Церера (патуљаста планета)
Из Википедија
Церера је најмања патуљаста планета у Сунчевом систему и једина у главном астероидном појасу. Открио ју је Ђузепе Пјаци 1. јануара 1801. године, а име је добила по Церери, римској богињи земљорадње.
Са пречником од око 950 км, Церера је највеће и најмасивније тело у астероидном појасу, и садржи отприлике трећину укупне масе појаса. Недавна истраживања су показала да је планета сферног облика, за разлику од мањих тела са слабијом гравитацијом. Површина Церере је вероватно начињена од леда и разних хидратних материјала, као што су карбонати и глина. Чини се да Церера има стеновито језгро и ледени омотач. Церера можда садржи океан испуњен течном водом, што је чини метом садашњих потрага за ванземаљским животом. Планета може бити окружена разређеном атмосфером која садржи водену пару.
Церерина магнитуда видљивости се креће од 6,7 до 9,3, па и када је најсветлија она је превише бледа да би се видела голим оком. Наса је 27. септембра 2007. покренула мисију Дон, која има циљ да истражи астероид Весту и Цереру.
Садржај |
[уреди] Откриће
Италијански астроном Ђузепе Пјаци открио је Цереру 1. јануара 1801. сасвим случајно, док је тражио звезду Мајер 87. Пјаци није успео пронаћи звезду (касније се испоставило да је каталог с којим је Пјаци тада радио имао грешку), али зато је у близини пронашао тачкасти објект који је полако клизио небом. Пјаци је испрва помислио да је пронашао нову комету.
Пиаззи је, након открића, пратио Цереру до 11. фебруара 1801., када је морао стати с радом због болести. Како Пјации никоме није рекао за своје откриће, Церера је, теком коњункције (проласка иза Сунца), изгубљен. Да би поновно пронашли астероид, математичар Карл Фридрих Гаус је развио методу рачунања орбите из 3 посматрања, што је било довољно да га Франц Xавер фон Зах и Хајнрих Олберс касније поновно пронађу.
Јохан Елерт Боде је веровао да је Церера "планета који недостаје" између Марса и Јупитера у његовом моделу Сунчевог система. Међутим, Церера се показала мањом од очекивања, премалом да би му се видио диск у телескопу, па је Вилхел Хершел сковао назив астероид (звездолик) за ову нову класу објеката.
[уреди] Орбита и димензије
Церера је највећи познати астероид у астероидном појасу између Марса и Јупитера. Но, Церера ипак није највећи астероид, јер су у Којперовом појасу откривена многа тела већа од Церере, укључујући Иксион, Квавар, Оркус, недавно откривени УБ313 и Седна.
Церера је једини објекат у астероидном појасу који је довољно велик да га властита гравитација доведе у приближно сферни облик. Други велики астероиди астероидног појаса, као нпр Јунона и Веста су изразито не-сферни.
Маса Церере је 9,45±0,04 x 1020 кг, што је још увек само 4% масе Месеца. Постоје индиције да је површина Церере довољно топла да подржи постојање слабе атмосфере, те да се на површини може наћи и иње.
Церера је уједно и главни астероид у астероидној фамилији Церера.
[уреди] Истраживање Церера
Окултација једне звеезде Церером 13. новембра 1984, посматрана је из Мексика, Флориде и с Кариба.
Свемирски телескоп Хабл снимио је Цереру 2001. године. Иако су слике релативно ниске резолуције, показују да је астероид сферног облика. На слици се разлучује и тамна мрља, за коју се претпоставља да је кратер, који је назван Пјаци.
Церес је тијеком 2004. проматран и с телескопом Кек. Уз помоћ адаптивне оптике, постигнута је резолуција од 50 км по пикселу, чиме су надмашени резултати Хабла. На овим се сликама разлучују 2 велика тамна подручја, за које се верује да су ударни кратери. Већа мрља има нешто светлије средиште. Кратер Пјаци није био видљив на сликама Кека.
НАСА је у септембру 2007. према астероидима Церера и Веста лансирала летелицу Дон. Дон ће први део мисије провести у орбити око Весте, да би око 2015. стигао до Церере.
[уреди] Спољашње везе
- Мовие оф оне Церес ротатион (процессед Хуббле имагес)
- Хоw Гаусс детерминед тхе орбит оф Церес фром кеплерсдисцоверy.цом
- Ан уп-то-дате суммарy оф кноwледге абоут Церес, плус ан Еартх-Церес сизе цомпарисон (тхе Планетарy Социетy)
- А симулатион оф тхе орбит оф Церес
- А wебсите дедицатед ентирелy то 1 Церес
