Фарго (ТВ серија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Фарго
Лого серије
Ориг. називFargo
Жанр
АуторНоа Холи
Темељи се наФарго
Џоела и Итана Коена
Улоге
КомпозиторЏеф Русо
Земља Сједињене Државе
Локација
Језик
Број сезона5
Број епизода51 (списак епизода)
Време трајања39–68 минута
Продукција
Извршни продуцент
  • Ноа Холи
  • Ворен Литлфилд
  • Џоел Коен
  • Изан Коен
  • Адам Берштајн
  • Гајер Косињски
  • Џон Камерон
  • Лесли Кауан
Продуцент
  • Ким Тод
  • Чад Оукс
  • Мајкл Фрислев
  • Ерик Холмберг
Директор
фотографије
  • Дејна Гонзалес
  • Метју Лојд
Продукција
  • Nomadic Pictures (2014–2017)
  • 26 Keys Productions
  • The Littlefield Company
  • Mike Zoss Productions (2014–2015)
  • FX Productions (2014–2015)
  • FXP (2017–данас)
  • MGM Television
ДистрибуцијаMGM Domestic Television Distribution
Емитовање
ЕмитерFX
Формат слике16:9 HDTV
Премијерно
приказивање
15. април 2014 (2014-04-15) — данас
Емитовање у Србији
ЕмитерAMC, РТС 1, HBO Max, Суперстар 2, Nova MAX
Формат слике16:9 HDTV
Премијерно
приказивање
28. јануар 2015 (2015-01-28) — данас
Емитовање у Српској
ЕмитерHBO Go
Формат слике16:9 HDTV
Премијерно
приказивање
1. децембар 2017 (2017-12-01) — данас
Емитовање у Црној Гори
ЕмитерHBO Go
Формат слике16:9 HDTV
Премијерно
приказивање
1. децембар 2017 (2017-12-01) — данас
Званични веб-сајт

Фарго (енгл. Fargo) америчка је црно-хумористичка криминалистичко-драмска телевизијска серија творца и примарног писца Ное Холија. Серија је инспирисана истоименим филмом из 1996. године, који су написала и режирала браћа Коен, и одвија се унутар истог универзума. Коенови су били импресионирани Холијевим сценаријем и пристали су бити именовани за извршне продуценте.[3] Премијера серије била је 15. априла 2014. године на FX-у,[3] и прати антологијски формат, при чему је свака сезона смештена у различито доба и место, са другом причом и углавном новим ликовима и глумачким улогама, мада постоји мање преклапање. Свака сезона је под јаким утицајем различитих филмова браће Коен, од којих свака садржи бројне референце на њих.[4]

Прва сезона, смештена од јануара 2006. до фебруара 2007. године у Минесоти и Северној Дакоти, у којој глуме Били Боб Торнтон, Алисон Толман, Колин Хенкс и Мартин Фриман, добила је широко признање критичара.[5] Освојила је награде Еми за ударне термине за најбољу мини-серију, најбољу режију и најбољи кастинг, и додатних 15 номинација укључујући за најбољи сценарио, још једну номинацију за најбољу режију, и глумачке номинације за четири главна глумца. Такође је освојила награде Златни глобус за најбољу мини-серију или телевизијски филм и најбољег глумца – мини-серија или телевизијски филм за Торнтона.

Друга сезона, смештена у марту 1979. године у Минесоти, Северној Дакоти и Јужној Дакоти и у којој играју Кирстен Данст, Патрик Вилсон, Џеси Племонс, Џин Смарт и Тед Дансон, добила је широко признање критичара.[6] Добила је три номинације за Златни глобус, заједно са неколико номинација за Еми укључујући за најбољу мини-серију, и глумачке номинације за Данстову, Племонса, Смартову и Бокима Вудбајна.

Трећа сезона, смештена у 2010. годину у Минесоти и у којој играју Јуан Макгрегор, Кари Кун, Мери Елизабет Винстед, Горан Богдан и Дејвид Тјулис, премијерно је емитована 19. априла 2017. године.[7] Као и претходне сезоне, наишла је на признање критичара,[8] и добила је номинације за Еми укључујући за најбољу мини-серију, и глумачке номинације за Макрегора, Кунову и Тјулиса. Добила је три номинације за Златни глобус, за најбољу ограничену серију, и за глуму Макгрегора и Тјулиса, док је Макгрегор освојио награду у својој категорији.

