Формула 1 — сезона 2013

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Формула 1 (2013))
Сезона 2013
← 2012
2014 →
Себастијан Фетел - четврти наслов првака у низу
Фернандо Алонсо - друго место, 155 бодова иза првака
Марк Вебер - тимски колега првака, завршио је сезону на трећем месту
Ред Бул - четврти пут у низу првак у такмичењу конструктора

Формула 1 2013. године је 64. сезона Формуле 1.

Ред Бул и Себастијан Фетел одбранили су наслове у конкуренцији конструктора, односно возача. Ове године је на стази било пет светских првака: Кими Рејкенен, Себастијан Фетел, Фернандо Алонсо, Луис Хамилтон и Џенсон Батон. Током зимске паузе је обављено неколико трансфера возача, а најзначајнији су прелазак Луиса Хамилтона из Макларена у Мерцедес, док је на његово место у британском тиму дошао Серхио Перес који је у 2012. возио за Заубер. Ове године је узело учешће и пет новајлија: (Естебан Гутијерес, Валтери Ботас, Гидо ван дер Гарде, Жил Бјанки и Макс Чилтон) те двоје повратника - Адријан Зутил који се вратио у Форс Индију и заузео место Николаса Хилкенберга (прешао у Заубер) и Шарл Пик који ће возити за Катерхам. Сезона 2013.је последња сезона у којој су се користили В8 мотори. Они су од сезоне 2014. замењени В6 моторима. Тиме се окончава размак од 2006. до 2013. године који се сматра ером В8 мотора.

Тимови и возачи[уреди | уреди извор]

Списак возача за сезону 2013.

Тим Гуме Бр. Возачи Трке
Аустрија Инфинити Ред бул рејсинг P
1
Њемачка Себастијан Фетел
све
2
Аустралија Марк Вебер
све
Италија Скудерија Ферари P
3
Шпанија Фернандо Алонсо
све
4
Бразил Фелипе Маса
све
Уједињено Краљевство Водафон Макларен Мерцедес P
5
Уједињено Краљевство Џенсон Батон
све
6
Мексико Серхио Перес
све
Уједињено Краљевство Лотус Ф1 P
7
Финска Кими Рејкенен
1-17
7
Финска Хеики Ковалаинен
18-17
8
Француска Роман Грожан
све
Њемачка Мерцедес гран при P
9
Њемачка Нико Розберг
све
10
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон
све
Швајцарска Заубер P
11
Њемачка Нико Хилкенберг
све
12
Мексико Естебан Гутијерес
све
Индија Сахара Форс Индија Ф1 тим P
14
Уједињено Краљевство Пол ди Реста
све
15
Њемачка Адријан Зутил
све
Уједињено Краљевство Вилијамс P
16
Венецуела Пастор Малдонадо
све
17
Финска Валтери Ботас
све
Италија Скудерија Торо Росо P
18
Француска Жан-Ерик Верње
све
19
Аустралија Данијел Рикијардо
све
Малезија Катерхам Ф1 тим P
20
Француска Шарл Пик
све
21
Холандија Гидо ван дер Гарде
све
Русија Марусија P
24
Француска Жил Бјанки
све
25
Уједињено Краљевство Макс Чилтон
све

Трке[уреди | уреди извор]

Р. бр.
Гран При
Пол позиција
Најбржи круг
Победник
Конструкторски победник
1. Аустралија Велика награда Аустралије Њемачка Себастијан Фетел Финска Кими Рејкенен Финска Кими Рејкенен Уједињено Краљевство Лотус
2. Малезија Велика награда Малезије Њемачка Себастијан Фетел Мексико Серхио Перес Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул Рено
3. Кина Велика награда Кине Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
4. Бахреин Велика награда Бахреина Њемачка Нико Розберг Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
5. Шпанија Велика награда Шпаније Њемачка Нико Розберг Мексико Естебан Гутијерес Шпанија Фернандо Алонсо Италија Скудерија Ферари
6. Монако Велика награда Монака Њемачка Нико Розберг Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес гран при
7. Канада Велика награда Канаде Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
8. Уједињено Краљевство Велика награда Велике Британије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Марк Вебер Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес гран при
9. Њемачка Велика награда Немачке Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Шпанија Фернандо Алонсо Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
10. Мађарска Велика награда Мађарске Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Марк Вебер Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес гран при
11. Белгија Велика награда Белгије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
12. Италија Велика награда Италије Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
13. Сингапур Велика награда Сингапура Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
14. Јужна Кореја Велика награда Кореје Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
15. Јапан Велика награда Јапана Аустралија Марк Вебер Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
16. Индија Велика награда Индије Њемачка Себастијан Фетел Финска Кими Рејкенен Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
17. Уједињени Арапски Емирати Велика награда Абу Дабија Аустралија Марк Вебер Шпанија Фернандо Алонсо Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
18. Сједињене Америчке Државе Велика награда Сједињених Америчких Држава Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг
19. Бразил Велика награда Бразила Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред бул рејсинг

Пласмани[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују возачима који освоје првих 10 места и то на следећи начин:

Позиција  1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9.   10. 
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1

Пласман возача[уреди | уреди извор]

