Хром

Из Википедија

V - Цр - Мн
 
Цр
Мо  
 
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Хром, Цр, 24
Припадност скупу прелазних метала
група, периода ВИБ, 5
густина, тврдоћа 7140 кг/м3, 8,5
Боја сребрноплава
Особине атома
атомска маса 51,9961 у
атомски радијус 140 (166) пм
ковалентни радијус 127 пм
ван дер Валсов радијус бд
електронска конфигурација [Ар]3д51
е- на енергетским нивоима 2, 8, 13, 1
оксидациони бројеви 6, 3, 2
Особине оксида јако кисели
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2130 К
(1857 °C)
температура кључања 2945 К
(2672 °C)
молска запремина 7,23×10-3 m³/мол
топлота испаравања 344,3 кЈ/мол
топлота топљења 16,9 кЈ/мол
притисак засићене паре 990 Па (2130 К)
брзина звука 5940 м/с (293,15 К)
Остале особине
Електронегативност 1,66 (Паулинг)
1,56 (Алред)
специфична топлота 450 Ј/(кг*К)
специфична проводљивост 7,74×106 С
топлотна проводљивост 93,7 W/(м*К)
И енергија јонизације 652,9 кЈ/мол
ИИ енергија јонизације 1590,6 кЈ/мол
ИИИ енергија јонизације 2987 кЈ/мол
ИВ енергија јонизације 4743 кЈ/мол
В енергија јонизације 6702 кЈ/мол
ВИ енергија јонизације 8744,9 кЈ/мол
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. МеВ п.р.
50Цр 4,35% > 1,8×1017 з.е.   50V
51Цр (веш.) 27,7025 дана з.е. 0,753 51V
52Цр 83,789% стабилни изотор са 28 неутрона
53Цр 9,501% стабилни изотор са 29 неутрона
54Цр 2,365% стабилни изотор са 30 неутрона
тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона


Хром (Цр, латински цхромиум) је метал. Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност ВИБ групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.

Откривен је 1797 године од стране Н.L. Вауqеллина (Лоуис Ницолас Вауqуелин).

Садржај

[уреди] Заступљеноист

Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ппм (енг. партс пер миллион), углавном у облику минерала хромита.

Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црнихлеб, овсане пахуље.

[уреди] Особине

Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.

Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје

[уреди] Једињења

Најважнија руда хрома је хромит ФеЦр2О4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Фе + 2Цр)л који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.

Раствори соли Цр(III) и Цр(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.

Мешавина На2Цр2О7 са сумпорном киселином се користи за прање лабараторијских стакала.

Оксид хрома(III) се користи као за бојење.

Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.


[уреди] биолошки значај

Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.

Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.