Четврта сезона, смештена у 1950. годину у Канзас Ситију и у којој играју Крис Рок, Џеси Бакли, Џејсон Шварцман, Бен Вишо и Џек Хјустон, премијерно је емитована 27. септембра 2020. године и добила је углавном позитивне критике, иако није био тако хваљена као претходне сезоне.[9]

Пета сезона, смештена у 2019. годину у Северну Дакоту и Минесоту и у којој играју Џуно Темпл, Џенифер Џејсон Ли, Џон Хам, Џо Кири, Ламорн Морис, Рича Мурђани и Дејв Фоли, премијерно је емитована 21. новембра 2023. године.[10][11][12]

Преглед серије[уреди | уреди извор]

СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
1.1015. април 2014. (2014-04-15)17. јун 2014. (2014-06-17)
2.1012. октобар 2015. (2015-10-12)14. децембар 2015. (2015-12-14)
3.1019. април 2017. (2017-04-19)21. јун 2017. (2017-06-21)
4.1127. септембар 2020. (2020-09-27)29. новембар 2020. (2020-11-29)
5.1021. новембар 2023. (2023-11-21)16. јануар 2024. (2024-01-16)

1. сезона (2014)[уреди | уреди извор]

Године 2006, Лорн Малво (Били Боб Торнтон) пролази кроз Бемиџи, и утиче на заједницу – укључујући и продавача осигурања Лестера Најгарда (Мартин Фриман) – својом злобом, насиљем и обманом. У међувремену, заменица Моли Солверсон (Алисон Толман) и полицајац Дулута, Гас Гримли (Колин Хенкс), удружују се како би решили низ убистава за које верују да би могли бити повезани са Малвом и Најгардом.

2. сезона (2015)[уреди | уреди извор]

Године 1979, козметичарка Пеги Бламквист (Кирстен Данст), и њен супруг, месар Ед Бламквист (Џеси Племонс), из Луверна, прикрили су њено убиство Раја Герхарта (Киран Калкин), сина Флојс Герхарт (Џин Смарт), матријарха злочиначке породице Герхарт у Фаргу. У међувремену, државни полицајац, Лу Солверсон (Патрик Вилсон), и његов таст, шериф Хенк Ларсон (Тед Дансон), истражују троструко убиство у локалној залогајници повезаном са Рајем.[13]

3. сезона (2017)[уреди | уреди извор]

Године 2010, службеник за условну казну Сент Клауда, Реј Стаси (Јуан Макгрегор), и његова условно отпуштена девојка, Ники Сванго (Мери Елизабет Винстед), сањају о бољем, богатијем животу. Да би то постигли, покушавају да украду вредну винтажну марку од Рејовог успешнијег старијег брата, Емита (кога такође тумачи Макгрегор), самопроглашеног „Краља Паркиралишта Минесоте”. Међутим, њихови планови су се изјаловили и пар ускоро мора сакрити своју умешаност у две смрти, укључујући очуха бивше шефице полиције у Иден Валију, Глорије Бергл (Кари Кун). У међувремену, Емит жели да врати позајмљени новац сумњивом предузећу од пре две године, али мистериозно предузеће и њени запослени, предвођени В. М. Варгом (Дејвид Тјулис) и Јуријем Гурком (Горан Богдан), имају друге планове.

4. сезона (2020)[уреди | уреди извор]

Године 1950, Cannon Limited, којим предводи Лој Канон (Крис Рок), прети да ће узурпирати породицу Фада, коју води Ђосто Фада (Џејсон Шварцман), као владајућу криминалну организацију у Канзас Ситију. У настојању да одрже мир, групе се слажу да поштују традицију размене најмлађих синова између два домаћинства. Међутим, савез је угрожен доласком Ђостовог храброг брата, Гаетана (Салваторе Еспозито), као и неортодоксним радњама које је предузела медицинска сестра, Оријета Мејфлауер (Џеси Бакли). У међувремену, Оријетина тинејџерска комшиница, Етелрида Перл Сматни (Е'мири Крачфилд), открива да су њени родитељи дужни Cannon Limited-у, што је доводи у питање криминалних активности Канзас Ситија.