место возач бодови АУС
Аустралија
МАЛ
Малезија
КИН
Кина
БАХ
Бахреин
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
ВБР
Уједињено Краљевство
НЕМ
Њемачка
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
ЈКО
Јужна Кореја
ЈАП
Јапан
ИНД
Индија
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
САД
Сједињене Америчке Државе
БРА
Бразил
1. Њемачка Себастијан Фетел 397 3. 1. 4. 1. 4. 2. 1. Оду 1. 3. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.
2. Шпанија Фернандо Алонсо 242 2. Оду 1. 8. 1. 7. 2. 3. 4. 5. 2. 2. 2. 6. 4. 11. 5. 5. 3.
3. Аустралија Марк Вебер 199 6. 2. Оду 7. 5. 3. 4. 2. 7. 4. 5. 3. 15. Оду 2. Оду 2. 3. 2.
4. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 189 5. 3. 3. 5. 12. 4. 3. 4. 5. 1. 3. 9. 5. 5. Оду 6. 7. 4. 9.
5. Финска Кими Рејкенен 183 1. 7. 2. 2. 2. 10. 9. 5. 2. 2. Оду 11. 3. 2. 5. 7. Оду
6. Њемачка Нико Розберг 171 Оду 4. Оду 9. 6. 1. 5. 1. 9. 19. 4. 6. 4. 7. 8. 2. 3. 9. 5.
7. Француска Роман Грожан 132 10. 6. 9. 3. Оду Оду 13. 19. 3. 6. 8. 8. Оду 3. 3. 3. 4. 2. Оду
8. Бразил Фелипе Маса 112 4. 5. 6. 15. 3. Оду 8. 6. Оду 8. 7. 4. 6. 9. 10. 4. 8. 12. 7.
9. Уједињено Краљевство Џенсон Батон 73 9. 17. 5. 10. 8. 6. 12. 13. 6. 7. 6. 10. 7. 8. 9. 14. 12. 10. 4.
10. Њемачка Нико Хилкенберг 51 НПТ 8. 10. 12. 15. 11. Оду 10. 10. 11. 13. 5. 9. 4. 6. 19. 14. 6. 8.
11. Мексико Серхио Перес 49 11. 9. 11. 6. 9. 16. 11. 20. 8. 9. 11. 12. 8. 10. 15. 5. 9. 7. 6.
12. Уједињено Краљевство Пол ди Реста 48 8. Оду 8. 4. 7. 9. 7. 9. 11. 18. Оду Оду 20. Оду 11. 8. 6. 15. 11.
13. Њемачка Адријан Зутил 29 7. Оду Оду 13. 13. 5. 10. 7. 13. Оду 9. 16. 10. 20. 14. 9. 10. Оду 13.
14. Аустралија Данијел Рикијардо 20 Оду 18. 7. 16. 10. Оду 15. 8. 12. 13. 10. 7. Оду 19. 13. 10. 16. 11. 10.
15. Француска Жан-Ерик Верње 13 12. 10. 12. Оду Оду 8. 6. Оду Оду 12. 12. Оду 14. 18. 12. 13. 17. 16. 15.
16. Мексико Естебан Гутијерес 6 13. 12. Оду 18. 11. 13. 20. 14. 14. Оду 14. 13. 12. 11. 7. 15. 13. 13. 12.
17. Финска Валтери Ботас 4 14. 11. 13. 14. 16. 12. 14. 12. 16. Оду 15. 15. 13. 12. 17. 16. 15. 8. Оду
18. Венецуела пастор Малдонадо 1 Оду Оду 14. 11. 14. Оду 16. 11. 15. 10. 17. 14. 11. 13. 16. 12. 11. 17. 16.
19. Француска Жил Бјанки 0 15. 13. 15. 19. 18. Оду 17. 16. Оду 16. 18. 19. 18. 16. Оду 18. 20. 18. 17.
20. Француска Шарл Пик 0 16. 14. 16. 17. 17. Оду 18. 15. 17. 15. Оду 17. 19. 14. 18. Оду 19. 20. Оду
21. Финска Хеики Ковалаинен 0 14. 14.
22. Холандија Гидо ван дер Гарде 0 18. 15. 18. 21. Оду 15. Оду 18. 18. 14. 16. 18. 16. 15. Оду Оду 18. 19. 18.
23. Уједињено Краљевство Макс Чилтон 0 17. 16. 17. 20. 19. 14. 19. 17. 19. 17. 19. 20. 17. 17. 19. 17. 21. 21. 19.

Пласман конструктора[уреди | уреди извор]

место конструктор бодови
1. Аустрија Ред бул 596
2. Њемачка Мерцедес 360
3. Италија Ферари 354
4. Уједињено Краљевство Лотус 315
5. Уједињено Краљевство Макларен 122
6. Индија Форс Индија 77
7. Швајцарска Заубер 57
8. Италија Торо Росо 33
9. Уједињено Краљевство Вилијамс 5
10. Русија Марусија 0
11. Уједињено Краљевство Катерхам 0

Легенда[уреди | уреди извор]

Боја Значење
Жута Победник
Сива 2. место
Браон 3. место
Розе Одустајање (Оду)
Бела Није почео трку (НПТ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]