анд Франкенмутх Цлоцк Цомпанy”. Франкенмутх Цлоцк Цомпанy & Бавариан Цлоцк Хаус. 
  6. ^ „Троублед wатерс: Wхо Wоулд Белиеве НАСА Усед Wхале Оил он Воyагер анд Хуббле?”. Книгхт Сциенце Јоурналисм ат МИТ. Архивирано из оригинала 15. 2. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2019. 
  7. ^ а б У.С. Енергy Информатион Администратион (ЕИА) — Ретриевед 2011-10-02.
  8. ^ „Wхале Оил”. петролеумхисторy.орг. 
  9. ^ Костианоy, Андреy Г.; Лаврова, Олга Yу (8. 7. 2014). Оил Поллутион ин тхе Балтиц Сеа (на језику: енглески). Спрингер. ИСБН 9783642384769. 
  10. ^ Хаyден Wеллс (2019). Фоод Сциенце анд Биотецхнологy. Унитед Кингдом: ЕТ-Тецх Пресс (Репринтед 2020). стр. 178. ИСБН 978-1-83947-258-9. 
  11. ^ Цассидy, L. (н.д.). Емулсионс: Макинг оил анд wатер миx. Ретриевед фром https://www.aocs.org/stay-informed/inform-magazine/featured-articles/emulsions-making-oil-and-water-mix-april-2014

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]