5. сезона (2023−24)[уреди | уреди извор]

Године 2019, домаћицу из Скандије, Дороти „Дот” Лајон (Џуно Темпл), киднапују Ол Манч (Сем Спруел) и његов саучесник, али успева да побегне уз помоћ полицајца из Северне Дакоте, Вита Фара (Ламорн Морис), и врати се кући, тврдећи мужу Вејну (Дејвид Рисдал) да није било отмице. Док Фар и заменица из Скандије, Индира Олмстед (Рича Мурђани), истражују случај, Манч долази у сукоб са човеком који га је ангажовао; Ројем Тилманом (Џон Хам), корумпираним шерифом округа Старк и Дотиним првим мужем, од кога је побегла десет година раније. Поред Тилмана, Манча и полиције, Дот мора да се бори и са Вејновом мајком милијардером Лорејн (Џенифер Џејсон Ли), директорком агенције за наплату дугова која сумња да је Дот лажирала киднаповање како би је изнудила.

Улоге и ликови[уреди | уреди извор]

1. сезона[уреди | уреди извор]

2. сезона[уреди | уреди извор]

3. сезона[уреди | уреди извор]

4. сезона[уреди | уреди извор]

5. сезона[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Године 1997, снимљен је пилот за намеравану телевизијску серију темељену на филму. Радња смештена у Брејнерду убрзо након догађаја у филму, у ком глуме Иди Фалко као Марџ Гандерсон и Брус Боун који понавља своју улогу полицајца Луа. Режирала га је Кети Бејтс и није укључивала браћу Коен. Епизода је емитована 2003. године, током серије Brilliant But Cancelled, која је о неуспелим ТВ серијама, Trio-а.[17]

Године 2012, објављено је да FX, са браћом Коен као извршним продуцентима, развија нову телевизијску серију темељену на филму 1996. награђеним Оскаром.[18] Касније је објављено да ће адаптација бити ограничена серија од десет епизода.[19] Дана 2. августа 2013, објављено је да је Били Боб Торнтон потписан да глуми у серији.[20] Дана 27. септембра 2013, Мартин Фриман је такође потписан за главну улогу. Дана 3. октобра 2013, објављено је да је Колин Хенкс добио улогу полицајца Дулута, Гаса Гримлија.[21] Продукција је почела крајем 2013. године, а снимање се одвијало у Калгарију и околини.[22]

Серија је смештена у исти измишљени универзум као и филм, у којем су се 1987. године одиграли догађаји између Минеаполиса и Брејнерда. Прва сезона приказује закопани новац од откупнине из филма у мањем подзаплету. Осим тога, направљене су бројне референце које повезују серију са филмом.[23][24] Additionally, a number of references are made connecting the series to the film.[25]

Након обнове серије у јулу 2014, творац Ноа Холи открио је да ће се друга сезона одиграти 1979. и фокусирати се на Су Фолс, како су у првој сезони споменули Лу Солверсон и други. Десет епизода смештено је у Луверну, Фаргу и Су Фолсу. Холи се сложио да се то догађа пре догађаја у филму, али верује да се све приче повезују: „Свиђа ми се идеја да негде напољу постоји велика књига с кожним повезом која је историја правог злочина на Средњем западу и филм је био 4. поглавље; Прва сезона је била 9. поглавље; и [2. сезона] је 2. поглавље”, рекао је. „Можете окренути странице ове књиге и једноставно ћете пронаћи ову збирку прича. ... Али свиђа ми се идеја да су те ствари некако повезане, било линеарно или дословно или тематски. То је оно са чиме се играмо.”[26] Ова књига је издата у 2. сезони, 9. епизоди, „Замак”.[27] Продукција друге сезоне почела је у Калгарију 19. јануара 2015. године, а завршена 20. маја 2015.[28] Први тизер за другу сезону издат је 17. јуна 2015. године.[29]

Продукција треће сезоне почела је у јануару 2017. у Калгарију.[30] Продукција четврте сезоне прекинута је у марту 2020. због пандемије ковида 19.[31] Премијера сезоне је првобитно била заказана за 19. април 2020. године, пре прекида.[32] Снимање четврте сезоне настављено је крајем августа 2020.[9]

„Ово је истинита прича”[уреди | уреди извор]

Као и код оригиналног филма, свака епизода почиње преклапајућим текстом:


Као и са филмом, ова тврдња није тачна.[33] Шоуранер Ноа Холи наставио је да користи уређај Коенових, рекавши да му је то омогућило да „исприча причу на нов начин”.[34] Холи се даље поиграо са реализмом приче; одговарајући на упите о Чарлију Герхарту, лику из друге сезоне, изјавио је: „Ако је тамо, волео бих да од њега једног дана добијем писмо у којем ће ми рећи како је испало.”[35]

На телевизијском фестивалу у Остину 2017. у Остину, Холи је даље расправљао о ознаци серије „истинита прича”: „Па шта то уопште значи—речи 'истинита прича'?” рекао је. „Заиста сам желео да то деконструишем ову годину.” Он се присетио једне од реченица које је изговорио Сај Фелц, лик Мајкла Сталбарга: „'Свет је погрешан—изгледа као мој свет, али све је другачије.' То је оно што истражујемо ове године.”[36]

Издање[уреди | уреди извор]

Серија је дебитовала 15. априла 2014. године FX-у и FXX-у у Канади; остале епизоде приказане су на FXX-у.[37][38] Следећег дана, премијера је била на Channel 4-у у УК-у.[39] Дана 1. маја 2014. године, премијера је била на SBS One-у у Аустралији,[40] и на SoHo-у на Новом Зеланду.[41]

Серија је дебитовала 28. јануара 2015. године на AMC-ју у Србији.[42] Дана 20. октобра 2016. године, премијера је била на РТС 1.[43] Дана 1. децембра 2017. године, премијера је била на HBO Go-у у Србији, Српској и Црној Гори.

Пријем[уреди | уреди извор]

Одговор критичара[уреди | уреди извор]

Сезона Одговор критичара
Rotten Tomatoes Metacritic
1. 97% (60 критика) 85 (40 критика)
2. 100% (60 критика) 96 (33 критика)
3. 93% (65 критика) 89 (32 критика)
4. 81% (47 критика) 68 (33 критика)

1. сезона[уреди | уреди извор]

Прва сезона добила је одобрење критичара; на Metacritic-у, добила је оцену 85 од 100 на основу 40 критика, што значи „универзално признање”.[5] Веб-сајт за прикупљање рецензија Rotten Tomatoes известио је да је 97% од 60 критичара оценило сезону позитивном оценом, са просечном оценом 8,48 од 10. На веб-сајту консензус гласи: „Темељено на истоименом филму у атмосфери, стилу и самој локацији, Фарго представља чудније ликове и нову причу која је стручно изведена с мрачним хумором и необичним преокретима.”[44] Рецензент IGN-а, Рот Корнет, дао је првој сезони 9,7 од 10, хвалећи кастинг, њене тематске везе са филмом и писање.[45] The A.V. Club ју је прогласио шестом најбољом ТВ серијом 2014. године.[46]

2. сезона[уреди | уреди извор]

Друга сезона је такође наишла на одобрење критичара. На Metacritic-у, добила је оцену од 96 на основу 33 критике, што указује на „универзално признање”.[6] 100% од 60 критика је позитивно на Rotten Tomatoes-у, а просечна оцена је 9,11 од 10. У консензусу сајта стоји: „Друга сезона серије Фарго задржава све елементе због којих је серија постала награђивани хит, успешно испоручујући још једну звездану сагу покрећу фасцинантни ликови, безобразни цинизам и само додир апсурда.”[47]

3. сезона[уреди | уреди извор]

Трећа сезона добила је признање слично као прве две сезоне. Metacritic јој је доделио оцену 89 од 100 на основу 32 критике, што указује на „универзално признање”.[8] На Rotten Tomatoes-у има рејтинг од 93% са просечном оценом 8,51 од 10 на основу 65 критика. Критички консензус сајта је следећи: „Делимично захваљујући незаборавној двоструком наступу Јуана Макгрегори, Фарго углавном одржава лукаву духовитост и сензибилитет који се није појавио у првим двема сезонама.”[48]

4. сезона[уреди | уреди извор]

Четврта сезона добила је генерално позитивне критике критичара, мада мање хваљена од претходних сезона.[49] Rotten Tomatoes је прикупио 47 критика и идентификовао 81% њих као позитивне, са просечном оценом 7,29/10. Критички консензус за ову сезону гласи: „Иако се амбициозна четврта сезона серије Фарго бори да одржи замах, добри наступи и промена амбијента чине ангажовано—ако и неуједначено—одступање од норме серије.”[50] На Metacritic-у, сезона је добила оцену 68/100, на основу критика 33 критичара, што указује на „генерално повољне критике”.[51]

