Феномени преноса
Из Википедија
У физици, хемији и хемијском инжињерству, феномени преноса представљају механизме преноса неке физичке величине са једног мјеста на друго. Три основа механизма преноса су провођење (дифузија), преношење (конвекција) и зрачење (радијација).
Три основне величине које се третирају у феноменима преноса су:
Све три величине преносе се на аналоган начин.
Примјер за преношење: Смицајни напон је у случају њутновских флуида пропорционалан градијенту импулса. Коефицијент пропорционалности је коефицијент вискозитета.
Фуријеов закон говори о пропорционалности флукса топлоте и градијента температуре. Коефицијент пропорционалности је коефицијент топлотне проводности
Фиков закон повезује флукс преноса масе и градијент хемијског потенцијала (у случају идеалних материјала - градијент концентрације). Коефицијент пропорционалности је коефицијент дифузије.
Сличности важе такође и за конвекцију. Конвективни пренос масе је описан једначинама сличним конвективном преносу топлоте.
Приликом изучавања феномена преноса потребно је користити веома компликован математички апарат, тензорски рачун и парцијалне диференцијалне једначине.
[уреди] Литература
- Р. Бyрон Бирд, Wаррен Е. Стеwарт, Едwин Н. Лигхтфоот, Транспорт Пхеномена (1960) Јохн Wилеy & Сонс, Неw Yорк, ИСБН 0-471-07392-X
- Ј. М. Зиман, Елецтронс анд Пхононс: Тхе Тхеорy оф Транспорт Пхеномена ин Солидс (Оxфорд Цлассиц Теxтс ин тхе Пхyсицал Сциенцес),




