Француска уметност

С Википедије, слободне енциклопедије

Ликовне уметности у Француској[уреди | уреди извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Катедрала у Шартру
Тријумфална капија у Паризу

Први архитектонски стил Француске била је романика. Најрепрезентативнији сачувани споменици овог стила су црквe на југозападу, у Тулузу, Поатјеу, Перигеу и Конку.

Доба готичке архитектуре се некада називало Француска архитектура, због велике раширености овог стила у француским регијама, нарочито на северу. Ту се налазе познате средњовековне црквене и световне грађевине: Базилика Сен Дени, Нотр-Дам у Паризу, Катедрала у Ремсу, Катедрала у Шартру и Папска палата у Авињону.

Уметници и архитекте из Италије и Шпаније су касније били заслужни за изградњу раскошних краљевских двораца у долини Лоаре: Шамбор и Шенансо. Архитекта Жил Арден Мансар је аутор чувеног дворца у Версају и барокне Палате инвалида у Паризу.

После Француске револуције доминантни стил је постао класицизам. У овом стилу је подигнута Тријумфална капија у Паризу. Ајфелова кула у Паризу је најпознатији светски споменик индустријског доба.

Сликарство[уреди | уреди извор]

Сплав Медуза - слика Теодора Жерикоа
Мртва природа - слика Пола Сезана

Француска је кроз историју произвела плејаду значајних ликовних уметника. Међу њима се истичу: Франсоа Клуе, Антоан Вато, Жан Оноре Фрагонар, Жан-Батист-Симеон Шарден, Никола Пусен, Теодор Жерико, Ежен Делакроа и Густав Курбе. Француска је посебно изашла у први план светске ликовне уметности са сликарима епохе импресионизма и постимпресионизма, као што су: Огист Реноар, Клод Моне, Едуар Мане, Едгар Дега, Пол Сезан, Пол Гоген, Жорж Сера и Анри Матис.

Француска је у тој мери била магнет за уметнике краја 19. и почетка 20. века, да су ту живели и стварали Винсент ван Гог и Пабло Пикасо.

Школе, покрети и њихови представници[уреди | уреди извор]

Вајарство[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]