Признања[уреди | уреди извор]

Ноа Холи, Ворен Литлфилд и Џон Камерон на 74. додели награда Пибоди

Фарго је освојио 51 од својих 226 номинација за награде. Прва сезона добила је 8 номинација награде Еми за ударне термине, док је сама серија освојила награду за најбољу режију и редитељем Колином Баксијем који је освојио награду за најбољу режију мини-серије, филма или драматичног специјала.[52] Добила је додатних 10 номинација Creative Arts Emmy Awards-у, освојивши награду за најбољи кастинг мини-серије, филма или специјала.[52] Добила је осам номинација награде Златни глобус, док је серија освојила награду за најбољу мини-серију или телевизијски филм, и Били Боб Торнтон за најбољег глумца у мини-серији или телевизијском филму.[53] Серија је добила једну номинацију награде Удружења филмских глумаца за Билија Боба Торнтона за најбољег глумца у мини-серији или телевизијском филму.[54]

Додатна признања укључују: топ десет најбољих телевизијских програма 2014.[55] и 2015.[56] Америчког филмског института, Артиос награда за најбољи кастинг,[57] награду Пибоди,[58] седам Телевизијских награда по избору критичара од којих је серија освојила две за најбољу мини-серију и пет пута за глуму Билија Боба Торнтона, Алисон Толман, Кирстен Данст, Џесија Племонса и Џин Смарт,[59][60] награду Доријан за ТВ драму године,[61] награду Златни филм за најбољу музику,[62] две награде Удружења продуцената Америке за најбољег продуцента телевизије дуге форме[63][64] и награду Удружења писаца Америке за дугу форму – адаптирану.[65]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Best TV Shows of the Decade, Ranked”. IndieWire. 3. 12. 2019. Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 7. 2. 2020. 
  2. ^ Harvey, Chris (4. 4. 2014). Fargo, first look, review: 'dark and funny'. The Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 6. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2020. 
  3. ^ а б Goldberg, Lesley (14. 1. 2014). „FX's 'Fargo' Cast, EPs on Film Comparisons, Anthology Format, Courting Billy Bob Thornton”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 19. 1. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  4. ^ Murray, Noel (20. 4. 2017). „'Fargo': A Guide to the Show's Coen Brothers' References”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 25. 3. 2019. 
  5. ^ а б „Fargo: Season 1”. Metacritic. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  6. ^ а б Fargo: Season 2”. Metacritic. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  7. ^ Ausiello, Michael (22. 2. 2017). Fargo Season 3 Premiere Date Set”. TVLine. Архивирано из оригинала 23. 2. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2017. 
  8. ^ а б Fargo: Season 3”. Metacritic. Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  9. ^ а б Andreeva, Nellie (10. 8. 2020). „'Fargo' Sets New Premiere Date For Chris Rock-Starring Season 4 As FX Series Heads Back To Production”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 10. 8. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  10. ^ Otterson, Joe (6. 6. 2022). „Jon Hamm, Juno Temple, Jennifer Jason Leigh to Lead 'Fargo' Season 5 at FX”. Variety. Приступљено 6. 6. 2022. 
  11. ^ Oganesyan, Natalie (8. 8. 2022). „Joe Keery, Lamorne Morrison, Richa Moorjani Join 'Fargo' Season 5”. The Wrap. Приступљено 9. 8. 2022. 
  12. ^ Nemetz, Dave (17. 8. 2023). „Fargo Season 5 Premiere Date Set at FX — Oh Yah, We’ve Got First-Look Photos”. TVLine (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2023. 
  13. ^ Macy, Seth G. (9. 7. 2015). „Comic-Con: Here's Bruce Campbell as Ronald Reagan in FX's Fargo. IGN. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 9. 7. 2015. 
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Thorne, Will (18. 7. 2019). „Jack Huston, Jason Schwartzman, Ben Whishaw Among 12 Joining 'Fargo' Season 4 Cast”. Variety. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 18. 7. 2019. 
  15. ^ а б Petski, Denise (10. 9. 2019). „'Fargo' Adds New Series Regulars Corey Hendrix & Matthew Elam For Season 4”. Deadline. Архивирано из оригинала 11. 9. 2019. г. Приступљено 11. 9. 2019. 
