Хереро

С Википедије, слободне енциклопедије
Жена из племена Мукубал, Ангола.
Хереро жена са рогатом сукненом капом. Рогови на капи представљају рогове њихове стоке којом се мери богатство
Дрвена хереро-кашика из 19. или 20. века

Хереро је банту народ насељен данас у Намибији чије је порекло у подручју источноафричких великих језера одакле су се доселили на подручје Каоколанда уз реку Кунене пре неких 350 година. Настањују травната подручја погодна за испашу њихове стоке одакле су многи због немачког колонијализма морали да избегну у суседну Боцвану. Процењује се да их је у Намибији око 1900. било око 80.000, али им је број 1905. спао на свега око 16.000 у Намибији а око 75% било је истребљено до 1911. године. До истребљења је дошло након устанка 1904. против немачког колонијализма када је на њих ударио генерал Лотар фон Трота.[1]

Савремена популација износи око 320 000 људи, 164 000 у Намибији и 135 000 односно 21 000 у Анголи и Боцвани.

Култура[уреди | уреди извор]

Што је типично источноафричким племенима, Хереро су сточари, који богатство мере бројем грла стоке. Стока је била толико важна да је женска ношња препознатљива по капи са роговима израђене од ваљаног сукна[2].

Њихова најзначајнија свечаност је Махереро дан који пада на последњи викенд у месецу августу.

Подела[уреди | уреди извор]

Хереро су подељени на више локалних група или племена: Тјимба и Ндамуранда у Каоколанду; Махерео код Окахандја, Зерауа код Омаруру. Група позната као Мбандеро живи у источној Намибији код града Гобабис, подручју некад познатим као Херероланд.

Језик[уреди | уреди извор]

Хереро језици припадају централној бантуској скупини у зони Р, а постоје два сродна језика, Хереро [хер] у Намибији и Боцвани (укупно 237000) и Земба [дхм] Анголи, са укупно 22 000 говорника.

Религија[уреди | уреди извор]

Традиционална религија је облик обожавања предака, а данас су многи прихватили хришћанство.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hereros people of Namibia
  2. ^ „The Herero People”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2013. 
  3. ^ Herero, Enc. Brit.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]