  16. ^ Petski, Denise (18. 12. 2019). „'Fargo': Karen Aldridge Joins Season 4 Of FX Series”. Deadline. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  17. ^ „Television: Reruns; Edie Falco in 'Fargo', and Other Gems You Never Saw”. The New York Times. 31. 8. 2003. Архивирано из оригинала 28. 5. 2015. г. 
  18. ^ Andreeva, Nellie (21. 9. 2012). „FX Teams With Joel & Ethan Coen And Noah Hawley For Series Adaptation Of 'Fargo'. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 25. 9. 2012. г. Приступљено 25. 9. 2012. 
  19. ^ Schwartz, Terri (28. 3. 2013). „'Fargo' TV Series Gets 10 Episodes On FX”. MTV. Архивирано из оригинала 23. 4. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  20. ^ „Billy Bob Thornton to star in "Fargo" TV series”. CBS News. 2. 8. 2013. Архивирано из оригинала 3. 8. 2013. г. Приступљено 3. 8. 2013. 
  21. ^ Kenneally, Tim (2. 10. 2013). „Colin Hanks Heading for FX's 'Fargo'. The Wrap. Архивирано из оригинала 10. 10. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  22. ^ Rackl, Lori (2. 8. 2013). „Billy Bob Thornton to star in 'Fargo' series on FX”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 3. 8. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  23. ^ Ray, Amber (7. 5. 2014). „'Fargo' episode 4: The Easter egg that connects the series to the film”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 20. 6. 2014. 
  24. ^ Nguyen, Hanh (6. 5. 2014). Fargo Boss Breaks Down That (Very Familiar) Money Shot”. TV Guide. Архивирано из оригинала 14. 6. 2014. г. Приступљено 20. 6. 2014. 
  25. ^ Ray, Amber (17. 6. 2014). „'Fargo': Rounding up every Coen Brothers Easter egg”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 19. 6. 2014. г. Приступљено 20. 6. 2014. 
  26. ^ Porter, Rick (21. 7. 2014). „'Fargo' Season 2: EP Noah Hawley details where, when and how it's connected to Season 1”. Zap2it. Архивирано из оригинала 29. 7. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2014. 
  27. ^ Robinson, Joanna (8. 12. 2015). „Fargo's Craziest Episode Is One We Really Should Have Seen Coming”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 9. 12. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2015. 
  28. ^ „What's Shooting”. ACTRA Alberta. Архивирано из оригинала 14. 6. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2015. 
  29. ^ Couch, Aaron (18. 6. 2015). „'Fargo' Season 2 Teaser Highlights 1970s Winter”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  30. ^ „"Fargo" Adds Cast for Third Installment” (Саопштење). FX. 20. 12. 2016. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 13. 1. 2017. 
  31. ^ Petski, Denise (16. 3. 2020). „'Fargo': FX Pushing Season 4 Premiere Date Due To Production Shutdown Over Coronavirus Pandemic”. Deadline. Архивирано из оригинала 17. 3. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2020. 
  32. ^ Petski, Denise (9. 1. 2020). „FX Sets Premiere Dates For 'Fargo', 'Mrs. America', 'Better Things', 'Devs', 'Archer' & More – TCA”. Deadline. Архивирано из оригинала 9. 1. 2020. г. Приступљено 9. 1. 2020. 
  33. ^ Vincent, Alice (28. 4. 2014). „The truth behind 'Fargo's 'true story'. The Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 6. 2014. г. Приступљено 14. 6. 2014. 
  34. ^ Gupta, Prachi (16. 4. 2014). „"No Country for Old Fargo": The story behind FX's new adaptation of the classic movie”. Salon. Архивирано из оригинала 20. 4. 2014. г. Приступљено 14. 6. 2014. 
  35. ^ D'Arminio, Aubry (15. 12. 2015). „Fargo Creator Noah Hawley Answers: What Happened to Charlie Gerhardt?”. TV Insider. Архивирано из оригинала 19. 5. 2016. г. Приступљено 30. 5. 2016. 
  36. ^ Ryan, Maureen (9. 6. 2017). Fargo at ATX: Noah Hawley Talks Future Seasons and More”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 6. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2017. 
  37. ^ Strachan, Alex (8. 4. 2014). „New Fargo TV series is strange and remarkable”. Edmonton Journal. Архивирано из оригинала 11. 4. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  38. ^ Oswald, Brad (15. 4. 2014). „Fargo an excellent series... that we can't watch”. Winnipeg Free Press. Архивирано из оригинала 24. 4. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  39. ^ Arnold, Ben (12. 4. 2014). Fargo comes to Channel 4: 'This is not a TV series, it's a 10-hour movie'. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 4. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  40. ^ Knox, David (25. 3. 2014). „Airdate: Fargo. TV Tonight. Архивирано из оригинала 3. 4. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  41. ^ „Small town. Small tale.”. SkyTV. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2014. 
  42. ^ „Uskoro serija Fargo na AMC-u”. Looker Weekly. Приступљено 25. 8. 2021. 
  43. ^ „Hit serija "Fargo" nedeljom na RTS 1”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 25. 8. 2021. 
  44. ^ Fargo: Season 1 (2014)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 7. 2014. г. Приступљено 30. 4. 2014. 
  45. ^ Cornet, Roth (25. 6. 2014). „Fargo: Season 1 Review”. IGN. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 11. 9. 2014. 
  46. ^ McNutt, Myles (11. 12. 2014). „The best TV shows of 2014 (part 2)”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено 11. 12. 2014. 
  47. ^ Fargo: Season 2 (2015)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2020. 
  48. ^ Fargo: Season 3”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 27. 7. 2017. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  49. ^ Pruner, Aaron (15. 9. 2020). Fargo Season 4 First Reviews: 'Average' Fargo Is Still Better Than Most TV, Critics Say”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 16. 9. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  50. ^ Fargo: Season 4”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2020. 
  51. ^ „Fargo: Season 4”. Metacritic. Архивирано из оригинала 7. 10. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  52. ^ а б Lowry, Brian (10. 7. 2014). „2014 Emmy Awards: 'Game of Thrones,' 'Fargo' Lead Nominations”. Variety. Архивирано из оригинала 13. 7. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2015. 
  53. ^ Swift, Andy (11. 1. 2015). „Golden Globes 2015: Gina Rodriguez, Transparent, The Affair Win Big”. TVLine. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  54. ^ Mitovich, Matt Webb (10. 12. 2014). „SAG Awards: Modern Family, Thrones, Homeland, Boardwalk, Cards Lead Noms; Mad Men Shut Out; HTGAWM, Maslany and Aduba Get Nods”. TVLine. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  55. ^ Poniewozik, James (8. 12. 2014). „AFI Names Best TV of 2014, From The Americans to Transparent”. Time. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  56. ^ „Here Are the AFI AWARDS 2015 Official Selections”. AFI. 15. 12. 2015. Архивирано из оригинала 2. 7. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  57. ^ „30TH ARTIOS AWARDS WINNERS”. Casting Society of America. 22. 1. 2015. Архивирано из оригинала 9. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  58. ^ „74th Annual Peabody Winners”. Peabody Awards. 16. 4. 2015. Архивирано из оригинала 16. 4. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  59. ^ Prudom, Laura (20. 6. 2014). „Critics' Choice Awards: 'Breaking Bad', 'OITNB', 'Fargo', 'Normal Heart' Among Top Winners”. Variety. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  60. ^ „Critics' Choice Awards: The Complete Winners List”. The Hollywood Reporter. 17. 1. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  61. ^ TV News Desk (19. 1. 2016). „CAROL Among Winners of Gay & Lesbian Entertainment Critics Association Dorian Awards”. Broadway World. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  62. ^ Pedersen, Erik (15. 2. 2015). „'Birdman', 'American Sniper' Top Golden Reel Awards: MPSE Winners List”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 30. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  63. ^ Tapley, Kristopher (25. 1. 2015). „'Birdman', 'Breaking Bad', 'Fargo' win 2015 PGA Awards”. HitFix. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  64. ^ Petski, Denise (23. 1. 2016). „PGA Awards: 'The Big Short' Wins Top Film Prize; 'Game Of Thrones' Takes Drama; 'Transparent' Nabs Comedy”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 7. 6. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
  65. ^ Petski, Denise (13. 2. 2016). „WGA Awards: 'Spotlight' & 'The Big Short' Take Marquee Film Honors; 'Mad Men', 'Veep' & 'Mr. Robot' Top TV – Full List”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]